Noge su mi odjednom otekle! Voditeljka bila slepa tri meseca, umrla posle mučne borbe

Novinarka i radijska voditeljka Gorica Nešović (59) izgubila je životnu bitku 6. oktobra 2022, a poslednjih godina borila se sa dijabetesom. O svojoj borbi je uvek otvoreno govorila u javnosti.

Gorica Nešović je svojevremeno priznala da je bila zatečena zbog saznanja da boluje od dijabetesa, a odjednom je počela da gubi kilograme.

- Kada sam saznala da imam dijabetes – bio je to šok za mane! Mislila da to nekako moraš da osetiš, da osetiš da nešto nije u redu. Na primer, da sam stalno žedna, kao što mnogi kažu da je to jedan od prvih znakova za uzbunu. Ali ja nisam imala baš nikakve simptome. Baš ništa! Smršala sam naglo, to je tačno, ali pre toga sam promenila način ishrane. Mediteranska i ajurveda kuhinja su mi se dopale, krenula sam na jogu, htela sam da dovedem kilažu u red. Zato mi nije bilo čudno što gubim kilograme - pričala je Gorica svojevremeno i dodala:

Foto: ženska tv printscreen

- E, odjednom, noge su mi nenormalno otekle. Cele noge. Nemam pojma šta se dešava... Naravno, koga drugo da pitam nego lekara. Odem da vidim šta je. Normalno, prvo su mi izvadili krv. I, uveče, zovu me iz laboratorije.

Gorica je dodala da je osećala konstantan umor.

- Muk. Šok. Nisam ni znala šta to tačno znači... Znala sam da je do sedam normalna visina šećera... E onda, iskreno da vam kažem, ne sećam se ničega više. Toliko sam se uplašila. Toliko sam bila u šoku... Nisam imala pojma šta da radim, šta se sada dešava, zašto toliko visoki šećer, kako nisam osetila... Odakle? Bezbroj pitanja u glavi, bezbroj dilema, preslišavanja... I, otišla sam na endokrinologiju. Tamo su mi život spasli. Bukvalno. Spasli su me jer su mi promenili pogled na život. Tada sam shvatila da smo svi primitivci jer ne idemo kod doktora uopšte! Svi mislimo: "Ma, zdrav sam, ništa me ne boli..." Ni ja nisam išla na redovne preglede, priznajem.

Foto: ženska tv printscreen

Svoju bolest nazvala je "tihi ubica".

- Inače, pre nego što sam saznala da imam dijabetes, osećala sam veoma često da sam baš umorna… Ali, naravno pripisivala sam to godinama, poslu, jer deceniju i po ustajem u četiri sata ujutru. Teško je nadoknaditi te sate sna… Ali, kada mi je doktorka otkrila strašnu istinu da tako visok šećer u krvi imam bar 10 godina unazad… Da je on tu tavorio, čučao i skrivao se u meni – tek tada sam shvatila zašto taj prokleti dijabetes zovu „tihi ubica“. Strah me je obuzeo, ali znala sam da sada treba da slušam lekare.