Zorica Brunclik ugostila Informer u svom domu! Pevačica progovorila teškoj bedi u kojoj je odrastala i kako je izbegla smrt za dlaku

Zorica Brunclik je ugostila ekipu Informera u svom domu i ekskluzivno ispričala ono što nikada pre nije. Dotakla se teškog detinjstva, siromaštva u kojem je odrastala kada je umalo izgorela u kući sa mlađim bratom. Osvrnula se i na Kemiša i njegovu prvu reakciju kada ju je video sa ciklama kosom.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Danas Božić proslavljate u mnogočlanoj porodici sa bogatom trpezom na stolu, a kako je on izgledao kada ste bili dete?

- Potičem iz siromašne porodice, ali sam pamtila Božić i Vaskrs zato što se tada naša trpeza drastično razlikovala od ostalih dana. Moja mama je imala tri brata koji su imali svinje, pa je u vreme svinjokolja vodila brata i mene da to uzmemo. Dobijali smo plećku od praseta, koju je na Božić pekla. To je bio doživljaj. Jedne godine nam je ujka dao pile, koje je trebalo da nam bude za Božić, ja sam tada imala pet i po, a brat četiri i po godine... 

Foto: Foto: Miloš Rafailović

A tada se desila nimalo prijatna situacija. Mogli ste da zapalite kuću jer ste ostali sami?

- Verovatno su deca koje roditelji zaključaju i ostave dok su na poslu, snalažljivija. Ja ne znam da li bih moju unuku Milicu mogla da ostavim da ne napravi neki haos koja je sada u tim godinama kao moj brat i ja tada. Nas dvoje smo imali jednu slikovnicu koju smo dobili od nekoga, a u njoj je bila fotografija pečenog pileta koje se pušilo. Danima smo to gledali i gledali smo pile koje je tu šetalo i koje je s nama bilo u sobi, a koje je mama trebalo da zakolje za Božić. U to vreme majka je bila razvedena i samo smo nas dvoje živeli s njom. Imali smo šporet i meni nikad ranije nije išlo od ruke da upalim vatru i da se ona razgori, a bratu je to išlo odlično. I gledamo mi pile živo i ono u slikovnici i brat kaže: "Ko da čeka Božić, ko zna kad je Božić?" Ja kažem:"Pa šta da mu radimo?" Kaže moj brat: "Znam ja da ga zakoljem". On je sve to usavršio. Uzeo je pile, stao mu na glavu i klao ga za krilo. A nož je bio vrlo tup i pile smo udavili. Onda je on otvorio rernu i celo ga strpao unutra. Onda ide deo koji nije smešan. Pile je počelo da se puši, a mi da se gušimo. Došla je policija, vastrogasna kola... Mi smo bili zaključani u tom odeljenju, a imali smo rešetke na prozoru. Videla je gazdarica jer je mama bila na poslu. I to se završilo. 

Foto: Foto: Miloš Rafailović

A šta je onda bilo za Božić?

- Kad se mama vratila, izvadila je pile koje je bilo ukrućeno. Perje je bilo raštrikano na sve strane. Ispekla ga je i mi smo se razbili. A onda nam je rekla:"Evo vam, najedite se, a za Božić prazan pasulj!" Interesantno je da je ona i za Badnje veče radila. 

Foto: Foto: Miloš Rafailović

A onda se sve promenilo s vašom popularnošću?

- Moja mama je dočekala moju popularnost, ali je kratko poživela. Radila je u ciglani, na mašini za oduzimanje blokova od 11 kilograma. Te blokove su kolica odvozila u sušaru i kad bi izašla iz te sušare, bila je sva garava. Moram da napomenem da je za doručak tamo dobijala uvek mesni narezak i pola hleba ili paštetu. Ona to stavi pod mišku i donese kući da pojedemo svi. I to sve iseče na nas šestoro, ali hirurškom preciznošću da svi dobijemo podjednako. I da se vratimo na onu priču kad se vraćala s posla... Govorila mi je: "Svojevremeno kad idem ulicom svi pređu na drugu stranu, mrzi ih da mi kažu: "Dobar dan, teta Zlato", a sad kad si ti postala Zorica Brunclik, oni sa one druge strane prelaze na moju i unose mi se u lice. Eto to se promenilo. 

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Silvana Armenulić, Lepa Lukić, Lepa Brena i vi ste napravili zaokret u muzici tada? 

- Silvana se pre mene pojavila i imala sam prilike da je vidim na jednom koncertu u Požarevcu. Ja sam već imala ime tada, ali ona je ušla sa velikim dekolteom... Podsećala me je na Silvanu Mangano, lepa, doterana,u beloj bundi, a za njom svita, i ona je mene otresla. Stala sam uza zid. 
I sada nema pevačice kao što ste Snežana Đurišić, Lepa Lukić, Ana Bekuta, vi... One su poznate samo kao pevačice, a ja često kao: "Ona što je otela muža Vesni Zmijanac". Miroljub i ja smo 38 godina u braku, a ta priča se i dalje vrti. Iako je izašla žena i javno rekla:"Nije mi otela muža", i u biografiji je to napisala, ne vredi. 

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Jeste li bili na Bukulji kod Vesne Zmijanac?

