Malo ko zna da je Ana Korać OVAKO ŽIVELA pre SILNIH MILIONA koje sada IMA! (FOTO)

Starleta i bivša učesnica "Zadruge" Ana Korać progovorila je o svom odrastanju.

Pre nego što se preselila u Beograd i pokorila prestoničke klubove, Ana je živela u Ivanjici sa majkom Ljiljanom, ocem Milićem i starijim bratom Nemanjom.

- Bila sam dobro i poslušno dete, nisam pravila gluposti, poštovala sam tatu i mamu. Otac me nikad nije udario, a mama me je tukla kad sam plakala jer nisam htela da idem u vrtić. Ipak, uspela sam da isteram svoje, pa su prestali da me vode u vrtić. Čuvali su me mamini roditelji, baba Ema i deda Borko. Baka i deka su me držali kao malo vode na dlanu i to mi je jedan od najlepših perioda u životu. Imali su veliko dvorište, pa smo se po ceo dan igrali i smejali. Volela sam da idem i kod tatinih roditelja, jer su imali jariće, koje sam obožavala. Nisam pila kozije mleko, već sam babi i dedi stalno tražila kupovno i zbog mene su ga uvek imali u kuću. Bila sam razmažena, pa sam do devete godine pila mleko iz flašice. Čim bih došla kući iz škole, tražila bih flašicu. Uveče nisam mogla da zaspim bez nje!

Foto: Privatna arhiva

Sa tri godine starijim bratom Nemanjom se često svađala, ali zato su danas najbolji prijatelji.

- Bio je ljubomoran kad sam se rodila jer više nije bio u centru pažnje. Tih godina su se u našoj familiji rađali samo dečaci, pa su me svi razmazili. Ne samo roditelji, već i rođaci. Nemanja i ja smo se stalno tukli! Kad god mu dođe društvo, ja se nacrtam kod njega u sobu i maltretiram ga, pa me on izbaci. Sada se volimo najviše na svetu - priča Ana, koja se čak potukla braneći starijeg brata:

- Vozila sam bicikl i videla da se svađa sa nekim dečakom. Odmah sam skočila sa bicikla, zaletela se i počela da bijem tog klinca. Nemanja je bio u šoku, jer su me do tada svi smatrali malom i mirnom Anom.

Foto: Privatna arhiva

Još u osnovnoj školi shvatila je da dečaci nisu ravnodušni na nju.

- Imala sam samo jednu drugaricu, uglavnom sam se družila sa dečacima. Kad smo putovali autobusom na ekskurzije, svi dečaci su želeli da baš ja sedim pored njih. Uvek sam bila u centru pažnje jer sam zračila pozitivnom energijom - kaže Koraćeva, na koju su ostale devojčice bile ljubomorne:

Foto: Privatna arhiva

- Zavidele su mi jer sam se dopadala svim momcima! Ma, ludele su zbog toga, ali ja na njih nisam obraćala pažnju.
 

Dečko je prevario

Prvu veliku ljubav doživela je u osnovnoj školi. U četvrtom razredu se zaljubila u četiri godine starijeg Boleta.

- Napokon sam uspela da ga smuvam tek u osmom razredu. Bili smo zajedno sve dok nisam završila srednju školu i on je moja prva i najveća ljubav - priča Ana, koja je zbog njega dugo bila razočarana u muškarce:

Foto: Privatna arhiva

- Trebalo je da idem na more s njim i društvom, ali mi mama nije dozvolila. On je otišao i prevario me! Saznala sam za to od drugih ljudi, iako on nije hteo da mi prizna. Srušio mi je sve snove i veru u muškarce i ljubav. Ma, baš sam se bila razočarala. Povredio me je, došlo mi je bilo da ga prebijem! Molio me je da se pomirimo. Iako sam ga volela, nisam htela da mu oprostim. Posle mene je našao novu devojku, mnogo sam je mrzela. Zanimljivo je da mi nikada nije priznao da me je prevario. Skoro smo se sreli na jednoj svadbi i pitala sam ga:"Da li je moguće da si ti mene prevario?", a on me je opet slagao: "Nisam, kunem ti se."

Foto: Privatna arhiva

Osnovnu školu završila je u Ivanjici, a zatim je upisala Srednju umetničku u Užicu. Po prvi put se našla sama u nepoznatom gradu.

- Kad sam se preselila u Užice, bilo mi je baš teško. Zahvaljujući odlasku od kuće sam brže sazrela, jer sam morala da se snalazim bez mamine pomoći. Nije mi se dopadao život u Užicu, pa sam svakog vikenda odlazila kod brata koji je studirao u Beogradu. Jedva sam čekala da se i ja preselim u prestonicu. Čim sam završila srednju, upisala sam Fakultet za kulturu i medije u Beogradu. Odmah sam upoznala novo društvo i počela da izlazim. Zavolela sam Beograd, osećam se kao da sam ovde rođena - kaže starleta.
 

Foto: Privatna arhiva

Porodična tragedija

Život iz bajke promenio se kada je pre tri godine ostala bez oca Milića, koji je iznenada preminuo. Tada je prvi put zapala u depresiju i poželela da i ona umre.

- Bila sam u Beogradu kada su me mama i tetka pozvale da dođem kući i rekle da tati nije dobro. Nisam bila sposobna da vozim, pa su rođaci došli po mene. Rekli su mi da je umro, ali ja nisam verovala. Tati je odjednom stalo srce. Iznenada se srušio kod teče u dvorištu, poplaveo i na mestu umro. Imao je 50 godina, bio je sportista, nikad nije pušio i pio, a umro je od srčanog udara. To je bio ogroman šok i najveći životni udarac za mene i porodicu, koji me je osvestio. Živela sam u iluziji da je život bajka, ali tada sam shvatila da nije. Bila sam mnogo vezana za tatu, više nego za mamu. Svaki dan smo se čuli telefonom po 20 puta - priča Ana, koja ni posle tri godine nije prihvatila da ga više nema:

Foto: Privatna arhiva

- Kad se sve to desilo, nisam želela da živim! Nisam znala kako dalje bez njega. Bila sam u depresiji, nisam mogla ni da jedem, pa sam dospela i na ivicu anoreksije. Život za mene više nije imao smisla. I danas imam utisak da je tu! Potisnula sam činjenicu da je umro i samo su mi lepi trenuci pred očima. Te uspomene mi daju snagu da živim, ali i dalje mi je teško.

POGLEDAJTE NOVU INFORMEROVU EMISIJU "ZADRUGARI NA SKENERU":