MARKO MILJKOVIĆ DOBIO BATINE: Šestorica su me pretukla, nisam smeo kući da dođem! Progovorio o incidentu iz mladosti!

Marko Miljković, koji je bio "smrt za žene", konačno se smirio i vodi porodičan život! Di-džej iz Brusa, a sada poznati Jutjuber, pre godinu dana se skrasio pored Lune Đogani, sa kojom je dobio ćerku Miju

Bivši učesnik "Zadruge" često je u medijima, ali se o njegovom životu malo zna. Miljković je ipak pristao da u ispovesti za Hit otvori dušu i otkrije nepoznate detalje iz privatnog života.

Marko je u detinjstvu bio veoma nestašan i često je upadao u nevolje.

- Stalno su mi pričali: "Svaki Marko radi naopako, a naš Marko i zlo i naopako". E, takav sam bio! Pravio sam probleme u komšiluku, školi... Mogli su da me nađu i na plafonu i na ormanu. Kažnjavali su me, ali džabe, terao sam po svom.

Otac Dobrivoje i majka Nedeljka su radili, pa je morao da ide u vrtić, iako to nije voleo.

Foto: Printscreen You Tube/Hit Informer

- Kada bi me mama, za koju sam bio mnogo vezan, ostavila u vrtiću, udarao bih glavom o pod. Toliko nisam voleo da idem tamo.

Večiti buntovnik

Ni u Osnovnoj školi "Jovan Jovanović Zmaj", koju je upisao 1990. godine, nije mu bilo ništa bolje. Niti je voleo da uči, niti da se druži s vršnjacima.

- Učio sam samo kad sam morao, a nisam se slagao ni sa svojom generacijom. Njihove priče me nisu zanimale. Više mi je prijalo da se družim sa starijima od sebe. U tom periodu sam se dosta tukao, reagovao bih na samo jednu ružnu reč koju mi neko uputi. Uglavnom sam u tučama bio jači, ali se dešavalo i da dobijem batine. Bilo je to ludačko vreme, devedesete!

I u gimnaziji, koju je upisao u Brusu, bila je ista priča. Njegova buntovna strana se nije smirivala. Hvatao je krivinu kad god je mogao.

Foto: Printscreen You Tube/Hit Informer

- Nije mi se išlo na časove, pa sam mami rekao da kaže razrednom da sam bolestan, iako nisam bio. Gledao sam TV kod kuće, a kada mi se pokvario kanal, popeo sam se na krov da namestim antenu. Moja kuća je bila prekoputa škole i razredni me je video. Sutradan sam došao na časove, a on me je isprozivao pred celim odeljenjem. Dobio sam i neopravdani.

Tokom školovanja, Marko je uporedo radio kao di-džej u lokalnoj diskoteci. I tu je upadao u nevolje.

- Ispred diskoteke su često bile tuče, a povodi su bili banalni - što je neko nekom pogledao devojku, prošao pored njega i slično. Ljudi su prolazili nekažnjeno, jer policija nikada nije reagovala. Imao sam 16 godina kada sam dobio takve batine da tri dana nisam dolazio kući. Nisam smeo da odem pred mamu sa razbijenim i otečenim nosem, da je ne bih sekirao. Šestorica starijih momaka su me pretukla jer sam bacio čašu u njihovoj blizini. Ta ekipa me nije podnosila, pa je samo čekala da nešto uradim da bi me napala. Iste noći sam zvao mamu i rekao joj da ne brine, da je sve u redu, ali da ću spavati kod tadašnje devojke. I danas imam grbu na nosu od te tuče.

Foto: Printscreen You Tube/Hit Informer

Marko je kasnije sa sobom nosio pištolj.

- U tim ludim vremenima je bilo "normalno" da se nosi oružje, pa sam i ja. U kući sam našao očev pištolj i uzeo ga. Nikada ga nisam upotrebio. Posle kraćeg vremena sam shvatio da je to opasna stvar, pa sam ga vratio. Priznao sam ocu šta sam uradio, bio je strašno ljut na mene. Nikada više nisam video taj pištolj, jer ga je tata dobro sakrio od mene.

