Ko je Teya Dora koja će nas predstavljati na Evroviziji? Studirala na Berkliju, otac joj je poznati umetnik i ima tešku životnu priču

Teodora Pavlovska predstavljaće Srbiju na predstojećoj Evroviziji po odluci žirija i publike

Teya Dora s pesmom "Ramonda" izabrana je večeras na "Pesmi za Evroviziju" za predstavnicu Srbije na "Evroviziji 2024" koja će se odžati u Malmeu.

Foto: Printscreen You Tube

O ovoj pevačici veoma malo se zna, a sada se pojavio jedan njen intervju koji je dala jednom prilikom. 

U intervjuima je inače par puta govorila da joj je uvek teško da peva Džanum zato što je pesma podseća na tragičan gubitak koji je imala u životu i zato što osoba koju je mnogo volela nije bila živa da se raduje uspehu te pesme.

Rođena 1992. godine u Boru kao Teodora Pavlovska, ona je završila muzičku školu u Beogradu, a potom postala stipendistkinja na Muzičkom koledžu Berkli u Bostonu, gde je studirala pevanje. Nakon diplome neko vreme je živela u Njujorku, a onda se proslavila u Srbiji.

Njen otac Dragan Pavlovski Gandra preminuo je 2021. Bio je slikar i grafički dizajner kog Borani pamte i po logotipima koje je uradio za tamošnje institucije poput Muzeja rudarstva i metalurgije i Muzičke škole u Boru, i po izložbama karikatura i sjajnih ilustracija.

Foto: Printscreen You Tube

 

A Teodorina mama Jasna poznata je po mnogobrojnim tekstovima o Boru i Timočkoj krajini koje je godinama objavljivala kao novinarka Večernjih novosti, ali i po brojnim etnološkim knjigama među kojima su i knjige o vlaškoj magiji čijim je pisanjem i izdavanjem pre skoro tri decenije doprinela uverenju da Vlasi imaju svoj kulturni identitet i da zaslužuju da u Srbiji ostvare status nacionalne manjine.

O mami i detinjstvu u rodnom Boru Teya Dora je govorila u intervju za portal istmedia.rs.

U tom razgovoru prvo se novinar Srđan Trifunović prisetio kako ju je mama Jasna kao malu vodila svuda sa sobom, i na konferencije za štampu od 1996. do 2000. godine. Tata Gandra je radio na Kipru, Teodoru nije imao ko da čuva, pa su je tako svi novinari iz Timočke krajine zabavljali.

Foto: Printscreen You Tube

 

- Da, ponečega se baš jasno sećam jer sam u Boru živela do kraja prvog polugodišta prvog razreda osnovne škole Vuk Karadžić, kad smo se preselili u Beograd. Najlepša sećanja su mi na divnu Brestavačku Banju i Borsko jezero, kao i na bazen u Sportskom centru gde me je mama leti bukvalno svakog dana dovodila na plivanje. Bilo je puno dece i uživala sam u igri sa njima. Moje rođendane slavili smo ili u Donjem Milanovcu gde su mama i tata imali stan ili na Borskom jezeru, pa su mi to i dalje omiljene destinacije – na njih gledam kao na neka čarobna mesta gde čim kročim, osetim veliku sreću. U srcu su mi baš i Zaječar gde sam odlazila kod svoje prabake Drage Stojanović Vrkljan i Knjaževac i okolna sela gde me je deka vodio da vidim selo Podvis gde se on rodio - kazala je ona jednom prilikom.