OVO JE PRIČA O FEĐINOM DETINJSTVU! Zbog neuhranjenosti nije mogao da služi VOJSKU, a majka ga je zvala po ZLOGLASNOM LOGORU!

Feđa Stojanović, proslavljeni srpski glumac, preminuo je u 73. godini. Publika će ga pamtiti po brojnim ulogama koje su ostavile neizbrisiv trag, a oni koji su bili dobro upućeni u njegov privatni život - jednu anegdotu iz detinjstva, koju je svojevremeno podelio s javnošću.

- Majka me je zvala Mathauzen jer nisam voleo da jedem. Bio sam neuhranjen a nestašan, i trošio sam energiju na sve strane. Jedine batine koje sam dobio u životu pale su posle velikog ubeđivanja oko hrane. Otac me je stavio preko kolena i tako izlemao da ću batine pamtiti celog života, ali i dalje nisam voleo da jedem. Tek kad sam se oženio i kad je žena počela da mi svaki dan pravi palačinke, počeo sam da jedem. Dugo mi je trebalo da se srodim sa svojim bićem. I u osnovnoj školi i u gimnaziji sam bio najmanji i najslabiji, a onda sam naglo počeo da rastem. U 18. godini sam imao 1,84 m, a 54 kg, bio sam šetajući leš, ali sa zdravljem nisam imao problema. Baš zato što sam bio najslabiji naučio sam da neke stvari mogu da sprovedem pomoću diplomatije, tako da me niko nije tukao.

- Ne znam da li su me voleli, ali nisu me mrzeli. Bio sam totalni antisportski tip, ali mi je drug bio najbolji fudbaler u školi. On mi je stalno nameštao da igram centar, nabacivao mi loptu na nogu da dam gol. Ubeđivao je sve da sam talentovan, govorio je: „Super je, samo je kasno počeo da igra“, a ja veze nisam imao. Zbog neuhranjenosti sam proglašen nesposobnim za služenje vojske, ali su me uporno zvali na regrutaciju. Kada sam po treći put došao, jedan komandir je mnogo vikao, da nam utera strah u kosti i pre nego što odemo u vojsku. Pitao sam ga zašto viče, zar ga nije sramota, zar ne ume da govori pristojno? Zaurlao je: „Ti ćeš meni na Kosovo ići!“ Polako sam izvadio zeleni karton iz džepa i pokazao mu. To mi je bila „legitimacija“ da sam nesposoban za vojsku. Besneo je, tako crveno lice kao njegovo nikad nisam video. U vojsku nisam išao, a moja majka je tvrdila da bi bilo dobro da sam išao, da se malo uljudim - pričao je tada Feđa.