"Grlo me bolelo od ćutanja, a onda se pojavio problem sa štitnom žlezdom": Dragana Mirković na Informer TV kroz suze otkrila sve o najtežim danima

Regionalna zvezda, Dragana Mirković u velikom, prazničnom intervjuu na Informer televiziji, rasplakala se pred kamerama govoreći o tome da mnogi misle da ona živi bajku, ali da je istina malo drugačija. Pevačica je priznala da je u životu imala teških dana koji su joj uzrokovali zdravstvene probleme, ali da je ona uprkos tome ostala pribrana i puna ljubavi.

Dragana nam je najpre govorila o svojim počecima, životu u Kasidolu, malom mestu i svojoj velikoj porodici u kojoj joj nikada ništa nije nedostajalo:

Foto: Pedja Milosavljević

 

- Potičem iz dobrostojeće porodice, imala sam dobro detinjsvo i meni ništa nije nedostajalo. Nisam počela da se bavim pevanjem zbog novca. Pevanjem sam počela da se bavim iz dosade. Imam 55 godina, a pre 40-ak godina bilo je mnogo dosadno u malom selu sa dva televizijska kanala, tri filma u toku nedelje. Jedino što sam volela je što sam bila deo Kulturno-umetničkog društva i to najmlađi član, a solista. Međutim, kad sam završila osnovnu školu i Požarevcu upisala srednju, pojavili su se neki ljudi. Oni su čuli da u Kasidolu postoji neka mala Dragana, da lepo peva i pitali su moje roditelje da snimim prvu ploču. Bila sam protiv toga. Bila sam stidljiva, uplašena i moj odgovor je bio: "Ne!". Kada su oni otišli, ja sam pomislila da bi to bila šansa da putujem, odem u Beograd, pa i negde dalje. I odlučila sam da probam, snimim jedan album, pa šta bude.

Foto: Pedja Milosavljević

 

Vama je očigledno suđeno da budete zvezda, niste se laktali. Sudbina vam je bila i da budete bogati, te ste mogli da prestanete da se bavite bilo kojim poslom. Međutim, postali ste slavni, ima li nešto što niste ostvarili?

- Ne samo da se nisam gurala, ja ovo nisam želela. Međutim, desilo se da sam već od prve ploče imala hitove, srednju školu sam vanredno završila, krenula su putovanja, uspesi... Doživela sam u karijeri sve i više od toga. Jedina sam pevačica s naših prostora koja je zvanično proglašena "Najvećom balkanskom zvezdom". Jedina sam pevačica s naših prostora koja je više puta proglašavana "Pevačicom decenije". Snimila sam i spot koji mi je platio RTS, a koji je bio vrhunac u to vreme ekranizacije pesma. Bila sam ambasador Evropskog prvenstva u odbojci u Austriji, na njih poziv, gde su naši momci pobedili. Ne postoji ništa što bih želela, odavno nemam nikakve želje, niti potrebu za dokazivanjem. U šoku sam i da mi se sve ovo izdešavalo i pitam se da li je moguće da mi se to desilo u proteklih 40 godina.

 

 

Spomenuli ste Austriju, gde vam je draže da budete, tamo ili u Srbiji?

- Meni je već dugo dom u Austriji, brak od 23 godine, deca, imam mali krug prijatelja, ali to mi je više nego dovoljno. Međutim, Srbija je moja zemlja, kako god se okrene. Tu su moji roditelji, moja rođena sestra s porodicom, cela moja familija koja je velika i veoma sam srećna zbog toga i preponosna. Meni je i tamo dom, ali i ovde mi je dom. 

Foto: Peđa Milosavljević

 

Sve vaše pesme su o ljubavi i govorili ste da ne biste pevali budalaste pesme, ali da se pojavi neko i ponudi vam hit s tako nekim čudnim refrenom, da li biste prihvatili?

- Ukoliko bi mi se dopala pesma, ali ne i 'keč' u njoj, onda bih promenila tih par reči. Ukoliko ne bi moglo da se promeni, odbila bih 100 posto. Kompromisi ne postoje u nekim stvarima. Ja jesam kompromisna osoba, ali postoje neke stvari u životu koje nikada ne smeju da trpe. To je moral, poštenje i do kraja života moramo imati osećaj stida. Kada osoba ima osećaj stida, ona nikada neće napraviti nešto ružno. 

