ESTRADAnje! Mili Čolić: Popularni su postali raznorazni drekavci, nastupio je džukački folk!

Davno su mi rekli i naučili me da svako vreme ima svoje breme. Shodno tome usuđujem se da konstatujem da svako šou-biznis, da ne kažem estradno vreme ima svoje muzičko breme.

Pesme uvek pevaju i govore o trenutnom stanju u društvu i opisuju način na koji se živi. Muzika neretko ima i revolucionarnu ulogu, skreće pažnju i rasvetljava određene fenomene. Sve u svemu muzika i pesma, pa zašto da ne i igra, sastavni su deo svakodnevice koju je ofarbani Bajaga svojevremeno opisao stihom "život je nekad siv, nekad žut".

Foto: Instagram prntscreen

 

Najpopularnija i najslušanija muzika u savremenoj Srbiji poslednjih godina postaje nešto što se muzikom ne bi trebalo i ne može tek tako nazvati. Baš kao i u svakodnevnom bitisanju čini se da je sve dozvoljeno, pa pored činjenice da ne peva samo onaj koji neće, spektar tema o kojima se peva sveden je na socijalni, duhovni i emotivni mulj.

Foto: Dejan Milićević

 

Rambo Amadeus je devedesetih godina prošlog veka tadašnju muziku definisao kao turbo-folk. Te famozne devedesete obeležio je i dens kao žanr koji se danas smatra kvalitetnom muzičkom erom ovih prostora. Došao je pop-folk tokom početka XXI veka, a najveći broj pesama iz tog perioda i danas se sluša. Onda su popustile kočnice i kola su krenula nizbrdo.
Popularni su postali raznorazni drekavci, skakavci i daždevnjaci koji su u pesme uneli sleng, žargon i ozbiljno sočne psovke. Pevalo se o bludu, alkoholu i drogama, modnim brendovima, skupim automobilima... Peva se i dalje!
Dakle, posle turbo-folka, pop-folka, slušali smo etno-pop-folk, a onda su počeli da nam se ređaju egzotični muzički žanrovi poput rep-trepa, narko-folka i porno-folka. Dok su narko-folk izvodili "reperi" koji su suštinski neostvareni narodnjaci, rodonačelnica porno-folka u njegovom punom sjaju je prostitutka a pevačica Elektra Elite.

Foto: Promo

Svi ovi žanrovi ponaosob u poslednje vreme sublimiraju se u jedan. Potpuri svega što sam napisao i definisao najlepše bi se mogao definisati kao džukački folk. Džukački folk je muzika najprizemnijih tekstova i vrlo jednostavne muzičke linije koju aranžmanski uglavnom čine trube, zurle, harmonika i eventualno neki gudački instrument. Tu je i bas da da neku vrstu drame i ponekad električna gitara. U džukački folk spadaju pesme koje govore o pustahijama koji nikada nisu kod kuće, nemaju sreće u ljubavi, pate za "nevinom", čednom i smernom devojkom koju su davno razočarali, a posteljinu gužvaju sa nekom fuksom koja im se guzi po separeu i prosi za čašu proseka. Džukački folk su žanrovski sve proste i primitivne pesme koje na najočigledniji način bez trunke simbolike ili koncepta slave propast savremnog čoveka, koji je razapet između realnog života koji živi i onog zamišljenog koji se trudi da predstavi na društvenim mrežama. Toliko od mene za ovaj ponedeljak.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.