OTAC MI SE 9 PUTA ŽENIO! Dragan Marinković Maca otvorio dušu i otkrio detalje iz života o kojima nikada ranije nije pričao! (VIDEO)

Popularni glumac i voditelj Dragan Marinković Maca progovorio o odrastanju, roditeljima, bratu...

Iako je jedno od najpopularniji tv lica u zemlji i regionu, Dragan Marinković Maca o privatnom životu ne govori često.

U ekskluzivnoj ispovesti za gledaoce portala Informer.rs ispričao je kako je izgledalo odrastanje u Sarajevu, osvrnuo se na razvod roditelja, odnos sa ocem Budimirom bez koga je ostao rano, kao i bratom Sašom koga je upoznao kada je napunio 12 godina.

Maca kaže da je tokom rata u Sarajevu morao da čupa plakare i parket da bi imao drva za ogrev.

Jedino što kvari njegovo lepo i bezbrižno odrastanje jeste taj prokleti rat. Kada se zapucalo u Sarajevu, imao je 24 godine i morao je da se snalazi kako zna i ume da bi majka i on preživeli.

- Svašta smo preživeli tih ratnih godina. Nismo imali čime da se grejemo, pa sam otišao u jedan napušten lokal, razbio vrata i iščupao plakare i parket. Krenuo sam da to nosim kući da bismo majka i ja mogli da se grejemo. Međutim, u jednom trenutku ispred mene se stvorio policajac i repetirao je pušku. Rekao sam mu: "Šta je, pi*ko, pucaj!" Ali na svu sreću, samo se okrenuo i otišao. U glavi mi je bilo samo to da donesem kući drva, da mogu majku i sebe da ogrejem - kaže Maca na početku razgovora za Hit i dodaje da je rat najveće zlo koje je preživeo:

Foto: HIT dodatak/informer

- Živeli smo od humanitarne pomoći, a ja sam usput 'valjao' i benzin. Sećam se da je litar benzina bio oko 40 maraka, a litar ulja čak 180 maraka! Tih ratnih godina grejali smo vodu na peći da bismo se okupali. Bila su to teška vremena, neki ljudi su proveli godine u podrumu bez struje i vode.

Bez obzira na sve, Marinković tada nije ni pomišljao da napusti Sarajevo.

- Nisam hteo da odem, jer znam da majku ne bih našao živu da sam je ostavio. Rat je najveće zlo, smeće i go*no. Ne daj ga Bože nikome. I ovo sada što se dešava u Ukrajini je jezivo. Treba im dodeliti Nobelovu nagradu za medicinu, majke mi. Uspeli su preko noći da suzbiju svetsku pandemiju koronavirusa...

Batine za pamćenje

Popularnog voditelja za rodno Sarajevo vežu i mnoge lepe uspomene.

- Imao sam sjajno detinjstvo, ispunjeno smehom i igrom. Mi smo prijatelje sticali, nismo ih dodavali na društvenim mrežama kao današnje generacije. Nismo se slikali za Instagram, već smo stvarali uspomene i to niko ne može da nam izbriše. Bio sam omiljen u društvu jer sam bio duhovit. Ali moram priznati, uvek sam pravio neka sr*nja - priča Maca, koji je zbog nestašluka često dobijao batine od majke Mirjane:

Foto: HIT dodatak/informer

- Počeo sam da pušim u sedmom razredu osnovne škole. Kada sam zapalio prvu cigaretu, zamalo nisam pao u nesvest i srušio se u Miljacku, koliko mi se zavrtelo u glavi. Majka mi je opalila takvu šamarčinu kad je saznala da sam propušio, a pokojna baba joj je na to dobacila: "Pa muško je, šta ima veze što puši?" Majka je bila baš stroga. Kad napravim neko sra*e, morao sam da klečim na kukuruzu. Jednom sam izigravao Brusa Lija, borio sam se sa zamišljenim protivnikom i pocepao zavese. Je*ala mi je nanu naninu, polomila me je od batina.

'Otac na službenom putu'

Macini roditelji rastali su se kada je on imao godinu dana. Glumac je odrastao sa majkom u Sarajevu, a sa ocem Budimirom ostao je u dobrim odnosima. Tatu od milošte zove "padre" i ne zamera mu što nisu proveli zajedno više vremena:

Foto: HIT dodatak/informer

- Tata je bio arhitekta. Zbog posla je dosta putovao, pa je radio u Banjaluci, u Skoplju, a jedno vreme i u Sarajevu. Tada je i upoznao moju majku, a razveli su se kada sam ja imao oko godinu dana. Ništa mi nije falilo zato što sam dete razvedenih roditelja. Moj padre je zbog posla stalno putovao po bivšoj Jugoslaviji i provodili smo zajedno onoliko vremena koliko smo mogli. Što bi se reklo: bio je jedan tipičan "otac na službenom putu". Nije bio strog, za razliku od majke. Jednom dok smo igrali bilijar, izvadio je cigarete i rekao mi: "Hoćeš da zapališ?" Eto, toliko je bio opušten sa mnom.

Foto: HIT dodatak/informer

Sašu, starijeg brata po ocu, upoznao je tek kada se Budimir razboleo i završio u bolnici. Maca kaže da je njihov susret bio poput filmske scene i pamti svaki detalj:

- Imao sam dvanaest godina, a moj brat Saša trideset kada smo se prvi put sreli u bolničkoj sobi u kojoj je naš padre ležao. Neverovatno, ali Saša i ja smo došli u posetu u identičnoj košulji. Da sam tako nešto video na filmu, rekao bih: "Ma daj, nema šanse..." Ali život zaista piše romane - priča glumac i dodaje da ni on sam ne zna zašto se sa bratom tako kasno upoznao:

- Sale je divan, porodičan čovek i ponosni smo jedan na drugog. Naš otac je imao samo dvoje dece, a ženio se čak devet puta! S druge strane, ja sam se jednom oženio, a voleo bih da imam čitav fudbalski tim dečurlije.

Foto: HIT dodatak/informer

Macin tata nije doživeo da upozna njegove sinove:

- Preminuo je kada sam ja imao 13 godina i teško sam sve to podneo. Tog dana kada je umro, mama je došla s posla i rekla mi: "Moram nešto da ti kažem." Odmah sam znao šta se desilo. Žao mi je što nije još poživeo, voleo bih da mogu ponovo da popričam sa njim i čujem neke njegove životne stavove. Svaki trenutak sa njim bio je poseban, padre je bio veliki šmeker.

Od roditelja je nasledio radne navike, pa je počeo da radi još dok je bio u osnovnoj školi.

- Moj prvi posao bio je u pekari. Imao sam 13 godina kada sam se zaposlio kao fizički radnik, nosio sam vreće brašna. Posle toga sam radio u fabrici čokolade "Zora". Dolazio sam na posao u šest ujutru i tamo me je dočekivao pun šleper vreća kakaoa od 50 kilograma, koje sam istovarao. Bilo je naporno, ali zato sam sebi sa četrnaest godina kupio starke i farmerke "levis 501", koje su tada bile pojam. Mora svako odmalena da stiče radne navike, sve ostalo je "medveđa usluga" roditelja, jer dete mora da se osamostali - rekao je popularni glumac.

POGLEDAJTE NOVU INFORMEROVU EMISIJU "NA SASLUŠANJU":

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.