OPROSTIO SAM MU, ŽIVOT IDE DALJE! Andrija je ranjen one večeri kada je Žarko Laušević pucao u Podgorici!

Tuča u kafiću, ubistvo dvoje mladića, treći ranjen, osuđen glumac, pomilovanje

Ovako bi se u nekoliko reči mogao opisati događaj koji se odigrao u leto 1993. godine u jednom podgoričkom kafiću. I ove reči, ovako šture i nabacane same po sebi oslikavaju jednu tragediju - tragediju koja je nekoliko porodica zavila u crno.

Bio je to događaj koji je digao Jugoslaviju na noge, uzburkao javnost, postala medijski događaj broj jedan. Krenule su podele, skoro navijačke, ko je na čijoj strani. Neosporno je bilo samo da je glumac Žarko Laušević hicima iz pištolja ubio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19) a ranio Andriju Kažića.

Sve drugo je u javnosti postalo predmet nagađanja, spekulacija, rekla-kazala. Krenulo je suđenje posle čega je Laušević je 2001. godine pravosnažno osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 13 godina, zbog prekoračenja nužne odbrane u obračunu.

Pomilovao ga je predsednik Srbije Boris Tadić, deset godina kasnije, na osnovu bilateralnog sporazuma između Srbije i Crne Gore koji predviđa da osuđeni izdržava kaznu u zemlji čiji je državljanin.

Ove godine, u decembru, biće tačno deset godina od kako je Laušević slobodan čovek. Govoreći pre nekoliko godina o tom pomilovanju Žarkov advokat, Toma Fila, je rekao da je Tadić pomilovao Lauševića uz prećutnu saglasnost Crne Gore, jer nisu reagovali i nisu raspisali poternicu za glumcem.

Foto: Radojica Barjaktarević

Članovi porodica poginulih bili su ogorčeni na vest da je Laušević pomilovan. Ilinka Vučinić, majka ubijenog Radovana Vučinića, jedva je tada smogla snage da kaže:

- Tek mi je sin došao iz vojske. Bio je na ratištu... Otišao mi je 1991. u vojsku a 1993. mi je došao. I te 1993. mi je poginuo... I kako da reagujem, kako ću da reagujem... Ne mogu - rekla je.

Te 2011. godine oglasio se i brat ubijenog Dragora Pejovića, Nebojša Pejović.

- Ipak je oduzeo dva ljudska života. Mog brata i pokojnog druga njegovog Radovana Vučinića... Ovo je stvarno tužno i tragično da je u jednoj državi osuđen, a da mu druga država daje pomilovanje - rekao je za “Vijesti”.

S druge strane podgoričanin Andrija Kažić, koga je Laušević teško ranio te kogne noći izjavio je 2009. godine za jedan dnevni list da je oprostio slavnom glumcu. Andrija je rekao da je tragedija, u kojoj je izgubio drugove Dragora i Radovana za njega sada daleka prošlost.

- Život ide dalje i na sreću ja danas imam svoju sreću. Imam posao, a pre svega imam dva sina, što je najbitnije, jer se posle nesreće polemisalo da neću moći da imam decu budući da sam bio ranjen u testise. Daleko je teže onima koji su izgubili decu. Sa Pejovićima nisam u kontaktu, a Vučinići su mi komšije i znam da i oni danas imaju svoje živote. Njima jeste ostala ogromna bol za izgubljenim sinom, ali sve to postepeno ide u zaborav. Takav je život - rekao je Kažić tada.

On je tom prilikom rekao da ne želi da se vraća na događaj, posebno u razgovoru za novine i napominje da mnogo toga dešavalo od traumatičnih poslednjih dana jula 1993. godine, i da je o Žarku povremeno saznavao nove vesti.

- U ovom momentu sam mu faktički oprostio. Čuo sam da živi u Americi, u Njujorku, da tamo ima neki život. Najpreciznije što mogu da kažem je da sam ravnodušan što se tiče Žarka Lauševića - istakao je Andrija.

On je napomenuo da je Lauševića kao glumca rado gledao.

- Gledajući ga kao glumca mogu da kažem sam izuzetno cenio ono što je radio i da sam ga voleo kao umetnika - zaključio je Andrija, u jednom od retkih obraćanja za medije.