"Praznike sam provela u bolovima": Božićni intervju Ive Štrljić za Informer o agoniji nakon preloma obe ruke

Glumica Iva Štrljić je u intervjuu za Informer progovorila o novogodišnjim i božićnim praznicima, ali i o ljubavi, karijeri i ciljevima u 2024. godini.

Glumica Iva Štrljić je samo nekoliko dana pre nezgode u kojoj je zadobila prelome obe ruke u velikom intervjuu za Informer otkrila kako proslavlja Novu godinu.

Iva je otkrila da sa nestrpljenjem iščekuje praznike i da je uspela da očuva dete u sebi.

- Veliki sam zaljubljenik u novogodišnje praznike i to me drži još odmalena. To je ono detinje što osećamo kada smo mali. Uspela sam to da sačuvam i u ovim godinama kada govorimo o novogodišnjoj atmosferi, ali se generalno trudim da očuvam to nešto unutar svog srca što jeste pomalo detinjasto i mislim da je to dobro zato što duže ostajete mladi, ali umete lepše i da se radujete, jer niko se ne raduje kao deca. Novu godinu ću dočekati sa ljudima koji su mi dragi i važni. Tako pravim odabir za doček Nove godine i tako će to biti i ove godine. 

Po čemu ćete pamtiti 2023. godinu?

Foto: Masha Bandjur

- Pamtiću je po tome što sam nastavila da igram svoju ulogu koju publika obožava, lik Dijane Erski u seriji "Igra sudbine" i tokom ove godine dobila sam još nekoliko nagrada za tu ulogu što je lep podsticaj za sve ovo novo što me čeka. To mi daje jedan dodatni polet da nastavim da igram taj lik zato što je to jedna obaveza prema publici koja se toliko vezala za njega. Drugo, ova godina me je naučila da pažljivo biram ljude koji će ostati u mom okruženju kao prijatelji i mislim da je to onaj mudri element koji mi je donela ova godina i drago mi je što je to tako, a treće, ova godina mi je donela neke meni posebne ljude u život, koji su ga ukrasili i drago mi je što u narednu godinu sa istim tim ljudima ulazim na podjednak način. Mislim da je čovek čoveku potreban i da zajedništvo može da nam olakša neke trenutke koji su bili jako teskobni i da je ta vrsta podrške i oslonca ono najdragocenije što možemo da dobijemo od jedne godine i ponesemo u narednu.

Kakvi su vaši ciljevi za 2024. godinu?

- Uvek imam više želje, nego što imam konkretne ciljeve. U suštini te želje su delovi nekih ciljeva. Međutim, imam utisak da ako tu želju kažeš da je manja verovatnoća da se ta želja ostvari nego ako je krčkaš unutar sebe i sam sa sobom želiš i šalješ informaciju šta bi ti želeo da ti se dogodi. Ja svake godine 31. decembra kada ustanem zabeležim šta je to što bih želela da se dogodi sledeće godine. To radim već godinama. Desi se da pustim godinu da prođe i onda 31. decembra sledeće pročitam šta je to što sam poželela i da li se nešto ostvarilo. Zanimljivo je da ono što vam se dogodi u životu lepše od vaših želja i to je ono magično i čudesno što život nosi sa sobom. To je ono što je život mene naučio posebno ove godine. Zato mi je ona i draga.

Da li imate običaj da slavite i Srpsku novu godinu i koja vam je od te dve godine draža?

Foto: Masha Bandjur

- Imam običaj da uvek odem negde sa prijateljima, Koja god da je Nova godina, meni je važno da tu budu ljudi koje ja volim i to ne samo kada govorimo o Novoj godini već i o svakom datumu koji se obeležava. Kada izlazim negde bitno mi je ko će sa mnom da bude, mnogo više od povoda našeg susreta. Čak ne mora ni da bude povod. Važno je da imamo povod za sreću.

