EKSKLUZIVNO! ŽIVOTNA ISPOVEST SUZANE JOVANOVIĆ: Jedem HLEB i MAST iako IMAM SVE! Sale me osvojio kad je OTKAZAO sve obaveze da bi me...

Suzanu Jovanović popularnost i bogatstvo nisu promenili. I pre udaje za nekadašnjeg harmonikaša, a danas uspešnog biznismena Sašu Popovića, ova pevačica znala je da uživa u malim, sitnim radostima. Da izađe bosonoga ispred kuće u svojoj rodnoj Ralji i pojede parče 'leba i masti sa alevom paprikom

Vremena su se promenila, Suzana danas može sebi da priušti šta god poželi, ali neke stare navike su joj ostale...

- Imala sam lepo detinjstvo na selu. Ispred kuće mojih roditelja bila je jedna klupica gde smo svi voleli da sedimo i jedemo parče hleba i masti sa malo aleve paprike preko. To je nešto najslađe za jelo, 'srpska nutela'. Najgore mi je bilo kada mi parče hleba padne na pod, i to baš na onu namazanu stranu, pa se iznerviram. Onda trčim kod mame da mi namaže još jedno. Hleb i mast su mi bili i ostali omiljeno jelo. I danas to obožavam da jedem - počinje svoju ispovest Suzana, koja danas živi na Bežanijskoj kosi u vili sa bazenom i udata je za jednog od najbogatijih muzičara u Srbiji:

- Sale, deca i ja volimo domaću kuhinju. Jedemo sarmu, bećarac, kupus, grašak, boraniju... To su nam omiljena jela iako možemo da priuštimo sve. Ne volimo ni suši, niti neku drugu eksperimentalnu hranu. Ljudi sigurno misle da jedemo zlatnim kašikama, ali mi smo jedna obična porodica koja živi normalnim životom.

Foto: HIT dodatak/informer

Trke sa dečacima

A tako je bilo i kada je Suzana bila mala. Iako je jedinica, nikada nije bila razmažena, ali je redovno ocu Branislavu i majci Dušanki svojim nestašlucima zadavala glavobolje:

- Moj otac je po struci električar i bio je poslovođa na visokoj peći u železari "Sartid". Mnogo je radio, dok je majka bila domaćica i brinula o meni i kući. Slabo sam slušala roditelje, baš sam bila nestašna. Volela sam da se trkam sa dečacima, pa sam jednom prilikom pala i razbila koleno. I dan-danas na levoj nozi imam veliki ožiljak. Stalno sam se povređivala u igri. Jednom me je u igri 'između dve vatre' nezgodno udarila lopta i iščašila sam zglob. I dok sam igrala žmurke, padala sam. Nekoliko puta sam izvrtala koleno, pa sam završila na operacionom stolu. Mama i tata su imali samo mene, pa su morali sve to da trpe. Bez obzira na sve, nisam bila razmažena. Imala sam sve kao i ostala deca. U mojoj kući se znao red, šta smem, a šta ne. Lepo su me vaspitali, što se vidi i po meni.

Detinjstvo joj je ostalo u lepom sećanju, ali batine koje je jednom dobila od roditelja nikada neće zaboraviti:

- Tata je uvek bio popustljiviji, dok je mama bila stroža. Sve što roditelji rade je za dobrobit dece i verujte mi da se na kraju uvek ispostavi da su mama i tata za sve bili u pravu. Batine koje sam dobijala od roditelja učinile su da danas budem bolji čovek. Ništa mi loše nisu donele, već samo dobro. Nisu oni mene ne znam kako jako tukli, dobijala sam po guzi i poneki šamar. Sećam se da sam dobila jedinicu iz matematike, a tata me je uporno pitao: "Imaš li neku jedinicu?", a ja sam mu govorila da nemam. Međutim, on je otišao u školu i video keca ko vrata. Došao je kući i ponovo me pitao da li imam jedinicu, a ja sam ga gledala u oči i lagala. E tada sam dobila batine od njega! Imao je puno pravo i rekao je da ne smem više da ga lažem i tada sam naučila da je uvek bolje da kažem istinu.

Kao devojčica, umela je da se potuče sa vršnjacima.

- U osnovnoj školi nas je bilo 30 u odeljenju i nastavnicima nije bilo lako jer smo bili baš nemirni. Mene su drugari prozvali Bela, jer sam imala svetlu kosu. I obrve i trepavice su mi bile plave. Tek kasnije su počeli da me zovu Suzi i Suki. Često sam se tukla sa dečacima u školi. Nikad sa devojčicama, ali muškarci su voleli da me vuku za kike ili repić, pa sam ih zato udarala.

U osnovnoj školi zainteresovala se za muziku, a već u srednjoj počela je da nastupa po svadbama i veseljima.

Foto: HIT dodatak/informer

- Kod kuće sam stalno pevušila, a u petom razredu je nastavnik muzičkog primetio da imam talenat i krenuo je da me forsira. Stalno sam išla po nekim takmičenja i tamo bila najgrlatija. Izdvajala sam se iz celog hora, pa sam ubrzo postala i solista. Osvajala sam razne nagrade i tada sam shvatila da je muzika moj život. Pred kraj škole sam krenula i narodnjake da pevam. Sedela sam pored radija, slušala pesme i pisala tekstove. Nije to kao sada da nađeš na internetu tekst, pa ga naučiš, nego slušaš i zapisuješ. Nije bilo mogućnosti da se pesma zaustavi i da se pusti iz početka, već sam morala da čekam da je ponovo emituju na radiju. Slušala sam Snežanu Đurišić, Nadu Topčagić, Lepu Lukić, Zoricu Brunclik, Zoricu Marković. To je bila neka stara dobra garda, čije se pesme i danas rado pevaju. U srednjoj školi sam već počela aktivno da pevam. Upisala sam ekonomsku školu i išla jednu godinu, ali nisam se pronašla u tome, pa sam se prebacila u trgovačku. Nije mi bilo lako da se istovremeno i školujem i nastupam.

