SRĐAN PREDOJEVIĆ BEZ DLAKE NA JEZIKU O KOLEGAMA: Nema ni podrške ni kolegijalnosti!

Srđan Predojević pored voditeljstva koje je njegovo primarno zanimanje uživa i u vazduhoplovstvu, a on je istakao da u novinarstvu nema puno kolegijalnosti.

Iako njegov primaran posao podrazumeva rad na televiziji, Predojević je u intervjuu za Super TV otkrio kako je krenula ljubav prema vazuhoplovstvu, pa je otvorio dušu i dotakao se prijateljstva na estradnom nebu.

- Sasvim slučajno se rodila ljubav prema avionima. Sa 13 godina postalo mi je jasno čime želim da se bavim. S obzirom na to da sam pohađao osnovnu školu, koja nosi ime slavnog pilota Mome Stanojlovića. Svi učenici su morali da učestvuju na literarnom takmičenju “Najlepše pismo pilotu”. Tako sam i ja napisao rad. Škola je pisma poslala vojsci, čiji je to projekat i bio. I svi smo na to zaboravili, bio je to jedan običan pismeni rad iz srpskog jezika, koji se nije ocenjivao, ali šest meseci kasnije, stiglo je obaveštenje da sam dobio prvu nagradu na Saveznom takmičenju tada bivše SFRJ. Kasnije je usledilo ono što me je opredelio da upišem Pilotsku akademiju. Nekoliko dana su troje nagrađene dece bili gosti Vazduhoplovne vojne akademije u Mostaru. Sa aerodroma Batajnica krenuli smo transportnim avionom AN 26 u Mostar, kada su nas prvi put uveli u kokpit i pokazivali šta čemu služi. To oduševljenje pamtim i danas, čini mi se svaki detalj. U Mostaru su nas dočekali pitomci i njihovi nastavnici, kao i zvuk mlaznih školskih aviona koji je odzvanjao, ne samo nebom, već i našim mislima i prvim maštanjima, kako izgleda upravljati avionima - pričao je uzbudljivo voditelj.

On je otkrio koji trenutak je presudio da se školuje za pilota.

Foto: Printscreen You Tube

- Sve je izgledalo kao u filmu “Top Gun”, samo mnogo lepše. Pokazivali su nam učionice, kabinete iz svih predmeta pune raznih maketa, simulatora i instrumenata, zajedno smo sa pitomcima akademije ručali u kantini da bi nam zatim priredili spektakl- odlazak sa pilotima na brifing, pripremni sastanak za letački dan, objašnjavanje šta će raditi tog dana i odlazak sa njima do aviona. Kada su kadeti sa nastavnicima poleteli, nas su odveli na helikoptersku stajanku i priredili nam nezaboravni događaj panoramsko letenje helikopterom. Sve to, uticalo je na mene da jedno znam sigurno - da ću završiti Pilotsku akademiju. Međutim, kada je došlo vreme za upis, izbio je do građanski rat, država o kojoj su mi pričali u Mostaru više nije postojala i nestala je u krvi, pa sam odlučio da upišem civilnu akademiju. U isto vreme sam radio i studirao, kako bih uspeo da finansiram školovanje i tako ostvario svoje snove - da se bavim najlepšim poslom na svetu. Narednih 11 godina radio sam u vazduhoplovstvu u civilno- vojnom sektoru i uživao. Nije mi bilo teško da radim veći deo dana pre podne do 10 časova na televiziji, a ostatak dana na aerodromu- rekao je Srđan Predojević.

Predojević već godinama uspeva da održi ravnotežu između dva posla, a i sam priznaje da mu vreme za posao voditelja polako ističe jer stižu nove generacije.

- Meni je i dalje posao zadovoljstvo, za koje još i dobijam platu. Vazduhoplovstvo je u svakom slučaju moja vizija posla iz koga želim da odem u penziju, jer su u novinarstvu već stasale generacije koje treba da zamene nas starije, čiji je zadatak da im sada prenesemo sva nača znanja i iskustva - bio je iskren Srđan prepričavavši kako izgleda Srbija iz ptičje perspektive.

- Srbija je zaista najlepša zemlja na svetu, što se posebno vidi iz vazduha. Zelena, brdovita, puna rastinja, plodna, sa dosta krivudavih reka, laka za orjentaciju jer u svakom trenutku, kada pogledate kroz prozor, znate gde ste. Svedočio sam i velikim poplavama kod nas i posledicama zemljotresa. Iz vazduha, proleća su ipak najlepša zbog lepih boja. Kada sam leteo sa kolegama iz Alžira, oni su sve vreme gledali kroz prozor Srbiju i pričali: “Blago vama, koliko je lepa priroda, kod nas se samo vidi žuti pesak i nema drveća”. Takođe, kada letite uvek imate potrebu da avinom nadletite svoj grad ili svoju kuću, a da javite vašoj porodici kada će to biti. To je specifičan osećaj, kada znate da na nebu gospodarite svojom sudbinom, a znate da vas vaša porodica gleda sa zemlje. Vazduhoplovnu karijeru započetu u Mostaru, nastavio sam u kompaniji Air Pink, koja, sa 20 mlaznih aviona, prednjači po veličini u Evropi- rekao je Srđan, a onda se vratio na voditeljstvo i istakao da među voditeljima nema kolegijalnosti.

Foto: Public

- Nema ni podrške ni kolegijalnosti, bez čega se, pre 25 godina, nije moglo zamisliti novinarstvo. Možda je to danak tehnologije i opšte hipokrizije morala i stavova, koja je postala globalni trend - zaključio je on. 

Srđanom koji ima višedecenijsko iskustvo pred kamerama on je ispričao kako nije siguran da li bi želeo da se njegova deca bave novinarstom.

- Nisam siguran da bih želeo da se moja deca bave javnim poslom. Za sada su još mala za takve odluke, ja ih na to neću navoditi, već ću poštovati svaku njihovu profesionalnu želju iz jednostavnog razloga što želim da vreme na poslu provode kvalitetno, a to će moći jedino ako se bave poslom koji vole. Baš kao ja - zaključio je popularni voditelj.