EMOTIVNI SUSRET TANJE SAVIĆ SA SINOVIMA! Pevačica otkrila POTRESNU ČINJENICU: Pričaju na ENGLESKOM, uglavnom ih NE RAZUMEM... A evo da li će DOZVOLITI Dušanu da ih VIĐA!

Tanja Savić je juče posle 14 meseci svoje sinove Maksima i Đorđa dovela ponovo u Srbiju.

Pevačica kaže da je prvi susret sa decom u sudu u Australiji bio veoma emotivan i da će ga pamtiti celog života.

Nakon višemesečne borbe da vrati sinove, koje je u aprilu prošle godine kidnapovao njihov otac Dušan Jovančević, Tanja je pobedila.

Foto: printscreen instagram/tanja_savic_private

- Bilo je mnogo sreće, uzbuđenja, suza kada smo se videli. Imam snimak našeg susreta koji je bio veoma emotivan, ali zato što smo bili u sudu ja to ne smem javno da ga objavim i mnogo mi je žao zbog toga. Kada sam ih videla, rekla sam im: "Bože kako ste porasli", a oni meni: "Mam', čekali smo te, samo smo gledali kada ćeš da dođeš." Svi smo bili veoma uzbuđeni - kazala je Tanja juče odmah po sletanju na beogradski aerodrom.

Ona je otkrila i veoma potresnu činjenicu da su njeni sinovi za ovih godinu dana zaboravili mnoge srpske reči, pa uglavnom komuniciraju na engleskom.

Foto: printscreen instagram/tanja_savic_private

- Uglavnom pričaju na engleskom, pa ih dosta toga ni ne razumem. Ja se prilagođavam njima, oni se prilagođavaju meni, neće biti lako. Trebaće dosta živaca i strpljenja, ali ja sam bar toga uvek imala. Treba biti pribran u svim životnim bitkama i drago mi je što sam ja u ovoj bila. Ne kaže se džabe "strpljen spasen".

Pevačica kaže da se ne kaje što je javno pričala o svom slučaju jer je na taj način uspela da se izbori za svoju decu, ali i da motiviše sve druge majke i očeve koji su u sličnom problemu. Tanja je za njih imala poruku:

- Borite se do kraja, borite se, jer to nije sramota! Protiv bilo kakvog nasilja, bilo ono psihičko ili fizičko, treba dići glas u javnosti. Da nisam progovorila, ništa se ne bi desilo. Ne bih izazvala reakciju kod Dušana. Objavila sam na Instagramu šta mi se dogodilo jer mi nije davao ni da čujem decu duže od sedam dana. Bilo mi je teško i trebala mi je pomoć. Osetila sam olakšanje kada sam javno rekla šta se dešava. Posle toga su mi je javile mnoge majke i neki očevi koji su ostali bez dece i ja sam tada shvatila da sam uradila pravu stvar. Pomogla sam mnogim ljudima da se osveste, probude i shvate da ne treba da žive u toksičnoj vezi. Svako od nas zaslužuje da bude srećan i ne treba da trpimo nikakve torture, kontrole, to nije ljubav, već pakao i zatvor.