Jel idete na "aftere" ili ste umorni? Obeležavate li "reprizu" Nove godine?

- Ima nečeg šarmantnog u tom prvom januaru zato što svi željno iščekujemo 31. decembar, pa šta će uveče da se dogodi... Najsimpatičnije u vezi Nove godine je činjenica da su svi relaksirani i na neki način srećni zato što im se nešto lepo dogodilo tokom prethodne godine, puni su nade i imaju utisak da je baš taj datum ono što bi trebalo preskočiti za ono što ih čeka. Zbog toga su svi na neki način radosni i ljubazni. Svi jedni drugima požele nešto lepo i sama činjenica da vi tog dana želite nekome nešto lepo to već taj dan čini vedrijim nego neke druge dane, makoliko to bilo malo nametnuto i često izveštačeno - rekla je Iva i otkrila da voli da slavi "reprizu" Nove godine:

- Lepo je otići na reprizu. Obično ste nekako umorni, logično. Tog dana volim da prošetam kroz Beograd, pogotovo ujutru kada se probudim, miran je, pun dece i ustvari je ono najlepše kada govorimo o praznicima jeste to što deca nose sa sobom, njih to najviše čini srećnim. Lepo je izači prvog, malo je opuštenije. Ja nisam osoba koja često ostane do kasno bilo gde. Umem to da uradim kad je Nova godina, naravno. Dopada mi se i to što te Nove godine umeju da se obeležavaju i tokom dana. Žene su tada relaksirane, obučeš nešto ravno ideš po gradu, srećeš ljude koje dugo nisi sreo u toj nekoj svečanoj atmosferi, to je ono što ume da bude privlačno kada govorimo o prvom januaru. Počne se ujutru pa je nekako logično da ćete kasno doći kući, ali ne mora to uvek tako da bude. Bilo je tih Novih godina koje sam provela kod kuće i te nove godine su bile divne. 

Trošite li puno para na poklone i da li se nekada na kraju januara kajete zbog toga?

Foto: Masha Bandjur

- Volim da kupujem poklone, volim da poklanjam, volim kada se meni poklanja, bila bih neiskrena kada bih rekla da to ne volim. Nije suština u tome kakav je taj poklon, svako će dati nešto što je prikladno i nešto što može. Ali, jako je lepo kada znate da se neko vas setio i da bi vas nečim obradovao i kada u tom poklonu vidite nešto lično. Neko je razmišljao šta bi vas posebno obradovalo i bavio se tom idejom šta je "to nešto". Kada vidite taj poklon u kući, uvek vas podseti na tog nekog. To je najlepše kod poklona.

Da li posle praznične euforije padate u postprazničnu depresiju?

- Kada sam bila mlađa imala sam očekivanja od tih novih godina, kao da će ne znam šta da se dogodi te večeri. Sada više to nemam, mislim da je to veče jednako kao i svako drugo, osim što je raspoloženje među ljudima drugačije. Ono što je meni važno, da li je to detinjasto ili ne ja ne znam, ali meni je jako važno da mi se čestita nova godina. To da znate. Nemojte slučajno da preskočite meni da čestitate Novu godinu! To mi je najvažnije. I to posebno osećanje, pogotovo u onim ranijim godinama, svi gledaju u telefone, pa kao blokira mreža, svi svima šalju poruke u tom trenutku... (smeh). To mi jeste bitno. I volim da onaj koji mi prvi čestita bude baš neko ko ja želim, zato što mislim da će ta godina početi žestoko.

Kome ćete vi prvi čestitati?

- Pa, taj neko to zna.

Da li će to biti neki muškarac?

Foto: Masha Bandjur

-  Postoji to neko pravilo, bar sam ja tako čula, da prvo muškarac ženi čestita, pa onda žena muškarcu. A vi znate mene, imena nikada ne pominjem. Vrlo sam tajnovita kada je ta stvar u pitanju. Kada govorimo o emotivnoj niti između dvoje ljudi koji se vole, vrlo je važno da ta emotivna nit sačuva svoju intimu. Ne znači da se može izbeći da neko drugi čeprka po vašem životu, ali mislim da je dostojanstvenije i otmenije da to čuvate samo za sebe.