Kada smo kod vrlina, poznati ste kao neko ko je decenijama u dobrim odnosima s kolegama. Sa Lepom Brenom se i družite, a mlađe kolege podržavate.

- Naravno da se sa Brenom družim, nas dve se znamo 33 godine. Mnogo toga smo zajedno prošle. Iza Brene i mene je mnogo godina, lepih, teških, tužnih, ponekad i ružnih i ostale smo zajedno. Bez obzira na pokušaje da nas zavade, da naprave od nas konkurenciju, to nam je bilo smešno. Osim Brene, naravno tu je Šemsa Suljaković, bila mi je kao mama. Tu su Zorica Brunclik, Snežana Đurišić, a Lepa Lukić je moja duša. Ana Bekuta koja je krenula godinu dana posle mene, Miroslav Ilić koji me je uvek podržavao, Šaban Šaulić isto. I Jelena Karleuša koja mi je veoma draga. Ja je poznajem kao jednu divnu Jelenu, a vi kao drugu. Ona je to dokazala mnogo puta, divna je kao osoba.

Koje su to loše stvari koje su se dešavale između Brene i vas, a koje ste uspele da prevaziđete?

-  Znali su da napišu neki tekst u kom je ona rekla nešto ružno za mene gde me je ona odmah pozvala i rekla: "Dragana, ja ovo nisam rekla". Bilo je i '90-ih kada su izašla tri potpuno izmišljena intervjua o meni. Pokušavalo se, ali kažem, predugo smo nas dve zajedno da bi nas nešto razdvojilo.

Foto: Pedja Milosavljević

 

U 17. godini ste želeli da prekinete karijeru. Šta se tada dogodilo?

- Da, u 17. godini sam želela da prestanem da pevam, ali ne zbog kolega. S kolegama sam imala sreće. Ja sam imala veoma čvrst stav, što je dosta čudno za tako mladu osobu. Kod mene se znalo:"Mogu da pevam, mogu da se slikam ovako, ovako ne mogu. Ovaj tekst mogu da pevam, ovaj ne dolazi u obzir". I onda se dogodilo, tada nisam imala još 17 godina, neki ljudi iz posla počeli su da mi se udvaraju. Bili su dosta stariji, meni je to bilo strašno. Ja sam dolazila iz takve sredine gde ako je neko stariji pet godina od vas, vi mu persirate do besvesti, a kamoli nešto drugo. Meni je to bilo toliko... Ništa mi se to nije dopalo i otišla sam kući. Roditeljima sam samo rekla:"Meni se ovo ne dopada, naporno mi je". I već sam počela vanredno sa školom, pa sam rekla: "Želela bih redovno da idem u školu i da završim fakultet". Uostalom školovanje je bio moj san i oni su to znali. Tata i ja smo, potom, otišli u moju diskografsku kuću i Mija, koji je tada bio direktor, tek došao, a i dalje je tamo direktor, divan jedan čovek. I kad sam rekla da želim da prestanem da pevam, ma on je odmah sve osetio, video, znao me je i rekao: "Tebe niko neće terati na to, ali sačekaj par dana samo da te upoznam s jednom grupom. Ako ti se dopadnu, možda promeniš mišljenje". I tako je nastao "Južni vetar".

Osim tog slučaja, da li ste još koji put doživeli ružne momente zbog kojih ste plakali, kada je reč o estradi?

- Bilo je toga, 90-e su bile teške posebno za mladu i najpopularniju devojku u to vreme, a samu bez leđa, bez podrške... Svi su me želeli za sebe, a ja sam želela da pripadam muzici, publici i sebi. Ne znam kako sam se izborila, verovatno me je Bog sačuvao. To su bile najteže godine mog života, ako ne svaka, onda svaka druga proplakana noć. A onda izađem pred publiku i budem sva vesela kao da sam najsrećnija. Tih godina oko estrade počeli su da se okupljaju veoma loši ljudi, koji do tada nisu mogli da priđu muzici. To je vreme bezakonja, rata i ja sam tada sve češće bila u inostranstvu, ostanem u Nemačkoj tri meseca, isto toliko u Americi. Budem ja na turneji, ali iskoristim da ostanem duže samo da izbegnem pitanje: "Da li bila ljubazna da se učlaniš?" ili "Da uradiš ovo ili ono?". Međutim, dođe vreme kad se čovek umori, ali i kada žena poželi porodicu. Kada sam osetila da je vreme za porodicu, htela sam samo da budem slobodna. 

