DUŠICA O JEZIVOM MASAKRU NA VRAČARU: Uplašena sam ali ne dozvoljavam da me strah izbaci iz granice zdravog razuma

Voditeljka Dušica Jakovljević priznala je da oseća strah nakon ubistva sedmoro dece i čuvara u osnovnoj školi na Vračaru i da svog sina i ćerku čak i nakon treće smene redovno odvozi u školu.

Dušica Jakovljević priznala je za Informer kako provodi slobodno vreme nakon stravičnog masakra na Vračaru. Voditeljka je pozvala sve da svakog dana učine jedno dobro delo i da sa svojom decom razovaraju o svemu.

Iza nas je težak period kako provodiš vreme?

- Najviše sam sa decom i sa prijateljima. Mislim da nas je događaj koji se dogodio okrenuo sve prema porodici. Svako od nas treba da se osvrne na svoj mikrokosmos i da razgovara sa decom i sa prijateljima i da razmisli o svemu što nam se dešava. 

Tvoja deca idu u školu koja se nalazi na Vračaru u blizini ove gde je bio masakr. Da li sada odvoziš decu?

Foto: Informer

- Tačno je da idu u škole koje su na Vračaru ali kod nas se ništa drastično nije promenilo, majka sam koja odvozi i dovozi decu uvek. Pa čak i kada završim snimanje emisije iz noćne smene ja ujutro vozim Anđelu i Ognjena. Taj period dok smo u kolima iskoristim da porazgovaramo o svemu. Uvek su velike gradske gužve pa nas troje imamo vremena da se uvek lepo ispričamo. Suštinski se kod nas nije promenilo ništa jer smo oduvek imali dobru komunikaciju. Jedino što se promenilo jeste to da ja insistiram da provodimo zajedno više vremena kod kuće. Vide da sam ja pomalo uplašena ali ne dozvoljavam da me strah izbaci iz granice zdravog razuma.

Foto: printscreen

Da li veruješ svojoj deci?

- Uvek sam im verovala! Pa i od ranog detinjstva mi smo zasnivali naš odnos na poverenju i na tome da ne treba da se lažemo pa čak i ako je nešto loše treba jedno drugom to da ispričamo. Mislim da je to ključ dobre komunikacije sa decom u toj otvorenosti. Mislim da su naša deca generalno dobra i kada pogledamo naše detinjstvo tu je bilo raznih situacija. Nije bilo društvenih mreža i nije bilo toliko medija da bi se o tome razgovaralo, ali bilo je svega, pa mi smo preživeli i devedesete. Naravno, nije bilo ovakvih tragedija koja se prošle nedelje dogodila ali smatram da svaki roditelj ima preveliku odgovornost da vaspita i podigne jedno malo biće, dete koje treba da postane čovek.

Foto: printscreen

 Kome je sada najteže i koji je tvoj savet roditeljima?

- Teško je deci i roditeljima, bakama i dekama, profesorima... Svima nam je teško nakon svega. Nikom nije lako jer smo se po prvi put našli u ovakvoj situaciji. Ima sadržaja na internetu i na društvenim mrežama koji su meni pomogli ovih dana. Moja drugarica iz gimnazijskih dana je pozvala sve da svakog dana učine jedno dobro delo i pozvala je i decu da isto urade i da onda kod kuće za večerom zajedno svi kažu šta je ko uradio. Ima i na internetu jako lepih poruka i mislim da su dobre misli odličan lek za sve.