SAHRANJUJEMO GA, A JA POČNEM DA NARIČEM! Vesna de Vinča preko 20 godina nosi crninu za mužem, sada priznaje zbog čega!

Ljubav koju su Vesna de Vinča i njen suprug Predrag Vitas imali ona je nazvala poetskom, a kada je on prerano umro ona godinama nije mogla da prestane da pati i sada je opisala kako se slomila na njegovoj sahrani

Ona je sada priznala da je decenijama u patnji i da je crnina zbog toga postala njen stil:

- Nema sreće bez tuge, iz svog iskustva kažem. Postoji velika razlika između bola i patnje. Bol je nešto što je nametnuto poput gubitka najmilijih, velike izdaje, a patnja je ipak unutrašnji izbor. Na primer udovice vrlo brzo odlaze svojih preminulim muževima, to je prosto izbor. Ja sam pokušavala da ograničim patnju, pa čak i da je izbegnem i da razvijem jedan osećaj brzog opraštanja,a to je proizvod teških situacija sa ratišta – istakla je Vesna koja od gubitka supruga nije skinula crninu. U međuvremenu, crna boja postala je deo njenog stila koji danas ukrašava sa detaljima, ali crninu i dalje ne skida.

Foto: printscreen Instagram vesnadevinca

- Udovica sam od ’99. godine, kada je moj muž otišao na nebo. Što se tiče crnine, prvo je bilo da je nosim 40 dana, pa šest meseci, pa godinu dana, posle nisam mogla da skinem. To je trajalo godinama i na kraju se to pretvorilo u stil. To je i sudbina, ali je crna boja vremenom postala i moj imidž – istakla je Vesna.

Tvrdi da je konzervativnih stavova, iako ne deluje tako, a na dan suprugove sahrane od bola je počela da nariče.

- Kada je Vita odlazio bila je masa ljudi i sahranjujemo ga, a ja počnem da naričem. To nikad nisam čula, niko me nije naučio, nisam nikad ni probala. Počela sam sa ‘Kuku mene, moj Predraže’. To je neverovatno šta u nama čuči, to je jedan krik bola, iskonska ljubav, a to je bio moj Predrag. Divan nam je bio brak, vodili smo zaista poetski život sa čim retko ko može da se pohvali- zaključila je setno Vesna.

BONUS VIDEO: