TAD SAM BILA NAJVIŠE PONIŽENA U KARIJERI! Goca Lazarević ispričala šta se dogodilo na svirci koju će pamtiti do kraja života!

Pevačica narodne muzike, Goca Lazarević, podelila je sa javnosti priču sa jedne svadbe na kojoj je pevala, za koju tvrdi da je najgora u njenoj karijeri

Pevačica Goca Lazarević otkrila je najteži trnutak u karijeri. Ona je prioznala da je na samom početku doživela veliku neprijatnost i da to neprijatno iskustvo nikada neće zaboraviti.

Foto: Printscreen You Tube

- Bilo je više takvih, ali jedna situacija je bila mnogo neprijatna. Pevala sam na svadbi sa orkestrom iz Petrovca na Mlavi sa kojim sam mnogo toga radila. Kada sam ušla pod šatru prišao mi je jedan čovek, za koga nisam znala ko je, i počeo da me vuče za rukav prema vrhu sofre, tako da sam se saplitala. Kada smo došli do stola gde su sedele najvažnije zvanice i mlada i mladoženja rekao mi je: "Hajde, penji se na sto!" Odgovorila sam mu: "Znate, ja se ne penjem po stolovima!" On je navalio na sto, i na sto. Kada sam odbila gurnuo me je i rekao: "Oterajte je kući!" Pogledala sam ga i počela da trčim između redova plačući - ispričala je pevačica, a onda dodala da su je momci iz orkestra u kojem je pevala molili da ostane i da ne odlazi sa zabave.

- Momci iz orkestra su me zaustavili i molili da ostanem. Pokušavali su da mi objasne da je taj čovek mladoženjin deda i da je popio, te da je već bilo normalno da se ljudi penju po stolovima i klupama. Međutim, meni niko nije rekao ni dobar dan, već me je deda vukao kao vreću. Ja sam se nekoliko puta popela na sto ali zato što sam ja to htela. Meni ne može niko da naredi da se penjem na sto i to ne dozvoljavam nikome. Ne postoji novac za koji ću da se penjem. To radim jedino za džabe - dodala je Goca koja je ipak istrajala do kraja. Ona je naime, na veselju ostala, čak se i u jednom momentu popela na sto.

Foto: Printscreen You Tube

- Bila sam neraspoložena, ali sam pevala do šest ujutru, umesto do dva, kakav je bio dogovor. U šest su ostali samo mlada, mladoženja i njihova porodica, a kako je bila jesen svi su cvokatali od zime i molili su dedu da ide da spava. Međutim, on je govorio još ovu pesmu i još ovu pesmu. Toliko sam već bila besna, ljuta i umorna, da kada je pevač zapevao "...i dok ide niz ulice slušam njene cipelice", prvo sam bacila mašnu sa kose, pa sam počela da skidam mantil i onda da stepujem cipelama. Uopšte ne znam zašto sam to uradila. Na kraju sam izula i cipele. Deda se tada prvi put nasmešio i povikao - Stop. Pružio mi je ruku i rekao: "Pa ti si, u stvari, divna!" Pitala sam ga da li je trebalo sve da poskidam, da bi on shvatio da sam divna. To mi je bio najteži i najponižavajući momenat u profesiji - završila je svoju priču Gordana Lazarević.

BONUS VIDEO: