BEKI NIGDE NIJE OTIŠAO, ON JE TU MEĐU NAMA! Govor Ive Štrljić na komemoraciji Ivanu Bekjarevu RASPLAKAO je MNOGE

Danas je održana komemoracija povodom smrti glumca Ivana Bekjareva u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koji je preminuo 16. novembra prošle godine

Surpuga Mikica i sin Vanja, ali i mnogobrojne kolege ne mogu da prežale smrt velikog glumca. Bele kale i Ivanova crno bela slika postavljene su na pozornici. Glumica Iva Štrljić održala je govor putem video projekcije u samoj sali.

- Svaki trenutak je trebalo da bude mali momenat za sreću. Uvek spreman za šalu i pun energije sa neuzastavljivim temperamentom. Podučavao nas je tome da se dajemo do kraja, da ne budemo cicije. Da budemo galantni u onome što izlazi iz našeg srca - rekla je Iva i dodala:

Foto: Marko Đoković

- Drugi su imali profesora, a mi smo imali Bekija, zato znam da bi se naljutio da ovo moje obraćanje bude u tužnom tonu. Beki nigde nije otišao, on je tu među nama u uspesima svih svojih studenata. Beki nigde nije otišao, zato što oni najveći i oni koje smo najviše voleli nikad ne odlaze, zauvek su tu - zaključila je ona.

Ivan Bekjarev, član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1968. do 2001. godine, preminuo je 16. novembra 2020. godine nakon teške borbe sa korona virusom."Komemoraciju nismo bili u mogućnosti do sada da održimo zbog nepovoljne epidemijske situacije", saopštilo je tada Jugoslovensko dramsko pozorište.

Foto: Marko Đoković

 

Ivan Bekjarev rođen je 6. aprila 1946. godine u Beogradu. Roditelji Bekjarevog potiču iz Makedonije. Otac Georgi (Đorđe) je pred Drugi svetski rat došao u Beograd, a majka Radmila (poreklom iz Đevđelije) je u Beograd došla 1945. Ivanov otac je pre rata posrbio svoje prezime u Bećarević, ali ga je nakon Ivanovog rođenja ponovo promenio u Bekjarev, kako bi izbegao neprijatnosti pošto se tako prezivao Boško Bećarević, šef beogradske Specijalne policije koja je sarađivala sa Nemcima tokom rata. Ivanov otac je 1952. službeno premešten u Kraljevo. Posle završteka osnovne škole, Ivan je upisao Šestu beogradsku gimnaziju, a zatim i Fakultet dramskih umetnosti. Za prijemni na fakultet spremali su ga Mića Tomić i Olivera Marković. Zajedno sa njim su studirali Josif Tatić i Milan Gutović.Bio je navijač i počasni član fudbalskog kluba Crvena zvezda. Iza sebe je ostavio suprugu Milku i sina Vanju.

Foto: Printscreen You Tube

Prvu ulogu na filmu odigrao je 1967. godine, u filmu „Bokseri idu u raj“, gde je glavnu ulogu tumačio Mija Aleksić.Odigrao je više od 150 uloga u pozorištu, od čega oko 60 u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je 33 godine bio član i dugogodišnji prvak. Kao gost igrao je glavne uloge i u ostalim beogradskim pozorištima, kao i u više pozorišta u Srbiji.Snimio je preko 50 filmova u bivšoj SFRJ, Srbiji, Danskoj, Italiji i dr. Za doprinos izabran je za člana Akademije za filmsku umetnost i nauku (AFUN).Bio je veoma uspešan radio i TV voditelj, a 1970. godine rekao prvo „Dobar dan” na tada novom radiju „Studio B”. Na Radio Beogradu-202 godinama je bio autor i voditelj kultne emisije „Mislim na vas, mislite na mene”. Imao je i veći broj svojih šou programa na raznim televizijama. Takođe, igrao je i pevao glavne uloge u mnogim kabareima i mjuziklima, operetama i dr. Igrao je i u velikom broju TV drama i kultnih serija kao „Bolji život”, „Srećni ljudi”, gde je ostvario veliku popularnost komičnim likovima Kurčubića i Despotovića, kao i u veoma gledanim serijama „Otpisani”, „Više od igre”, „Kraj dinastije Obrenović”, „Gorki plodovi” u kojima je upečatljivo odigrao raznovrsne veoma složene dramske uloge. Naročito je upamćen u roli zloglasnosnog upravnika nacističkog logora, Vujkovića u seriji „Banjica” za koju je 1984. proglašen za TV ličnost godine u Jugoslaviji.