"Skupljale smo drva po naselju, jer nismo imale za ogrev"! Vesna Đogani progovorila o teškom detinjstvu, odrastanju sa majkom i siromaštvu!

Popularna pevačica Vesna Đogani imala je teško odrastanje. Jedan period provela je u Domu za nezbrinutu decu, jer ju je otac ostavio kao bebu i nije želeo da plaća alimentaciju, zbog čega je njena majka kasnije bila primorana da je ostavi. Ipak, kako je istakla jednom prilikom, oprostila mu je, iako se nije interesovao za nju.

Foto: Marko Đoković

- Rodila sam se iz velike ljubavi, to nije bila veza na jedno veče. Ali sam kao beba ostala sama sa majkom i nikada nisam dobila odgovor zašto nas je otac ostavio i nije želeo da plaća alimentaciju, niti da me vidi - ispričala je Vesna svojevremeno,  pa se prisetila vremena koje je provela u Domu za nezbrinutu decu:

- Jedno vreme sam bila u Zvečanskoj i to je bila jako velika trauma, sećam se toga iako sam bila baš mala. Sećam se da sam stalno tamo plakala. To vam je kao kad imate dete i ono je bolesno, ima temperaturu, i samo zove: “Mama, mama”, a mame nema, nikako da dođe. Tako da je to bilo jako teško za mene. Ipak razumem svoju majku, jer je bila primorana da to uradi, nije mogla da me izdržava i bilo joj je mnogo teško, mnogo je patila u tom periodu. Ali nema opravdanja za oca koji ostavi svoje dete i ne želi da bude ni u kontaktu sa njim. Međutim oprostila sam mu to, jer ne želim da trujem svoju dušu više takvim stvarima.

Majka je kasnije pokušavala da je uzme iz doma, a nakon nekoliko meseci u Zvečanskoj, ponovo su bile zajedno.

Foto: privatana arhiva/Vesna Đogani

- Mama je u tom periodu jako patila, bila je van sebe, zato je na sve moguće načine tražila nekog da me zbrine. Upoznala je naše današnje kumove, to su ljudi koji su radili sa njom u fabrici. Ona je toliko plakala i oni su se sažalili, nisu imali dece, te su me oni izvukli iz Zvečanske i od tada sam bila kod njih. Do sedme godine sam živela sa njima, dok mama nije sredila svoju stambenu situaciju, pa sam tada prešla kod nje, ali sam stalno bila na relaciji majka i kumovi - ispričala je ranije pevačica i otkrila da je živela veoma siromašno i pored toga što je njena majka radila dva posla kako bi ih izdržavala:

- Taj period nije bio lak jer je mama radila dva posla, da bi kao samohrana majka mogla da nas izdržava. Ja sam prešla iz toplog doma u malu kućicu gde nismo imali grejanje. Morala sam da ložim vatru i donosim drva. Nije bilo toplog obroka da me čeka kad dođem iz škole, jer je mama radila non stop, pa je donosila hranu od nekih žena gde je radila i čistila kuće. Mnogo puta sam bila pregladnela, ali nisam očajavala jer smo nas dve bile zajedno, uvek smo govorile: "Izborićemo se". Sećam se, išle smo da skupljamo drva po naselju, jer nismo imale za ogrev. Tu mi je bio presek, iz toplog i ušuškanog prelaziš ovde gde nije tako sjajno, ali sam sa mamom, na svom sam. Imala sam teška iskušenja svakodevno, te sam brzo morala da sazrim. Dešavalo se da drugari iz odeljenja idu na rekreativne nastave, a ja nemam pare za to. Morali su svi da skupljaju novac da bih i ja išla. Bilo je jako teško jer su sa mnom u odeljenju bila deca koja su živela na Dedinju, išla na časove tenisa, klavira, a ja nisam imala televizor u kući do 12 godine.

Kako je ispričala, pokušavala je da stupi u kontakt sa ocem, ali bezuspešno.

Foto: privatana arhiva/Vesna Đogani

- Na nagovor drugarice Katarine sam jednom pokušala da ga okrenem. Našle smo telefon i ja sam pozvala, a javila se njegova tadašnja supruga Vera. Ja sam rekla: "Dobar dan, ja sam Vesna, vaš suprug je moj tata. Samo sam želela da vam kažem da ja postojim". Ona mi je na to samo odgovorila: "Ne, ti ne postojiš. Nemoj više da nas zoveš" i prekinula je vezu. Od tada više nisam nikad pokušavala da ga nađem - ispričala je Vesna jednom prilikom.

Kumovi i majka su joj nadomestili očinsku figuru, a sa 13 godina počela je da radi.

- Nedostatak oca nisam ni osetila toliko strašno, jer sam imala toliko divne kumove i majku, koji su me jako pazili i voleli - rekla je pevačica i priznala da je doživela veliki stres kada joj je kuma preminula:

- Kada je kuma umrla ja sam pazila kuma da ne bude sam. Stalno sam ga posećivala i bila sa njim. Dok sam živela sa njima često su mi pričali kako će taj stan ostaviti meni, i kako ću ja to naslediti. Međutim, pred kumovu smrt, došla sam na vrata koja mi je otvorila ista žena kao moja kuma. Ispostavilo se da je to njena sestra bliznakinja i da kum sa njom ima sina. Oni su bili zajedno nekad u mladosti, još pre mene, tako da je kum bio sa dve rođene sestre. I onda se odjednom sve moje raspršilo u vazduhu. Taj stan je nasledio njegov sin, a ja tu više nisam bila poželjna. To me je baš dotuklo, jer sam jako volela kuma i bila uz njega do smrti. Kada je on umro završilo se to moje bezrbrižno detinjstvo i tu drugi put shvatam da ponovo gubim to nešto, što možda zapravo nisam ni imala. Kapiram da moram da se izborim, da moram da radim. Mislim da sam tu preko noći sazrela i shvatila da nemam ni na koga se oslonim sem na sebe. Već sa 13 godina sam krenula da radim i samu sebe izdržavam.