Foto: Pedja Milosavljević

 

Imali ste sreće da upoznate svog supruga Tonija Bijelića...

- Da, upoznala sam čoveka van naših granica. O njemu sam samo znala da mi se dopada kao čovek i ništa drugo. Otišla sam s jednim koferom u iznajmljeni stan od 50 kvadrata gde je on živeo. Meni to nije bilo bitno, važno mi je bilo samo da je on dobar čovek i smatrala sam da s njim mogu imati dobru porodicu. Zato sam odlučila da iz jedne prelepe, moje kolege su smatrale da je to najlepša kuća koju sam ja zaradila na Golf naselju. Iz takve jedne kuće od 500 kvadrata ja sam otišla u stan od 50 kvadrata. Otišla sam u zemlju u kojoj nisam imala nikoga i moglo je da bude drugačije, ali sam rizikovala iz ljubavi, a drugo iz želje da se sklonim.ž. Meni je to bilo dovoljno, ja sam slobodna, ja sam udata i ja sam dobila decu. Najsrećnija sam žena na svetu.

Jednom ste govorili o tome da ste osetljivi zbog čega su vas mnogi iskoristili. Takođe, poznato je da ste mnogima pozajmljivali novac, da li vam je neko od kolega ostao dužan?

- Ovaj život nije lak nikome, nije ni meni. Ove slike koje vidite, a koje su lepe, sve je to divno, ali život nije lak i svako ima probleme. Ja sam presrećna, ako mogu nešto da pomognem. Bilo je tu nekih razočaranja, ali iskreno, zaboravila sam to. Ja to ne radim da mi se neko zahvaljuje, i da mi prostire crveni tepih. Niko nema pojma šta ja radim privatno i da li i koliko pomažem nekim porodicama. Moje kolege su vredni ljudi, ne možete nikoga da naterate da vas voli i da kupi kartu za vaš koncert. Automatski je to pošten posao. Mnoge moje kolege ne mogu, kao ja da biraju da li će da rade ili ne, oni moraju. I boli me jer misle da mojim kolegama novac pada s neba, da su bahati, a ne znaju da im je možda pr menadžer rekao: "Moraš da kupiš tu tobicu da te ne bi prozivali da nemaš". Ja na to nikada nisam pristajala. Njih imidž košta, ljudi koji rade s njima koštaju, menadžeri su preskupi, pesme, sve. Oni mnogo više vrede i trebalo bi da dobiju više, bar je tako bilo ranije. Tako da, ako mogu da pomognem tu sam, ali neću se ljutiti ako neko ne ume da se zahvali. 

Foto: Pedja Milosavljević

 

Pre izvesnog vremena suočili ste se sa zdravstvenim problemom, a rekli ste da je to posledica činjenice da ste svima ćutali. Da li ste promenili tu naviku i da li sada svima kažete sve u lice?

- Napredovala sam, malo sam počela ponekad da pričam kad vidim da je stvarno 'udarilo cara do duvara'. Ali sam godinama ćutala i patila u sebi. Ipak sam ja veoma mlada ušla u sve i nisam imala zaštitu i borila sam se sama. Sve je to dovelo do tih posledica sa štitnom žlezdom, problemom koji sam dobila pre 10 godina. Da sam imala predispoziciju za to ja bih to dobila ranije. Znala sam da kažem da me često grlo bolelo od ćutanja, da bi se na kraju ispostavilo da mi je obolela štitna žlezda i da sam dobila još neke zdravstvene probleme. Međutim, ja se ne žalim i mene drži moja pozitivnost i radost. Godinama me pitaju za Novu godinu šta želim? Pa šta želim, samo da je "status kvo", da se ništa ne menja. Malo mi je neprijatno zbog ovih fotografija ispred dvorca. Ja molim ljude da ne misle da je ovo život Dragane Mirković jer sam ja jedna najnormalnija osoba koja je osećajna, koja saoseća s ljudima, ja sam zaljubljenik u ljude, muziku i publiku. Dragana je majka, supruga i dobar prijatelj, a ovo ispred dvorca je najmanje Dragana Mirković. Mnogi kažu: "Lako je Dragani da govori", ali nemaju pojma šta sam ja sve doživela, preživela, izborila se, pobedila kad sam mislila da je nemoguće i sačuvala dušu. I posle svega imam mnogo ljubavi u sebi. 

