IZBORI REDITELJA FILIPA GAJIĆA: Lakše je ljude napraviti budalama, nego im kasnije objasniti da su ispali budale?!

Reditelj Filip Gajić javnosti poznat i kao nekadašnji muž ćerke Radeta Šerbedžije-Lucije, osvrnuo se u svom blogu na političku situaciju u našoj zemlji, kao i na predizborne kampanje kandidata u susret izborima za predsednika Srbije

Ovaj zanimljiv tekst sa njegovog bloga vam prenosimo u potpunosti:

- Ako ikada poverujem da vrednost mog života zavisi od izbora partije ili predsednika pomisliću da sam glup. Ja ne glasam. I nikada onima koji glasaju ne zameram i ne silujem ih kao što bi oni mene

Čovek misli da nešto misli, meni to ne smeta. Ipak, uvek se oseća agresija i bes glasača nad neglasačima. Zašto glasači dopuštaju sebi da navalentno zapomažu da su vlasnici istine? Ne može se ubediti čovek da veruje u prostu dobrotu, a kamoli u kandidata.

Kada Vi što glasate jednoga dana shvatite i niko ne izađe na glasanje - to će biti prva poruka plebsa da je nešto razumeo. I opomena onima koji vladaju i onima koji žele da vladaju. A kandidati i njihovi finansijeri će razumeti koliko je opasna ta poruka. Pošto se to nikada neće dogoditi zbog slepe i banalne vere glasača, i ova teza jeste zabluda.

Samo oni koji umru izbeći će razočarenje.

Ko misli da mu lepota života zavisi od kandidata i sam je kandidat za ništa. Korov pod zemljom i korov nad zemljom. U koloniji - predsednika ne bira sužanj koji je umislio da je građanin. Građanin je ništarija. Pacov u balonu zabluda i blaziranog komfora. Čitav život sam bez banke u džepu zato jer sam sam tako izabrao, zato nikada nisam ni kukao, ni drugoga krivio. Da sam hteo drugačije – bilo bi drugačije. Patnja je neizbežna.

Na kraju – glasaću onoga dana kada se kandidat obrati duhu; svi oni govorkaju o investicijama, novcu, napretku, kursu, dugovima  itd., i sva se obećanja svode na materijalno, dok je stanje duha u žalosnom stanju pa se ljudi povređuju i ubijaju svakodnevno jer im je neizdrživo stanje duha koje rađa zločine, prevare, samoubistva. Šta su uzroci? Kako ljudima pomoći, a ne vređati ih? Kako ih stvarno razumeti? Kada će se  pojaviti Onaj koji će sebe tome dati?

Svaki izbori su parada neprijateljstava, turobnih reči, bljutavih strasti i opšteg ljudskog smrada. Skupovi prostakluka, imbecilnih parola i glasačkog bega od samoga sebe da bi za sopstvene promašaje okrivio nekoga drugog – na aktuelnog kandidata se istresaju dok ga ne zameni novi aktuelni. I tako život prođe čoveku u glupim mislima i gorkim osećanjima pod kojima srce cvili.

Tu je reka, tu je nebo, tu je dan, noć, voće na pijaci, osmeh starca, cvrkut ptica, smrt koja čeka, vetar u krošnjama, prvi cvetovi nakon zime, knjiga na jastuku, nečija ruka koja nas traži, čovek s belim štapom koji bi da pređe ulicu, pas koji je žedan, neko ko je pao i traži pomoć, jutarnja kafa, Verdi i Mokranjac, Muharem Serbezovski i Disciplina kičme, tišina sa samim sobom, lepota u nedogled…

I još mi nije jasno kako te javne ličnosti koje podržavaju ovoga i onoga nemaju ni stida ni srama da nakon toliko katastrofalnih promašaja opet ljudima samouvereno preporučuju kandidata? Običan čovek je često pametniji od prezira i nadmenosti „intelektualne elite“ i zna da ti ljudi nemaju kredibilitet da daju preporuke. Još nisam čuo da je javna ličnost ustala i rekla:

- Izvinite, kada sam igrao pipirevku s onim kandidatom – pogrešio sam. Sada ćutim.  Nemam više prava da vam sugerišem jer sam se pokazao kao onaj koji ne razume.“ Besprizorno. Arogantno opet preporučuju. I to su po pravilu neke osrednje, kvaziuspešne jedinke koje malo rade, a mnogo prde.

Kada njegov/njen kandidat ne pobedi reći će: „narod je stoka.“ A sebe neće videti u ogledalu zamagljenom sopstvenom glupošću. Svest čoveka stagnira već hiljadama godina. Misao je najprimitivniji „organ“ ljudskog bića. Nema ni takt, ni doslednost, ni upornost, ni konstantnost, ni perfekciju jedne slezine ili debelog creva.

Mark Tven: „Mnogo je lakše ljude napraviti budalama, nego im kasnije objasniti da su ispali budale“.

REDITELJ, PISAC, PONEKAD PRODUCENT ILI GLUMAC 

Filip Gajić je režirao preko trideset predstava po delima Albera Kamija, Bore Stankovića, Vilijema Šekspira, Lava N. Tolstoja, Jovana Sterije Popovića, Miroslava Krleže, Hajnera Milera, Petera Handkea, Dušana Jovanovića, Stevana Sremca, Čarlsa Bukovskog, Džordža Orvela, Daria Foa, Antona Pavloviča Čehova, Dimitrija Mitrinovića, Edvarda Bonda i drugih.

Dve predstave u njegovoj režiji - „Opis slike“ Hajnera Milera i „Zona Zamfirova“ Stevana Sremca učestvovale su na BITEF-u, a predstava „Jedan poremećen dan“ Bore Stankovića na Sterijinom pozorju.

Napisao je četrnaest pozorišnih komada. Odigrao je u pozorištu, na filmu i televiziji četrdesetak uloga među kojima su i Hamlet, Trepljev, Kristofer Ren, Viktor, Zoran, Maksimilijan, Tomča, Eli, Majakovski i dr.

Predavao na katedri za režiju kao asistent Ljubiše Ristića. Objavio 2009. svoj prvi roman „Pisma Danilu Kišu“. Reditelj, scenarista i  producent  debitantskog igranog filma „Сизиf К“. Godina 2015/2016.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.