OTAC NEBOJŠE GLOGOVCA PRVI PUT O TEŠKOJ BORBI SINA SA KARCINONOM: Kašljao je i nešto je napipao na stomaku tvrdo!

Protojerej-stavrofor Milovan Glogovac, otac našeg pokojnog glumca Nebojše Glogovca, rešio je da progovori o bori svog sina sa opakom bolešću, u dokumentarnom filmu.

"Krak manje" je večeras premijerno prikazan u Jugoslovenskoj kinoteci, a reči oca Milovana, čule su se i u dnevniku RTS-a.

On je prvi put progovorio o početku borbe koju je njegov naslednik vodio.

- Za Novu godinu je osetio nešto, kašljao je i nešto je napipao na stomaku tvrdo. I ja sam tada bio prisutan. Skener je pokazao da je nešto sumnjivo - rekao je otac Milovan, pa dodao:

- Nebojša je kratko trajao, ali je ostavio jedan određeni trag na mlade ljude i često puta sretnem ljude koji ponavljaju neke rečenice koje je on izgovorio na filmu ili na pozornici. Tih 50 godina, odnosno 49 koliko je imao nije ostalo bez uticaja, bez nekoga traga. Dok žižak gori što bi rekao naš narod, treba se boriti do poslednje snage. Da se očuva žižak života.

Da podsetimo, otac našeg proslavljenog pokojnog glumca u domaćim medijima govorio je o preranom gubitku sina.

Foto: tanjug

Neutešan, pričao je o odrastanju Nebojše Glogovca u crkvi i istakao da je najviše ponosan što se njegov naslednik za života nikada nije obrukao, a tome svedoče dela koja su ostala nakon njegove smrti.

- Jeste muka. Jeste žalost. Jeste bol, neprebol, ali, kad i danas stižu reči odasvud: "Nebojša se nikad i nigde nije obrukao, to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju." Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu, glasilo je kazivanje prote Milovana i neutešnog oca pokojnog glumca Nebojše Glogovca koje je dao pre, evo već sada, nepune tri godine. Voleo sam njegove uloge, pratio sam ga. Osluškivao pažljivo šta o njemu govore kolege, stručnjaci. I niko nije imao ružnu reč da kaže. Blagonaklonost i raspoloženje prema njegovoj dobroti, ako mogu tako da kažem, traju i danas, godinu i više od njegovog upokojenja - ispričao je prota za Novosti u martu 2019 i dodao da je ostao upaćen i da ga se ljudi sećaju: 

- Ja to vidim i osećam, jer, nema dana da neko na njegovom grobu, i pre nego što ja tamo stignem da upalim sveću, upali kandilo, ostavi cvet. To nije trenutak. To traje i to je odnos prema njemu i njegovom ovozemaljskom životu.

Njegov otac ispričao je kako je izgledalo Nebojšino detinjstvo.

- Odrastao je u crkvi. U oltaru su njegovi prvi koraci - prekinuo je tišinu. I sad se, u crkvenom pevačkom društvu, sećaju kovrdžavog dečaka, koji je horu donosio naforu, na galeriji. Njega je oblikovala naša vera. I on je o tome nemalo puta govorio. Mislim da se sve vrednosti, sve vrline, kao i mane, iz kuće ponesu. Porodica je temelj. Sve što je kasnije nadogradio Nebojša je na tom temelju podizao. Ugradio u svoje sinove sve istinske vrednosti - rekao je on.