Lažovčina! Merlin u najnovijem intervjuu tvrdi da nije pričao loše o Srbima, a 2011. priznao da jeste! (VIDEO)

Edin Dervišhalidović, poznatiji kao Dino Merlin u Srbiji je zakazao i četvrti koncert u "Štark Areni", a sada je izneo salvu laži u najnovijem intervjuu koji je dao beogradskim medijima. On ovoga puta tvrdi da nikada ništa loše nije govorio o Srbima, a 2011. godine, gostujući kod Ivana Ivanovića, rekao je da je o Srbima govorio i gore stvari.

Dino Merlin u najnovijem intervjuu upitan je da prokomentariše činjenicu da je postojala peticija protiv njegovog ulaska u Srbiju u kojoj je kao razlog za to navedeno da je o Srbima govorio sledeće: "Možda bi trebao otići u Beograd jer su Srbi bolesnici, a bolesnike treba obilaziti", zatim: "U Beograd ću doći samo kad bude sravnjen granatama" i "Srbe treba ukloniti puškama". 

Foto: ATA Images

- Nije mi prvi put da se izjašnjavam o ovoj temi. Neki beskrupulozni ljudi uporno žele da me prikažu onakvim kakav ja nisam. U istom maniru, 2011, 2015. i evo i 2023. Dakle, kada god nastupam u Beogradu, kontinuirano recikliraju jedan te isti narativ i uporno manipulišu, konstruišu, spinuju, falsifikuju, i bacaju ljudima prašinu u oči. Višestrukost ovakvih i sličnih sramnih i degradirajućih kleveta i uvreda na moj račun morao sam opovrgnuti na sudu. Viši sud u Beogradu posle petogodišnjeg suđenja doneo je pravosnažnu presudu broj P3. 340/15 od 12. 2. 2020. godine (potvrđenu od strane Apelacionog suda u Beogradu presudom broj Gž3 184/20 od 3. 2.2022. godine). U obrazloženju navedene presude sud je, između ostalog, zaključio sledeće: "Nedozvoljeno je pripisivanje Dinu Merlinu sintagmi o bolesnim Srbima kao i opisivanje Dina Merlina kao lica koje se proslavilo antisrpskim stavovima s obzirom da u sudskom postupku nije utvrđeno da je Dino Merlin ikada davao izjave koje bi predstavljale činjeničnu podlogu za ovakve zaključke. Polazeći od utvrđenih činjenica da su objavljene informacije nepotpune, neproverene pa samim tim i neistinite, stav je suda da su ovi tekstovi objavljeni s ciljem stvaranja animoziteta publike i čitalaca prema Dini Merlinu - kazao je poznati srbomrzac u najnovijem intervjuu. 

Interesantno je da je ovoga puta Dino Merlin u potpunosti negirao da je ikada govorio loše o Srbima, verovatno se nadajući da su svi zaboravili šta je pričao 2011. godine kada je kod Ivana Ivanovića javno priznao da je o našem narodu govorio i gore stvari:

- Ja nikada nisam rekao da ja mrzim nekoga. Taj glagol ne postoji u mom rečniku. To je potpuno izmišljeno. Ali ja imam svoj stav, ili imao sam svoj stav, svoje mišljenje. Možda nije ni vreme ni mesto, ali postoji jedna izreka koja kaže da nema puta koji kreće niotkuda. Morate razumeti moj stav u to vreme. Sarajevo je bilo pod opsadom, i jedno jutro sam se probudio pod granatama i snajperima, ni kriv ni dužan. Bilo je to strašno vreme. Znate, kada granata padne na, recimo tačku A, vi znate da će za nekoliko minuta pasti i na tačku B, a vi ste nagde, možda na tački B, a možda na tački Z. U takvim trenucima, ja sam možda rekao i gore stvari od tih koje se pričaju. Ljudi vade stvari iz konteksta, ali ja te stvari nisam ni čuo ni čitao, nisam gledao na filmovima već sam doživeo taj strah. Nije bilo lako. E, u tim časovima sam ja mislio da nema dobrog u ljudima. Nisam verovao da ima ičeg dobrog, ni u ljudima, ni na nebu. Mislio sam samo da preživim do sutra. Ali ja sam te stvari rekao pre 15 i više godina, i ne dao to Bog nikom. Kada bih vadio iz konteksta šta sam sve ženi rekao besan, ne bismo više bili zajedno. Kako se kaže, ko poželi rat, dabogda mu u kući bio. Ali srećan sam što sam u Beogradu, nisam bio ovde dvadeset godina... - rekao je Dino.

