(VIDEO) IZGUBIO ŽIVOTNU BITKU Umro je Arsen Dedić!

Arsen Dedić preminuo je u Zagrebu posle duge i teške bolesti u 77. godini, javlja Jutarnji list

On je pre dvadesetak dana zbog sepse primljen na intenzivnu negu Interne klinike KBC-a Zagreb nakon što mu je u Krapinskim toplicama ugrađen kuk.

Pevač je već nekoliko dana bio priključen na aparate, a odnedavno je bio i na hemodijalizi jer su mu otkazivali bubrezi i jetra. Sve je počelo iznenada prošle nedelje, kad mu je organizam oslabio zbog prekida krvotoka u abdomenu.

Arsenije Dedić -  Arsen Bio je autentičan začetnik autorske pesme i literarne šansone. Svojim radom značajno je uticao na rok scenu u Jugoslaviji. 

Rođen je 28. jula 1938. u Šibeniku od oca Jovana i majke Jelke. Muziku počinje da uči u osmoj godini. Prvo je počeo da svira flautu i klavir. Već sa petnaest godina svira u pozorišnom orkestru i sa ocem u Šibenskoj narodnoj glazbi.

Paralelno je u muzičkoj školi učio flautu. Sredinom pedesetih godina počinje da objavljuje poeziju u „Poletu“, „Književnim novinama“ i splitskom „Vidiku“. Po završetku gimnazije 1957. godine seli se u Zagreb, upisuje Pravni fakultet i srednju muzičku školu, a zatim i Muzičku akademiju na kojoj diplomira 1964. godine.

Krajem pedesetih, Dedić počinje sa svojim prvim kompozitorskim radovima vezanim za klasičnu muziku, ali piše i tekstove za zabavnu muziku pod pseudonimom Igor Krimov. Ujedno pristupa vokalnim grupama Prima, Sirynx, Zagrebački vokalni kvartet i Melos, otkrivajući bogatstvo šansone i kancone.

Sa njima snima ploče na kojima su prepevi stranih hitova. Prvu ploču objavio je sa ljubljanskim Diksieland ansamblom i na njoj su "Zapleši tvist", prepev "Let`s twist again" Čabi Čekera i „Rođena za mene“ ili "Nata per me" Adrijana Čelentana.

Godine 1961. otkriva italijanskog autora Đina Paolija, doživljava šok identifikacije» koji će uticati na jačanje autorske sigurnosti tokom daljeg rada. Kao kompletan autor prvi put se predstavlja 1963. godine kada na Splitskom festivalu izvodi pesmu „Onaj dan“. Zatim prvi put objavljuje svoju pesmu »Nevoljen», a na tom singlu se nalazi i „Okus soli“, obrada Paolijevog hita. Od 1959. do 1964. godine radi kao muzički saradnik na TV Zagreb, a zatim prelazi u slobodne umetnike.

Tokom šesdesetih godina karijeru vezuje za festivale, nižući seriju evergrin kompozicija i odnoseći nagrade sa lakoćom. Prvi solistički koncert održao je decembra 1965. godine u beogradskom Domu sindikata. 

Vremenom se povlači sa festivala i orijentiše se na snimanje cenjenih ploča. Prvi LP „Čovek kao ja“, objavljen 1969. godine, donosi retrospektivu najboljih pesama kao što su "Moderato cantabile", „Kuća pored mora“, „Bit ćeš uvek moja“, "Sve što znaš o meni" i druge.

Sledeći LP „Arsen II" samo potvrđuje njegove visoke kvalitete, donoseći, „O mladosti“, „Ne plači“, „Takvim sjajem može sjati“. Dupli album "Homo volans" objavljen 1973. godine definitivo mu određuje centralnu kantautorsku poziciju kroz pesme „Tvoje nežne godine“, „Laku noć muzičari“, „Modra rijeka“. 

Unoseći vremenom u svoju romantiku elemente ironije i satire, Dedić tokom sedamdesetih snima ključne autorske ploče, ali se ogleda i na drugim poljima. Radi ploče za decu, primenjenu muziku, komponuje na tekstove pesnika, a njegove pesme izvode Drago Mlinarec, Bijelo Dugme, Josipa Lisac, Srebrna krila, Zdravko Čolić i mnogi drugi. 

Takođe, redovno komponuje za suprugu Gabi Novak koja često gostuje na njegovim pločama i nastupima. Saradnju sa novim generacijama produbljuje tokom osamdesetih radeći prepeve sa slovenačkog, pesama Andreja Šifera, Zorana Predina i drugih. Sa Predinom snima zajedničku ploču "Svjedoci priče»"na kojoj se autorski dopunjuju, nudeći drugačije čitanje svojih ranijih pesama. U pesmi "Domovina" pridružio im se Bora Đorđević sa kojim su 1989. godine zajedno nastupali u više navrata. 

Dedić posle duže pauze 1993. objavljuje ploču "Tihi obrt" na kojoj uz Gabi Novak učestvuje i njihov sin Matija koji svira klavir. U pesmama „Između nas rat je stao“, „Miris jeftine hrane“, „Majka hrabrost“, „Mocartova godina 1991." Dedić na ubedljiv način poetski prelama ratne refleksije.

Sledeći CD nudi pomalo neočekivanu retrospektivu. Naime, Dedić je 1961. godine počeo da piše tekstove za dalmatinske pesme, tako da su neke od njih, kao „Vratije se Šime“, „Maškare“, „Cvite moja“, vremenom dobile atribut narodnih. Od 1970. godine počeo je da komponuje muziku i piše tekstove za šibenske klape, a često je radio i na stihove Ujevića, Gulina, Bilića i drugih. 

Od oko četrdeset pesama koje su tako nastale Dedić je za CD «Ko ovo more platit» napravio izbor od dvadeset dalmatinskih pesama snimljenih od 1973. do 1995. godine. Uz njega i Gabi pevaju klape Šibenik, Bonaca, Maslina, Nostalija, Kalafat. Godine 1997. objavljuje CD „Ministarstvo straha“ i u pesmama „Tvoje tijelo, moja kuća“, „Ministarstvo straha“, „Ratni profiteri“ i drugim gradi gorku, ali emotivnu atmosferu sličnu onoj koju je zabeležio na ploči „Tihi obrt“.

Tokom karijere, Dedić je pisao muziku za pozorište, film i TV drame. Godine 1968. glumio je u filmu "Višnja na Tašmajdanu“ reditelja Stoleta Jankovića. Prvu knjigu poezije „Brod u boci“ Dedić je objavio 1971. godine i ona je doživela brojna izdanja i impresivan tiraž od osamdeset hiljada primeraka, što ne treba da čudi, budući da je pesma „Ne daj se Ines“ bila prihvaćena od svih generacija. Sa Matijom Skurjenijem je objavio knjigu za decu „Zamišljeno pristanište“ (1975.), pa «Narodne pjesme» (1979.), "Canto e poesia" (1983.), sa fotografom Tomislavom Risićem „Zagreb i ja se volimo tajno“ (1986.) i „Hotel Balkan“. Publicista Igor Mandić je 1983. godine o njemu objavio knjigu „Arsen“. Krajem 1997. godine Dedić je objavio knjigu „Stihovi“ u kojoj su sakupljeni materijali iz njegovih knjiga, ako i nove pesme. Za svoj rad Dedić je dobio brojene nagrade od kojih su posebno cenjene italijanske I premi Tenzo i Jacques Brel za doprinos autorskoj pesmi u Evropi.