"Pokidao je cevčice s vrata..." Bolna ispovest udovice Sinana Sakića para dušu! Ispričala sve o njegovim poslednjim danima

Udovica legendarnog pevača, u dramatičnoj ispovesti, prisetila se njegovih poslednjih dana.

Prvog juna odigraće se šestogodišnjica smrti Sinana Sakića, a bol njegove udovice, Sabine Sakić, ni posle toliko godina ne jenjava.

Ona je sada ugostila ekipu jedne televizije u muzeju u Loznici, posvećenom pokojnom pevaču, i ispričala mnoge detalje iz njegovog života.

- Ovde se fino osećam. Drago mi je što imam nešto ovako, to su sve uspomene - započela je priču Sabina za Kurir.

- Kažemo vreme leči sve, to nije tačno. Samo u tom vremenu naučiš da prihvatiš da on više nije tu, ali ja smatram da je on uvek tu, da me posmatra. Tako nešto se ne leči, ali navikneš na to da nije tu - rekla je i nastavila:

Foto: Novak Đurović

- Fali mi njegova ljubav, pažnja, da je tu. Mnogo mi nedostaje. Kad sednem da ručam, kad legnem u krevet, nedostaje mi. Zato i ne ručam više za velikim stolom. Kud god da krenem, tu su uspomene. Nekad držim telefon noću uključen, pa bih da ga isključim, ali sve mislim da će me pozvati. Dešava mi se da nađem njegove košulje pa kažem "ja ovo nisam oprala", pa sednem i plačem jer se setim da neće doći.

Ona se prisetila i dana kada je Sinan bolovao.

- Tužne su te stvari u vezi s njegovim lečenjem, i dalje mislim isto, da je bila nepažnja lekara. Posle svega toga ove druge trzavice nisam ni primetila, bila sam kao u polukomi.

Foto: Novak Đurović

Pevač je izdahnuo u toplini svog doma.

- Pokidao je sve cevčice s vrata i tražio da potpiše da ide u svoj stan da bude s porodicom. Kod kuće smo spremili sve kao da je u bolnici. Lekari su dolazili svakog dana. Poslednjih dana nije toliko patio, nije imao specijalne bolove. Niko od nas nije očekivao da će otići. Umro mi je na rukama, u zagrljaju. Sakićeva kaže da su svi verovali da će Sinan ozdraviti.

- Imali smo plan da odemo u Tursku na transplantaciju jetre. Trebalo je ja da mu je doniram. Kad smo došli iz Tuzle, tamo je preživeo i kliničku smrt, otišli smo u Tajland, rekao je da će tamo da mu bude bolje. Imali smo indijskog lekara i biljne preparate, radio je jogu, meditaciju, trudio se. Posle je hteo da ide na neke nastupe, ugovorili su mu sa Sašom Matićem, Šabanom, bio je i sam jedno pet nastupa pred smrt. Uvek je govorio: "Ozdraviću". Imao je planove za turneje. U maju je zvao Baneta Obradovića da mu odredi u junu datum za "Taš", a prvog juna je otišao. Ja kažem: "Bane, sine, on uopšte nije dobro", ali je hteo.