Ne bih se složila da vas ljudi doživljavaju kao nedodirljivu divu, rekla bih pre kao porodičnu, toplu ženu i majku. Pokazali ste da brak i porodica mogu da izdrže u vremenu kada zajednice lako pucaju. Šta je formula vašeg uspeha u tome?

- Potrebna je žrtva i obično se žena žrtvuje jer je ona stub porodice. Žena je i žena i radnik i supruga i majka, a u ovom slučaju i zvezda. Morala sam mnogo da dam sebe, da imam ustupke jer ako idete po svom, ne može to da traje. Ako tu nema kompromisa, dogovora,... moramo da pričamo. I svaki problem može da se reši ako dvoje normalnih ljudi sednu i pričaju. 

Foto: Pedja Milosavljević

 

Šta je tu najviše trpelo, karijera, muž ili deca?

- Karijera. Ja sam to svesno uradila i nije mi žao. Evo me opet, 15 godina me nije bilo, čak sam negde i zabranjivana. Moji fanovi su me održali kao zvezdu, a mene nigde nije bilo. Ja sam se svesno žrtvovala. Prvih 20 godina karijere sam dala maksimum sebe, a onda sam dala svoj maksimum porodici. 

Vi ste verovatno jedina zvezda koja je uspela članove svoje porodice, decu, da sačuva od medija. Javnost nije do skoro znala ni kako oni izgledaju. Vidimo da su Marko i Manuela odlučili da budu deo javnog života, kako je došlo do te promene?

- To je bila njihova želja. Dok su bili mali, ja sam delila sve sa publikom, pa i porodicu. Ja sam se fotografisala porodično, a negde oko njihove 10. godine oni su rekli:"Mama, mi ne bismo želeli da budemo u javnosti. Molimo te, nemoj više da nas stavljaš u novine". Ja sam to poštovala. Sa pojavom društvenih mreža, otvorili su Instagram, ali zaključan. I u jednom momentu su mi rekli:"A da mi otvorimo profile?". Ja sam im tada rekla:"Jednom kada otvorite, vaši likovi će biti poznati". Oni su se meni smejali, a ja sam ih upozorila. Kada su otvorili, Manuela ne znam da l' je dva meseca izdržala i zatvorila je. To je za nju bio šok. Marko je ostavio otključan profil, njemu je to zanimljivo. A i kako je počeo da radi s automobilima, na Instagramu objavljuje snimke performansi automobila. 

Mnogo se govorilo o vašem dvorcu "Ebenfurtu" i vi ste se uslelili pre tri godine, ali ste odavno izjavili da ne znate koliko soba imate. Kakav je život u dvorcu?

- Sa dvorcem sam dobila još jednu težinu i zahvalnost države Austrije, na neki način, zato što smo vratili sjaj njihovom biseru. Taj dvorac ima sjajnu biografiju, vezano je za Mariju Tereziju koja je tu živela, Matiju Korvina, najpoznatijeg ugarskog kralja koji je tu boravio 10 godina, najpoznatiju njihovu nobelovku Bertu von Sutner. Sad sam dobila na težini svog imena. 

U Srbiji ste ipak više voljeni?

- Nikad neću biti voljena tamo kao ovde. I moja deca, koja su tamo rođena i sve im je Austrija dala, zahvalni su, ali kada se pomene Srbija... Kada pitaju Marka odakle smo, on kaže:"Iz Srbije". I ja ga pitam: "Kako si ti iz Srbije, majke ti?". On vam je, inače, veoma često ovde, samo inkognito.