Prvi nastup

Suzanini roditelji nisu hteli ni da čuju da im ćerka peva pod šatorima!

- Mama i tata nisu bili za to da ja pevam. Njima je škola bila najbitnija i stalno su mi govorili da je diploma važna i da od pevanja ne može lepo da se i živi. Međutim, kasnije se ispostavilo da se od pevanja može zaraditi mnogo više nego od bilo kog drugog posla. Mama se plašila i šta će komšiluk da kaže na to što joj je ćerka pevačica, ipak smo živeli u maloj sredini. Moj tata je stalno išao sa mnom na nastupe, tako da nikada nijedan problem nisam imala. Mama i tata su muzikalni i na njih sam povukla talenat, ali se oni nikad nisu bavili time.

Prvi nastup Suzana je imala sa 15 godina.

- Pevala sam u selu Ralja, gde sam i živela. Komšije su pravile svadbu i pozvale me da budem specijalan gost. Tada sam znala svega 10 pesama, pa sam rekla orkestru da je glupo da samo njih vrtim ukrug. Muzičari su mi odgovorili da samo stanem ispred mladenaca i da se ništa ne brinem. Tako je bilo. Vrtela sam te pesme, orkestar je svirao, a ja sam dobila ogroman bakšiš. Nije sve moglo u ruke da mi stane. Honorar sam podelila sa orkestrom na ravne časti, a i dan-danas sve volim da delim. Ako daješ drugima, uvek će ti se vratiti. Znate kako kažu: "Ruka koja je otvorena i koja deli nikad nije prazna." Ne sećam se koliko sam uzela novca na prvom nastupu, ali je bilo kao otprilike tri tatine plate. Kupila sam u kući sve što nam je falilo, poplaćala račune, pazarila garderobu tati, mami i sebi i plus mi je još ostalo novca - priseća se pevačica i dodaje da joj pare nisu bile presudne da izabere svoju profesiju:

- Nikad o muzici nisam razmišljala kao o poslu i zaradi, već sam je gledala kao ljubav i nešto prelepo. Ona me je činila srećnom, a zarada je došla sama. S vremenom sam došla do toga da od muzike mogu da kupim sve što poželim. Kada sam počinjala, bila sam najmlađi član orkestra Miće Panića. Bilo mi je teško jer sam tada išla u srednju školu vanredno, kao i na vožnju i plus nastupala na veseljima ponekad i tri dana bez pauze.

Ubrzo se uverila da je posao muzičara 'hleb sa sedam kora':

- Ne znam kako sam sve postizala, ali neka Božja sila me je vukla napred. Radila sam punom parom, pa čak i kada sam bolesna. Jednom sam imala gnojnu anginu, pa sam trčala da primim injekciju i odatle pravo na veselje. Ljudi misle da je lako nama pevačima, ali to je jedan rudarski i maratonski posao. Nije lako tri dana pevati na svadbi bez pauze. Ne znam odakle mi snage, ali živ čovek nije ni svestan koliko može da podnese i izdrži.

Deo 'Južnog vetra'

Suzana je prvu pesmu "Maramče svileno" 1993. godine dobila od frulaša Bore Dugića, koji joj je pomogao da snimi prvi album.

- Na jednoj svadbi sam upoznala Boru Dugića, našeg najpoznatijeg frulaša. Rekao mi je da dođem iza šatora i zasvirao mi "Maramče svileno". Kazao mi je da je to moja buduća pesma, a ja sam mislila da ću od uzbuđenja pasti u nesvest. Tada sam krenula da skupljam ostale pesme i sa Borom snimila prvu ploču. Sa drugim albumom sam prešla u "Južni vetar", gde su bile sve velike zvezde: Sinan Sakić, Šemsa Suljaković, Dragana Mirković... Čast mi je bila što sam i ja postala deo tog jata. Sa Miletom Basom sam snimila tri odlična albuma. "Južni vetar" imao je samo jednu manu: bili su veoma slušani, ali mene niko nije mogao da vidi kako izgledam. Zato smo bili enigma za slušaoce. Niko nije znao ko je osoba koja peva "Rođeni u pravo vreme". Nismo imali televizijsku reklamu i marketing. Zato sam rešila da pređem u ZAM i tada su nastali moji hitovi "Džabe care" i "Plakala bih bez suza". Ljudi su počeli da me prepoznaju na ulici, tako da mi je bilo lakše da dogovaram tezge i formiram cenu svojih nastupa. Televizijska reklama puno znači u našem poslu.

Blistava karijera učinila ju je jednom od najpoželjnijih udavača na estradi. Udala se sa nepunih 18 godina i rodila sina Danijela. Međutim, ovaj brak nije potrajao.
 

KOMPLETNU ISPOVEST PROČITAJTE U DANAŠNJEM HIT INFORMERU