"U kuću u kojoj sam je našla mrtvu više nisam mogla da uđem": Zorica Marković skrhana, pevačicina ispovest tera suze na oči

Markovićeva se prisetila rodnog mesta, roditelja, ali i smrti majke.

Folk pevačica Zorica Marković odrasla je u selu Tubići, u kojem je provela svoje bezrbižno detinjstvo, gde joj je danas, ipak, teško da se vrati.

- Netaknuta priroda, čista voda, vazduh, domaća hrana, zdrava, sve mi to nedostaje - započela je muzičarka svoju ispovest o rodnom mestu, pa dodala:

- Odem ja u Tubiće, naravno, ali, priznajem, otkako su mama i tata preminuli, brat i sestra, malo mi je teško da odem - priča iskreno Zorica.

- Mislim, naravno, imam ja tamo brata, snaju, imam dosta rodbine i njihove porodice, ali neka praznina i nekako... tamo gde sam mamu, tog dana, tog jutra, našla kada je preminula, ja u tu kuću više nisam mogla da uđem.

Foto: ATAIMAGES

Na ovo mesto pevačicu podseća mnogo toga, ali je, najpre, vezuju njeni roditelji, kojih dana više nema.

- Mama nas je napustila u 74. godini i tata u 86. godini. Od njega sam nasledila hiljadu nekih zdravstvenih mana, a od mame sve drugo. Naravno, bili su oboje, za mene, najbolji na svetu, kao i cela familija. Ima nas mnogo, ali od majke, ono što mi je najdraže, po čemu je ja pamtim, i upravo sve ovo u životu što sam ja uspela i prenela na moje sinove, nalsedila sam ono nešto što nema cenu, a to je "budi dobar čovek", "nemoj nikome ništa loše da misliš", "pomozi kad god možeš, kome možeš". "Čuvaj obraz i čast i poštenje" i "rad, red, disciplina". Pa nek' sam i pedest posto toga zadržala... Naravno, vremena se menjaju, ja sam učestvovala u raznim formatima gde ljudi izazovu nešto što je bespotrebno, ali suština moje ličnosti je da ja jesam kopija moje majke - kažem, fizionomija oca, a sve druge i mane i vrline povukla sam na nju - ističe Zorica.

Foto: Zoran Sinko

Kako je rekla, i dan danas, kada joj se dešavaju neke stvari u životu, majka joj je uvek u mislima.

- Uvek mi je ona pred očima. Kad god me nešto ponese, da poletim, da nemam kontrolu, iskušenja u životu... samo mi se stvori njen lik sa maramom. Kad je onako namešta, pa je ovako veže. I sve mi je... da, zaplakaću, ali evo, potrudiću se da zaustavim suze. Sve prestaje da važi, zato meni avioni, kamioni i druge stvari nemoralne, mogu ljudi svašta da kažu, ali to ne mogu da mi pripišu, ja k***a nikada nisam bila - zaključuje Zorica Marković za Blic.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.