Da li verujete u ljubav za ceo život i kada biste mogli da birate između partnera i majčinstva šta biste izabrali od ta dva?

- Reći ću vam iskreno - ja u ljubav za ceo život verujem. Isto tako, mislim da ta ljubav ne mora da mi se dogodi u 20toj godini i čak je i bolje da mi se dogodi što kasnije, jer ja sada, kada imam 46 godina sigurno sam svesnija sebe i toga šta ja želim nego kada sam imala 20 i 30 godina. Divim se ženama koje su mame i koje tu svoju ulogu herojski obavljaju. Ne mislim da je to jednostavno, ne mislim da je to lako, zato što stvarno treba biti umetnik i virtuoz u životu da bi kvalitetno i mudro odgojio svoje dete. Imam poštovanje prema onim ženama koje su odlučile da same uđu u sve to. Svako ima pravo da odabere kako će voditi svoj život. Između majčinstva i toga da imam partnera a nemam dete, odabrala bih partnera. Meni ne bi smetalo ni da partner ima decu iz prvog braka. Decu obožavam. Nečiju decu zaista mogu da volim kao da su moja - rekla je Iva i dodala:

- Moji su se razveli i ne mogu da kažem da me to nije pogodilo. Oduvek sam sanjala da imam skladnu porodicu. Bitno je da u okviru tog odnosa vlada ljubav.

Nezgoda joj poremetila sve planove

Iako je Iva isplanirala da Novu godinu provede glamurozno, u međuvremenu se povredila na snimanju serije i zadobila prelome obe ruke, a sada nam je otkrila kako se oseća i kako je na nju uticalo to što je praznike provela lečeći se.

Foto: ATAIMAGES

Kako se sada osećate? 

- Osećam se bolje, ali i dalje imam bolove, posebno noću. Valjda zato što ne mogu da legnem kako treba, ali trebalo bi 9. da skinem konce sa ruke koja je operisana. Onda ću početi sa fizikalnom terapijom. Biće mi lakše bez gipsa i zavoja. Nisam planirala da mi novogodišnji i Božićni praznici prođu ovako. To je bio naizgled bezazlen pad pogotovo za nekog ko je vešt na štiklama. Sećam se da sam, kada sam pala, čula "krc", čula sam da mi se koske lome i prvo što sam osetila je bila mučnina. Dok sam bila druga godina fakulteta isto sam u decembru imala nezgodu, udario me je džip. Imala sam napukao ligament i potres mozga, ali nisam ništa slomila. A sada...

Kako ste proveli Novu godinu i Božić?

- Tolike sam bolove imala da mi je bilo teško da o bilo čemu osim o rukama razmišljam. Dočekala sam ih u krevetu. Svega nekoliko dana pre Nove godine sam imala operaciju, nije bilo logično da sveže operisana bilo gde idem sa takvim povredama. Jedino što je dobro je to što sam se primirila, čitala, spavala... Posao sam toliko stavljala u prvi plan da me je to dekoncentrisalo od mog pogleda na mene samu. Drugo, tokom ovog perioda sam shvatila koliko sjajnih i pravih prijatelja imam. Kad vi rukama ništa ne možete da uradite značajan vam je neko na koga možete da se oslonite. Okružena sam divnim ljudima. Pamtiću 2023. godinu po tome što sam to shvatila - rekla je ona i dodala da je ove godine, naravno, izostala Božićna trpeza:

- Zbog cele situacije sam jela još manje nego inače. Uz sve lekove protiv bolova, nije mi do hrane. Ovo je prva godina da ništa nisam spremila, nisam mogla da kuvam, iako to volim.

Više fotografija možete pogledati u galeriji ispod.