MOLILI SMO GA DA NE SNIMI "TE NOĆI KADA UMREM" Miša Mijatović na komemoraciji otkrio TAJNU Marinkove poslednje pesme

Komemoracija povodom smrti pevača Marinka Rokvića održava se danas u Kamenoj sali radio Beograda, a sahrana će biti u 14:30 časova na Novom bežanijskom groblju

Na komemoraciju prvo je stigla njegova porodica. Supruga Slavica i sinovi Nikola i Marko Rokvić, a tu su bile i Marnkove kolege, koje nisu mogle da sakriju suze zbog gubitka voljenog Rokvića.

Lepa Lukić, Beki Bekić, Ana Bekuta, Olivera Kovačević, bili su samo neke javne ličnosti koje su došle na komemoraciju. Među onima koji su držali govor bio je i kompozitor Miša Mijatović, koji je otkrio tajnu Marinkove poslednje pesme.

- "Te noći kada umrem" se zove jedna od poslednjih pesama. Svi smo ga molili da ne snima pesmu sa takvim tekstom, ali on je insistirao. 

Takođe, govor je održao i harmonikaš Miša.

- Poštovani prijatelji i drage kolege, danas se opraštamo od jednog od najboljih interpretarora, koji je ostavio dubok trag u narodnoj muzici. Izvodio je pesme koje su svi pevali i mlade i starije generacije. Naši su životi bili isprepletani, možda smo zbog toga bili i tako dobri prijatelji i iskreni do kraja. Marinko je bio pevač koji je dolazio iz drugog plana. Nije imao pozadinu, nije se gurao, bio je skroman, ali je svojim kvalitetom uspeo da decenijima održi visok nivo. Mi smo svirali i pevali ono što smo voleli - rekao je Miša.

Da podsetimo, Marinko Rokvić je srpski pevač rođen 27. januara 1954. godine u Bosanskom Petrovcu. Roditelji su mu bili strogi, a porodica je teško živela jer su se samo bavili poljoprivredom. Marinko i njegov brat su od malih nogu pokazivali interesovanje za muziku pa su učestvovali na većini školskih priredbi. Marinko je voleo da peva i da svira pesme na harmonici, a bratu su bolje išla kola. Obojica su samouki, a svađali su se jedino oko harmonike jer su imali samo jednu. Pored muzike, Marinko je voleo i da trenira fudbal.

Sestra od strica je uočila njegov talenat pa ga je povela sa sobom u Beograd. Otišli su u muzičku školu „Stanković“, ali pošto je sve bilo popunjeno, mogao je da se upiše samo na odsek za klarinet. Ipak se odlučio za Elektrotehničku školu „Nikola Tesla“ i učlanio se u KUD „Nikola Tesla“ u kome je pevao. Tada se prvi put zaljubio u devojčicu sa kojom je išao na probe. Nakon završetka srednje škole, batalio je elektrotehniku i započeo muzičku karijeru. Pevao je uglavnom narodne pesme, ali na elitnijim mestima su zahtevali romanse i starogradsku muziku pa je i to naučio. Marinkov brat nije nastavio da svira, ali mu se pridružio u Beogradu i živeli su kao podstanari.

Upisao je fakultet FON i završio je jednu godinu jer nije mogao da uskladi nastupe sa predavanjima. Oduvek je voleo da se lepo oblači i bio je pravi srcolomac. Imao je sve više angažmana, a nakon dve godine pevanja, dobio je ponudu da snimi prvi singl. Na televiziji se pojavio posle pet godina bavljenja ovim poslom.