Poslednji oproštaj Ane Bekute kida dušu! "Saša je kao drvo umro" (VIDEO)

Komemoracija Saši Popoviću odražva se u Sava Centru, a veliki broj prijatelja, saradnika, političara i pevača došao je da mu oda poslednji pozdrav.

Ana Bekuta potresnim rečima oprostila se od kolege i prijatelja Saše Popovića.

- Dan ili dva pred Sašin odlazak, čula sam jednu novu pesmu od Gibonija. Pesma se zove Drvo i u njoj Giboni, između ostalog, sebe u životu i smrti zamišlja kao drvo koje može biti korišćeno i kao dobro i kao loše oruđe. U pesmi Giboni moli boga da on, baš kao to drvo, postane bolji, da od drveta nastane okvir, slika za porodicu, veslo broda, šibica u mraku, beli štap, daska pod nogama voljenih ljudi i odškrinuta vrata sobe…Uvek nam neka pesma zapne u glavi kada je prvi put čujemo za vreme velike tuge. Zato će me ta pesma "Drvo" od sad pa zauvek podsećati na našeg Sašu - pričala je Ana pred punom halom Sava Centra, pa nastavila:

Foto: Foto: Miloš Rafailović

- Saša Popović je bio mudar, blag i staložen, kao neki stari orah u dvorištu koji je video sve i izdržao svaku oluju. Saša je bio kao to Gibonijevo drveno veslo, tolikim ljudima neophodan da se dokopaju obale, a on potpuno nenametljiv, neprimetan i skroman - priča Ana dok ljudi mahom vade maramice i brišu suze.

- Bio je kao taj drveni okvir za slike, čovek bez kog nismo mogli zamisliti veselja, zabave, subotnje veče… Saša je stotinama mladih ljudi postao okvir za najlepše slike karijere i beli štap svima onima koji su u okrutnom svetu šou-biznisa bili potpuno izgubljeni. 

Foto: Foto: Miloš Rafailović

- Saša je, baš kao u toj pesmi, uvek hteo da bude bolji iako je bio previše dobar.  Saša, kao u toj pesmi o drvetu, nikad nikom nije bio trn u oku, nikad batina o boku niti je od njegovog drveta ikad napravljen stub srama. Saša Popović bio je sve ono dobro što smo mislili da nam se svima podrazumeva u životu. Bio je drveni kofer pun sećanja, melodija i anegdota, i nije mu trebalo dugo da posegne unutar sebe i nađe baš ono što nam treba. Saša je bio drvena greda koja je na sebi držala karijere stotine ljudi. Ona velika, čvrsta i nepomična greda zbog koje jedna kuća odoleva vetru i vremenu. Saša je kao drvo i umro. Borio se u tri godišnja doba i verovao, kao i svi mi, da će na kraju sve biti u redu. Jer niko ne može prihvatiti da čovek ili drvo samo tako padnu i odu u tri godišnja doba - rekla je Ana sa suzama u očima, pa završila svoj oproštajni govor potresnim rečima.

 

- Dragi naš Sale, bio si nam ruka za koju smo se, svi mi ovde prisutni, pridržavali. Bio si hlad kada je bilo vruće i teško. Bio si sklonište kada su bile oluje. Bio si luč u mraku. Bio si ogrev i toplina. Bio si drvena dirka svake harmonike i krov svake kuće u kojoj si bio. Neka ti je večna slava!