OPAKA BOLEST IM SKINULA OSMEH SA LICA! Saznanje od čega mu boluje žena potpuno dotuklo Dejana Tomaševića!

Porodicu Dejana Tomaševića pre nekoliko godina potresla je vest kada se supruga proslavljenog košarkaša suočila se sa groznom dijagnozom.

Košarkaško umeće učinilo ga je jednim od naših najuspešnijih sportista i o njegovim profesionalnim podvizima dosta toga se zna, a ipak njegov najveći uspeh jeste velika i skladna porodica u kojoj centralno mesto zauzima supruga Dejana Tomaševića.

Supružnici u braku uživaju skoro dvadesetpet godina, međutim njihovu idilu u jednom periodu narušilo je saznanje da Jelena boluje od autoimune bolesti, koja se kod nje javila nakon rođenja četvrtog deteta, što je za celu porodicu bio težak udarac.

U pitanju je lupus, neumoljiva bolest za koju zvanična medicina nema leka, te je usledila Jelenina dugogodišnja borba, a kako je ispričala u emisiji RTS Ordinacija, na samom početku bolesti simptomi nisu delovali strašno i bili su bezazleni. Štaviše, prvi put je čula za lupus kada je dobila tu tešku dijagnozu.

Foto: Insajder/Dejan Živančević

- Primetila sam mesec dana nakon četvrtog porođaja da mi otiče jedan prst, pa sutradan drugi. Obratili smo se lekarima koji su uradili sve potrebne analize i otkrili su da imam lupus. Tada sam i prvi put saznala da postoji oboljenje pod tim imenom - rekla je supruga Dejana Tomaševića, prenosi "Story".

U to vreme, porodica Dejana Tomaševića živela je u Španiji, a zatim su se preselili u Grčku, gde je Jelena zatražila drugo mišljenje. međutim dijagnoza je samo potvrđena.

- Doktor mi je objasnio da bez obzira na to što imam 36 godina, moje telo je staro 75. Na moju štetu su otkrili i da sam uz lupus dobila i jednu prateću bolest koja se zove reumatoidni artritis - prisetila se žena lavica koja je istakla i da je sve počelo naizgled bezazleno - temperaturom i oticanjem.

- Prvo je počela temperatura, koju su pratili otoci. Na primer, otekne mi deo ruke, bude užasno zategnuto, zacrveni se, ne može ruka da se pomera ni u jednom pravcu. Posle 5-7 dana otok splasne, koža se vrati u poravnjanje da možemo nešto da uradimo. Kad kažemo da ne možemo ništa da radimo, to znači da niste u stanju da se umijete, da se obučete, okupate, a pogotovo ako imate bebu u kući - ne možete da je zagrlite, da se igrate sa njom... To je mnogo bolnije. Tada više ne boli telo, tada bole um i duh. Najviše duša - istakla je ona.

Foto: Petar Đorđević Story

Supruga Dejana Tomaševića, kako je ispričala, prolazila je kroz periode ljutnje zbog toga što joj je život priredio ovakvu borbu, a usledili su i starahovi da neće biti uz decu u njihovim najvažnijim životnim trenucima.

- Počinjem da razmišljam šta se dešava, šta će biti... Raste bes. Zato što možda neću biti tu na Manjinoj svadbi. Možda neću biti živa kad Matija pođe u školu, neću biti sa Kićom kad završi fakultet. Prosto, samo se te negativne energije lepe, dolaze... Samo su mi one prividno tu. A onda kada usledi taj plač, taj zagrljaj, kad osetiš tu ljubav onda kažeš sebi: "Ma, možeš ti to". Imaš sa kim i imaš zbog koga - zaključila je Jelena koja je sada dobro.

Pored zvanične terapije okrenula se i duhovnom isceljenju, što joj je uz ogromnu ljubav i podršku porodice pomoglo da prebrodi ovaj krizni period, a rešenje je pronašla u zdravom načinu ishrane, te rezultati nisu izostali.

- Prestala sam da jedem meso i gotovo potpuno izbacila proizvode životinjskog porekla. Danas ponekad pojedem malo sira. Konzumiranjem sveže ceđenih sokova od celih namirnica, sa svim enzimima koje sadrže voće i povrće, uspela sam da potpuno oporavim organizam i izlečim lupus, koji je zvanično neizlečiv. Sopstvenim primerom mogu da svedočim o efikasnosti terapije hranom i o rezultatima koje takav način života daje.

Foto: Petar Đorđević Story

Podsetimo, Dejan je svojevremno za naš list dao ekskluzivan intervju u kome je otkrio koliko teško je podneo saznanje od čega mu boljuje žena i kako se porodica osećala u tom trenutku. 

- Jelena je u početku pokušavala da sakrije šta joj se dešava da me ne bi opterećivala. Kad smo saznali da ima lupus, kroz sve smo prolazili zajedno. Jedno jutro se probudila i imala otečen zglob. Onda je taj otok splasnuo, pa se sutradan pojavio na drugom mestu. Svaki dan temperatura, gubila je snagu u rukama.... To je bio vrlo težak i bolan period za Jelenu. Svašta smo probali, obilazili smo najbolje doktore u Valensiji, Atini, Beogradu... Za njih je ta bolest bila nova i nepoznata, a ni danas nije dovoljno istražena.

Nažalost, nakon nekog vremena Jelenino stanje se pogoršalo.

- Odlučila je da iz Atine, u kojoj smo tada živeli, dođe u Beograd na lečenje. Terapija kortikosterodima joj nije pomogla, stanje joj se i dalje pogoršavalo... Dobila je na težini i postala nervoznija. Vratila se u Atinu i posvetila zdravlju, čitajući i istražujući bolest. Promenila je način ishrane i uspela sebi da pomogne. Trpela je strašne bolove, ali je bila pozitivna i uvek je lepo izgledala. U tom periodu sam igrao u Panatinaikosu, jednom od najboljih evropskih klubova i imao dobre rezultate, ali smo samo mi znali šta smo preživljavali kod kuće. Ipak, nikada nismo odustajali! Drago mi je što Jelenino izlečenje može da pruži nadu drugima. Mnogo ljudi koji boluju od lupusa je zovu i traže joj savet. Ona sada nema nikakvih problema, drži bolest pod kontrolom. Pakao je trajao tri godine, ali hvala Bogu, prebrodili smo sve.