"Bobina i moja ljubav je vanserijska, sudbinski smo spojeni": Lepa Brena priznala da se joj se odnos sa Živojinovićem menjao

Regionalna folk zvezda jedna je od retkih koja je uspela da održi brak, ali tvrdi da su se njen suprug i ona dosta promenili

Lepa Brena i Slobodan Boba Živojinović u braku su od 1991. godine i često se spekulisalo o njihovom odnosu, ali se njiha ljubav nikada nije dovodila u pitanje. Vremenom su Brena i Boba postali brend, poslovni partneri, a pevačica tvrdi da su imali različite faze.

Foto: ATAIMAGES

Boba i Vi delujete kao zaljubljeni tinejdžeri danas. Kako uspevate da održite brak?

- Pravilo ne postoji, ili znate ili ne znate. Nisam za to da se na jedan veštački način održava odnos između dvoje ljudi, ako se ne vole i ne poštuju, nemaju zajedničkih tema, onda je to zaista jedna priča koja ima početak svog kraja. Nas dvoje smo ostvareni ljudi u svojim karijerama, što je veoma važno. Naša ljubav je vanserijska, ta ljubav je dobijala neke faze, postali smo supružnici, poslovni partneri, roditelji... Ta ljubav mora da se pazi i mazi, poštuje, da se čuva dostojanstvo te ljubavi. Sudbinski smo spojeni.

Da li ste uspeli da ostanete Lepa Brena sa početka karijere?

- Jesam. Taj period kada sa 19 godina odlučuješ o životu je stres za sve mlade ljude. Ne znaš šta će biti tvoje životno opredeljenje. Bila sam sigurna da ću završiti medicinu, ali kada sam završila gimnaziju u Brčkom, shvatila sam da nemamo dovoljno novčanih sredstava za medicinski fakultet. Opredelila sam se za turizam na prirodno-matematičkom fakultetu, gde sam posle šest meseci shvatila da nemam dovoljno sredstava za fakultet, ni za običan život, kao ni moja porodica. Onda sam se odlučila da pevam kako bih završila fakultet, ali za dve godine, kada sam snimila “Čačak, Čačak”, više nije bilo povratka. Kosmička energija je napravila mnogo bolju priču za mene. Ovo što sam prošla i što radim, to je za izuzetno mentalno jake osobe, a ja sam nežna. Ovo je posao koji iziskuje nadljudske napore, ali kad pomislim na rezultate, nije mi žao čega sam se odrekla. Bez tog fakulteta živim fantastično, ne bi mi doneo ništa, a izgubila bih dosta vremena. Nemam tih ambicija. Nemam više potrebe da se dokazujem. Ne mogu da pokleknem na te fore, ja sam doktor nauka što se tiče šou biznisa, da li treba još nešto da učim?

Foto: Miloš Rafailović

Pre 40 godina bili ste domaćin Olimpijade u Sarajevu, kakva su vam sećanja na taj period?

- 1984. godine je bila ta Olimpijada u Sarajevu gde se grad uvrstio u jedan od svetskih, kada su se održale najveće sportske manifestacije. Dobio je kredibilitet jednog predivnog domaćina i ja sam imala tu čast sa pokojnim Đorđem Balaševićem da otvorim sarajevske Olimpijske igre. Kada smo prošle godine počeli da se dogovaramo za velike koncerte, dvorane i stadione, odlučili smo da započnemo ovu bosansko-hercegovačku turneju. Pripreme su počele još od oktobra meseca, stvarali smo scenario... - govorila je Brena u Blic danu.

Koliko Vam je važno da ispratite svaki detalj koncerta?

- Nekada je bilo dovoljno da se samo pojavite, tadašnja produkcija je bila drugačija, danas su koncerti veliki spektakli. Moja publika je zaslužila da joj uvek dam mnogo više elemenata od jedne nove haljine i pesama. Navikla sam da kontrolišem svaki segment te priče, a naravno da za sve imamo čoveka. Kostimi se lično prave za mene, imam problem sa građom, imam previše široka ramena u odnosu na kukove. Videla sam da se za Tinu Tarner prave kreacije, Šer, Selin Dion, Bijonse...

Foto: Andreja Damnjanović

Šta radite posle sa tim kostimima?

- Čuvam ih. Pogotovo one koji su pravljeni u poslednjih deset, 15 godina. Jedan sprat u mojoj kući je za kostime izdvojen. To su uspomene kojih ne mogu da se odreknem. Što se tiče privatnih stvari i nekih lakših varijanti haljina, dok smo držali Grand produkciju, poklanjala sam ženama koje su ulazile u moj broj. Mladim pevačicama sam dala haljine. Oblačila sam priličan broj žena na estradi. To je impresivna cifra. Slali smo i u humanitarne svrhe, uglavnom anonimno.

Koliko je koncert u Sarajevu emotivniji za vas u odnosu na bilo koji drugi grad iz regiona?

- Jugonostalgičarka sam, rođena sam u tom periodu, vaspitana i formirana. Za mene je to bio period lepog i bezbrižnog života. Nisam znala da mi nešto ne nedostaje, išli smo stalno na more, klizali smo se na zaleđenim rekama i tih zimskih igara nam nije nedostajalo. Skijanje nije dolazilo u obzir jer sam morala da vodim računa da budem zdrava, i da se ne povredim. U porodici smo naučeni da volimo i cenimo ljude oko sebe, bez obzira na boju kože, religiju... Imam pozitivan odnos prema ljudima i volim ih. To je obeležilo mene kao osobu. Mi žene smo na neki način obdarene da volimo i čuvamo sve.

Foto: Andreja Damnjanović

Koliko ste za sve ove godine udovoljavali sebi, a koliko drugima?

- Bilo je pola-pola, saživela sam se sa Lepom Brenom i postala dobar prijatelj sa njom, jeste da me ona okupira i tera da idem napred, zabranjuje mi da jedem previše slatkiše, popijem koju čašicu više, ostajem do kasno... Odredila mi je profesionalan život. Mi pevači kao da se svake godine borimo za olimpijske igre.

Imate li potrebu da budete savršeni?

- Ne mislim da sam savršena, samo hoću da budem u takvoj formi, da uživam u tome što radim. Suština pevača koji traju je da uživaju u tome što rade, a da bi uživali, prvo sve mora da bude pod konac i da ekipa diše u ritmu. U centru pažnje volim da budem samo kada sam na bini, privatno bih volela da sam nevidljiva.

Kakvi su planovi za naredni period?

- Imamo koncert u Podgorici, potom u Brčku, Prijedoru i Mostaru, a za jesen smo ostavili Zenicu, Laktaše i Tuzlu, na kraju je Zagreb. Nadam se da ću Novu godinu provesti u Beogradu na finom mestu, a posle toga se nadam da ću brzo uleteti u pidžamu.