- Ne, nije me zvala. Ima jedan zanimljiv momenat sa generalne probe pred moj koncert... Ja sam je zvala, ona je došla, i sedimo Miroljub, ona i ja, a njih dvoje duboko ušli u neku priču. I ja kažem: "Tata, aj vidi s kojom ceš ženom da kreneš kući, jer ja bih da krenem".

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Kada ste shvatili da ste ozbiljna pevačka zvezda?

- Na početku karijere sam mislila da sam pevačka zvezda, a onda sam shvatila da pojma nemam i počela sam da se bavim sobom. Shvatila sam da sam zvezda kad su me pozvali za film: "Kakav deda, takav unuk" u Žikinoj dinastiji. Filmska produkcija se tada nije bavila pevačicama, a ne da te neko pozove. Oni su izmislili tu scenu, a ja sam izabrala najdužu pesmu: "A tebe nema". Neposredno pre toga je Pako Raban imao reviju na kojoj sam dobila od njega onu haljinu koju sam obukla, a koja nije išla uz taj ambijent. 

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Kako je došlo do toga da vam Pako Raban pokloni haljinu?

- S jednom prijateljicom sam otišla na reviju, i njega je nešto privuklo kod mene. Bila sam crnka, dolazila sam do izražaja. Moja prijateljica koja ga je lično poznavala, prišla je da mu se javi i rekla je da sam ja poznata pevačica. On je samo pogledao mene i rekao:"Izaberite" i pokazao jedan štender prepun haljina. 

Uvek ste govorili da niste bili riba, nisu vas proglasili nikada za modnu ikonu, ali ako se vratimo unazad, bili ste smeli, menjali ste imidž, nosili bunde, ofarbali kosu u roze...

- Kad sam se ofarbala u ovu boju, svi su o tome pričali. Velika je bila muka da iz crne dobijemo ovu boju. Kosa mi je bila duginih boja. To je bilo vreme kada muškarci nisu mogli da idu u insotranstvo, a ja sam išla da radim bez Miroljuba. Odsela sam kod prijatelja da ne bih bila sama u hotelu. Ćerka tih prijatelja je išla u frizersku školu, donela je teglice s bojama i pitala me da me ofarba. Nismo znali da to mora da se blajha, mislila sam da ću biti bez kose. Oni su me ispratili na aerodrom, a Miroljub me čekao... Zalepio je nos uz staklo i gledao, a da je mogao, smoždio bi me. Uzeo mi je kofer, okrenuo se i pošao, bez reči. Ja mu, onako kroz zube kažem:" Ako se sad ne okreneš i ne staneš, ne moraš više nikada da se vraćaš, to je samo kosa!" I ja sam htela da se vratim u svoju boju, ali je tih dana bila manifestacija "Poselo". On je devet naslovnih strana dogovorio posle toga. Ja sam u početku bila ljubičasta, ali pošto je farba bila iz Švajcarske, Miroljub je naručio 300 komada. Greškom su poslali ciklama i onda je on rekao:"Sada možeš da bueš malo ovakva".

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Kosa vam je bila problem i za gostovanje u nekim emsijama?

- Da, urednica je tražila da se ofarbam u crno. Ja sam rekla:"Je l ja treba da pevam ili da me frizirate".

 Da li vas i dalje iz tog razloga ne pozivaju?

- Sad je problem drugi. Kažu:"Šta će sad ova baba s ovom kosom?" Tako sam čula, niko mi direktno nije rekao.

Znamo kakav je bio vaš odnos sa Šabanom Šaulićem, bili ste kumovi, prijatelj, kolege.... Da li postoji nešto što mu niste rekli, a zbog ćega danas žalite?

- Neće proci mnogo vremena, reći ću mu lično. 

Foto: ATAIMAGES

Da li vam je Šaban davao neke savete, ili vi njemu?

- Nisam mu davala savete, on je genijalac. A i ja sam. Genijalci jedni drugima ne daju savete, mi smo se uvažavali i poštovali. Ali ima jedna anegdota... Šaban je bio promenljivog raspoloženja, uvek je bio nepredvidiv. Dok smo bili članovi žirija u "Zvezdama Gradna", među takmičarima je bio jedan momak koji je bio statičan. Ipak, ja sam ga podržavala i rekla sam mu: "Vidi sine, ti toliko dobro pevaš, da, i to što si statičan neće mnogo da ti smeta. Evo i Šaban i ja kao da smo posađeni". Kad skoči Šaban i reče:"Šta bre ti pričaš da sam ja statičan, da sam k'o posađen, ja igram bre na bini!". Ja sam prvo msilila da me zafrkava, pa nastavim: "Jeste kume, to što si ti u kuku živahan, to što možeš da prevrneš...". On se naljutio. I mi smo posle toga imali jedan zajednički nastup, ja sam bila prva i kad sam otpevala svoje, sela sam da odgledam njega. Kad smo posle došli u restoran svi, ja kažem:"Izvinite, pre nego što počnemo da ručamo, ja moram nešto da kažem. Moram da se izvinim svom kumu Šabanu. Kume, ja sam se ogrešila o tebe u onim "Pinkovim Zvezdama", kako ti lomiš u kuku, pa to zemlja nije videla". Svi su se smejali, pa i on.