Put pod noge

Ubrzo se zaljubio u jednu devojku iz Beograda, zbog koje je napustio Brus i otišao da živi kod nje.

- Kada sam završio prvi razred gimnazije, odlučio sam da nastavim školovanje u Beogradu. Brus me je gušio. Čim sam došao u glavni grad, prodisao sam. Pozvao sam mamu i rekao: "Ne vraćam se kući, autobusom mi pošalji ispisnicu iz škole kako bih se ovde upisao u neku drugu gimnaziju". Mama je bez pogovora to uradila i ja sam upisao Petu beogradsku gimnaziju. Išao sam nedelju dana i shvatio da mi se ne sviđa, pa sam se prebacio u Gimnaziju "Sveti Sava". Tu sam se odlično uklopio. Ali zamalo nisam ponavljao razred! Imao sam pet kečeva, pošto sam se u želji da me društvo prihvati mangupirao. Jedva sam na popravnom u avgustu prošao u sledeći razred. Ipak, završio sam gimnaziju i upisao Visoku poslovnu školu za bankarskog menadžera. Gledao sam da odradim šta treba na faksu i palim svojim poslom.

Foto: Printscreen You Tube/Hit Informer

U početku je živeo kod devojke, sa kojom se zabavljao godinu dana, a posle je iznajmio stan, koji je delio sa cimerima.

- Tokom školovanja sam radio kao di-džej da bih mogao da preživim, a i porodica me je finansijski pomagala. Radio sam i kao konobar, menadžer kluba, šanker, zatim u firmi za iznajmljivanje vozila... Sretao sam i ljude sa one strane zakona, ali nije pametno da pričam o tome. Trudio sam se da ja sve radim po zakonu. Završavao sam razne kombinacije, recimo prevezem nekog ili spojim ljude koji će imati neku korist i za to budem plaćen. Od toga sam živeo u Beogradu.

Iako se snalazio kako je znao i umeo, bilo je i dana kada u džepu nije imao dinara.

- Moji bi mi slali hranu, ali nisam imao para za cigarete. Tada sebi kažem: "Okej, nemaš za cigare, nećeš ni pušiti".

Kada je 2002. godine završio srednju školu, na nagovor oca je otišao u vojsku, koju je služio u Kraljevu kao vozač.

- Vojska me je dovela u red. Tri meseca sam bio na obuci, a posle sam postao najmlađi desetar do tad, jer sam imao samo 19 godina. Bio sam zadužen za nove vojnike koji su dolazili posle mene. Upravljao sam vodom od 40 ljudi kada oficiri i podoficiri odu kući. Zadatak mi nije bio nimalo lak jer je trebalo da komandujem starijima od sebe - priča Marko i dodaje da je imao zanimljivu situaciju čim je postao desetar:

- Gušteri, kako smo zvali one koji tek dođu u vojsku, želeli su da izađu u grad. Hteo sam da im ispunim želju, pa sam smislio strategiju kako to da uradimo a da nas ne uhvate. Rekao sam im da obuku civilnu odeću, a preko uniformu. Došli smo do dela kapije gde nema stražara, jer bi u suprotnom bez objašnjenja mogli da nas upucaju. Skinuli smo uniformu, složili je, preskočili kapiju i otišli u grad. U pet ujutru, kada smo se vraćali, pozvao sam stražara s kojim sam bio dobar da ga obavestim da dolazimo i da se pravi da nas ne vidi. Nikada nas niko nije uhvatio. Jednom su hteli da me kazne jer sam, dok sam u kamionu vozio vojnike s puškama, naglo zakočio. Vozio sam brže nego što je trebalo, pa me je kapetan naribao.

 

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Miki

pre 3 godine

Šta je ovo? Lovačke priče?

0 0 Odgovori

Iva

pre 3 godine

Zašto gotivim ovog dečka: jer je iskren, karakteran i ne traži sažaljenje. Kakvu je golgotu prošao u Zadruzi 2 i 3 a njemu najteže palo pranje veša kaže. Koliko ostali učesnici kukaju al se on ne da saviti. Respekt za jedinog učesnika koji NEĆE da igra na kartu žrtve , čak i kad mu je podeljena.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari