"Peđa i ja smo živeli u stanu od 65 kvadrata": Mijatović se kaje zbog braka sa Elenom, ona u ispovesti šokirala: Bio je to najsiromašniji period!

Lepota, usponi i padovi Elene Karaman neizostavna su tema pisanja domaće štampe, te je ovih dana ponovo aktuelna ljubavna priča između ćerke čuvene srpske kreatorke i nekadašneg direktora Real Madrida!

Elena Karić oduvek je važila za jednu od najlepših dama sa domaće javne scene, a njen ljubavni život svakako je intriga o kojoj se decenijama spekuliše. Ćerka Verice Rakočević udavala se dva puta i ima trojicu sinova, a poslednjh dana, nakon podsećanja da se Peđa Mijatović kaje zbog braka sa njom, ponovo je aktuelna njihova ljubavna prča.

Kao što je svima dobro poznato, Elena i Peđa dobili su dvojica sinova, od kojih je jedan preminuo sa 13 godina, što je bio ogroman gubitak za tada jedan od najpoznatijih parova.

- Od samog Andrejinog rođenja sam primetila da nešto nije u redu, i kasnije da hidrocefalus nije njegov osnovni problem. Dete koje je hipertonično, koje nema instikt za sisanje, hrani se najmanje sat i po. Pri ruci sam uvek imala sondu za koju su mi objasnili kako se stavlja, kroz nosić u želudac. U bolnici su rekli da on može da živi sa nama jedino ako ne prestane da dobija na težini. Činila sam sve da se tamo ne vrati, naučila nekako da ga hranim i čak da mu radim terapije, misleći u svoj svojoj histeriji da to niko bolje od mene neće uraditi. Lekari su nam govorili da moramo da se priviknemo i da je to krst koji ćemo ubuduće nositi na čelu. Bile su potrebne godine da svoj krst premestim na neki drugi deo mog tela i da shvatim da, ako je potpuno van svih moći prirode, Boga, kosmosa, religije - u startu uništen jedan ljudski život, treba spasiti preostala tri - pričala je Elena.

Foto: ATAIMAGES

Gubitak sina teško je podnela, a kako je govorila, vapila je za utehom ne bi li izbegla suicidne misli.

- Danas kad pričam o tome, čini mi se kao da se to dešavalo nekom drugom, a tada, nakon cele te bitke za koju se ispostavilo da je izgubljena, bar tri meseca nisam izašla iz kuće. Moje su se misli vrtele u suicidnom krugu i ja sam vegetirala kao biljka. Imala sam stravičnu potrebu da mi neko nešto kaže... A šta, ne znam. Vapila sam za rečima koje bi mi makar malo ublažile bol. Često sam nalazila utehu u razgovorima sa ljudima koje je mučila ista muka, od nekih sam saznala da su zajedno nekako uspeli sve to da prebrode. Reči koje sam tada tražila čula sam mnogo vremena kasnije, od nekoga koga sam jedva poznavala, kome danas zahvaljujem na svoj sreći - navodila je ona, a pomenula je i Peđinu borbu sa unutrašnjim "demonima":

- Peđa je, očito, imao svoju unutrašnju bitku, ali nije voleo da se o našem problemu govori. Kao da ćutanje donosi olakšanje. On je, ipak, imao posao, karijeru, ljude oko njega koji su mu se divili. Postajao je mega zvezda. Kada se nešto slično ljudima desi, oni se ili još više zbliže i sjedine, ili se raziđu. Mi smo se razišli, bez ružnih reči, suza, prebacivanja. Lekari su primetili da je moje stanje prilično ozbiljno i da se moja bolest ne može nazvati depresijom. Luka me je stalno pitao zašto plačem. Bilo je momenata kada sam mislila da ću umreti od tuge. Tuga, sati i sati ništavila i praznine, depresija, patnja... Ništa nije moglo da promeni tok bolesti mog deteta. Međutim, Svevišnji nas očito ne stavlja na iskušenja veća od onih koje možemo podneti, pa sam se nekako, uz pomoć lekara i Luleta, moju zvezdu vodilju, uhvatila u koštac sa definisanjem problema. Zapravo prihvatanjem činjeničnog stanja - pričala je ćerka čuvene kreatorke, čiji je bolesni sin živeo u Valensiji kod prijatelja, koji su izgubili sina u sedamnaestoj godini.

- Andreja je dete kome zbog niza faktora kontinentalna klima nikako ne odgovara, osim toga u Valensiji su lekari koji ga prate otkako se rodio. Moj osnovni "problem" je što me apsolutno ne interesuje kakav ću utisak na ljude da ostavim ako sam u slučaju našeg deteta uticala da on bude u Valensiji uz apsolutnu negu i tamo gde je njemu bolje. I dalje mislim da bi bilo licemerno da se za javnost predstavljamo kao srećna porodica sa jedne i žrtve bolesnog deteta sa druge strane. On je jedan sladak dečkić koji nije mnogo svestan. Kada je dete bilo čega svesno, pa makar retorika bila ne znam koliko oštećena, roditelji su dužni da mu svoj život podrede - rekla je tada.

Elena je priznala i da je osećala zavist u odnosu na žene koje su imale zdravu decu.

- Ta zavist mi se vraćala s vremena na vreme i ja nikako nisam mogla da se otrgnem pitanju: "A zašto baš meni?". Mislila sam da u životu postoji reciprocitet, da žanješ onako kako seješ... Onda počneš da sumnjaš najpre u sebe, u veru, u Boga. Nisam sprečavala Peđu da se iz Valensije na koju sam se ipak, bez obzira na sve, ipak navikla, preseli u Madrid, iako je on želeo da to bude moja odluka. O svojoj karijeri odlučivao je sam. Sećam se da smo u Valensiji, u kući od 400 kvadrata, svi spavali u jednoj sobi od 16, jer sam ja rušila, gradila, pa opet rušila, dizala stubove i pravila kupole. I ništa mi nije značila ni kuća, ni šoferi, ni novac - pokušavala sam da pronađem nešto, da me izbavi i izvadi iz bunila. Pored svega što nam se izdešavalo, pokušavala sam Peđi da obezbedim kakav-takav mir, jer je on sve vreme igrao. Uostalom, iste godine kad se rodio Andreja, proglašen je za najboljeg igrača Španije. Imao je običaj da mi zahvaljuje na svom uspehu. Besmisleno, jer sve što je postigao, postigao je isključivo svojim radom i verovatno bi bio ovo što jeste i da je pored njega bila neka druga žena. Uostalom, on to zaslužuje - ispričala je Elena za Mondo, prenose danas portali.

Foto: ATAIMAGES

U pomenutoj ispovesti, naslednica čuvene modne kreatorke prisetila se i početka ljubavi sa čuvenim golgeterom i nekadašnjim direktorom Real Madrida.

- Najlepši, a definitivno najsiromašniji period našeg života živeli smo u Beogradu, u malom stanu u Kneza Miloša 16. U tih 68 kvadrata moja je sreća bila tako velika i snažna da sam mislila da njome mogu da pariram samom Bogu. Moji nisu bili preterano oduševljeni odlukom da se udam. Majka je mislila da ću ponoviti njenu grešku, udati se da bih pobegla od roditelja, a kako su Peđini roditelji reagovali na našu odluku da se tako mladi venčamo - ne znam. Ono što pouzdano znam je da je retko ko imao to zadovoljstvo da ima svekra kao što je bio Peđin otac, čovek koga vredi poznavati - poručila je Karamanova pre nekoliko godina.