Foto: Foto prntscreen

 

Izjave Dina Merlina koje lede krv u venama 

- Kad su počela granatiranja Sarajeva i kad me je Nele Karajlić zvao na veliki miting mira u Beogradu, rekao sam da ću doći tamo kad budu padale granate.

Najupečatljivija izjava Dina Merlina je data zagrebačkom "Slobodnom tjedniku" gde je Beograd nazvao "leglom fašizma", a 1994. na pitanje novinarke "Globusa" da li je moguć zajednički život sa Srbima, oštro je odgovorio:

- Ma, kakav suživot sa Srbima! Bog ne voli one koji seju nered i on će ih ukloniti pomoću naših pušaka.

U sarajevskim "Danima" 2001. izjavio je sledeće:

- Srbi bi trebalo da uzmu lekove za svoje bolesti, jer je evidentno da su bolesni. Većina je bolesna i to je jedan od razloga zbog kojih bi trebalo da idem u Beograd, jer bolesnici se obilaze.

- Moje su omiljene pesme „Bojna Čavoglave“, „Kad jurišnik bije“ i druge slične njima (poznati ustaški hitovi iz devedesetih).

- Mi bismo sad malo Bajage i tonove s istoka… E, pa ne može! Ja sam izgubio iluzije i zaboravio neke pesme.

Osim izjava kojima je huškao na rat i mržnju prema našem narodu, Dino je bosanskohercegovačkim ratnim zločinicma podizao moral pesmom "Da te nije Alija", a dokaz za ovo je čak i video materijal.

Tokom rata u Bosni bio je angažovan na ratištu. Tada je snimio pesme: „Mene metak neće“ i „Da te nije Alija“, posvećenu Aliji Izetbegoviću i šehidima (svetim islamskim ratnicima stradalim za veru: ,,Ne bi sjala ovako jako ova naša lijepa avlija, ja bih svjetlo zvao mrakom, da te nije Alija”.). Negde u to vreme je nastala i fotografija ovog pevača u društvu ratnih zločinaca i kriminalaca.

Dino fotografisan u društvu ratnih zločinaca

Foto: Printscreen Facebook

Ismeta Bajramovića Ćele - bivšeg komandanta Vojne policije u Starom gradu u Sarajevu, pri Armiji tadašnje BiH. Ćelo je dovođen u vezu s brojnim kriminalnim aktivnostima. Često je isticao da izuzetno ceni i poštuje Aliju Izetbegovića. Osumnjičen za stvaranje logora za Srbe i mučenje srpskih zarobljenika u logoru „Ramiz Salčin“, bivšoj kasarni „Viktor Bubanj“. Bilo mu predloženo da ode u Zagreb na mesto pomoćnika vojnog atašea u Hrvatskoj, ali je odbio. Počinio je samoubistvo 17. decembra 2008. u svom stanu u Sarajevu.

Jusufa Juke Prazine - predratnog sarajevskog kriminalaca, ratnog zapovednika muslimanskih paravojnih formacija od kojih je kasnije nastala Armija BiH. Na početku rata formirao jedinicu „Zelene beretke“ i organizovao privatne logore u kojima su zlostavljani Srbi. Učestvovao u pokolju nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici 2. i 3. maja 1992. godine. Ministarstvo unutarnjih poslova Srbije zbog toga i ostalih ratnih zločina za koje je odgovoran raspisalo je za njim poternicu. Napustio je sarajevo 1992, a ubijen je u Belgiji 1993. godine.

Ramiza Delalića Ćele - poznatog kao komandanta nekadašnje Devete brdske brigade Prvog korpusa Armije BiH i pripadnika sarajevskog podzemlja. U središte javnosti dospeo nakon ubistva 1992. Nikole Gardovića. Ubistvo „Srpskog svata“ je ujedno označilo početak rata u BiH. Nikola Gardović je bio otac mladoženje, bogoslova SPC. Ubistvo se dogodilo ispred stare srpske crkve na Baščaršiji i podiglo je međuetničku tenziju do usijanja. Višegodišnji sudski proces koji se vodio protiv Ramiza u Sarajevu nikad nije okončan. Ubijen je 2007. u centru Sarajeva.