Sport
ALBANCI U ŠOKU: Ne mogu da veruju uz koju pesmu je Srbin ušao u ring u Tirani (VIDEO)
124. 12. 2024. u 16:39
224. 12. 2024. u 16:39
Estrada
VOLELA BIH DA NIJEDNO DETE U SRBIJI NE BUDE GLADNO! Cakana: Jeste teško, ali izlaza uvek ima!
Najveća je tuga kada vidim decu koja nemaju ništa. Ne mogu da pomognem svima, ali koliko mogu, pomažem, kaže Dragica Radosavljević Cakana
Njen autentičan glas dao je potpuno novu boju izvornim pesmama. Prvi album snimila je kada je imala 33 godine i odmah je uspela da se svrsta u najpopularnije pevačice narodne muzike. Ona je vitka, zgodna, uvek lepo obučena i doterana. Zaljubljena je u supruga Nešu, a jedino što joj ne da mira je kada njena ćerka i unuci krenu negde na put. Tada sve staje, a ona je, kaže, non-stop pored telefona.
Cakana je pre praznika "letela" od snimanja do snimanja. I nije joj bilo teško! Naprotiv, uvek je spremna za pesmu i šalu. Na jednom od snimanja, ona i njen kolega Dragan Kojić Keba nasmejali su celu ekipu.
ON JOJ JE NAJVEĆA PODRŠKA! Pevačica otkrila ko joj je bio rame za plakanje u teškim momentima!
- Odjednom se iz režije čulo: "Cakana, dva metra napred, pomerite se dva metra napred..." Gledam okolo, zašto samo ja da se pomerim napred, kako da stanem ispred voditelja. Ali glas opet kaže: "Dva metra napred." Pomeram se polako i vidim svi se smeju... I shvatim: Keba izigrava reditelja i, naravno, našao mene... Vratila sam mu, nego šta sam! Ma treba da se šalimo, nama više nije važno da li ćemo da budemo lepi, ovakvi ili onakvi. Snimanja znaju da budu dugačka i naporna, pa šta bismo bez šale i smeha.
Šta vas čeka u 2020. godini?
- Od Nikoljdana, pa sve do posle Božića, svašta me čeka! Što je dobro. Ranije, iako je bilo mnogo manje pevača, nije bilo ovako mnogo posla. Sada ima mnogo proslava, slave firme, ljudi hoće da svoje radnike počaste za Novu godinu, što je lepo. A ima i pravila među pevačima, da učinimo jedni drugima: ako ja pevam nekim prijateljima, pozovem i neke kolege, pa im kasnije uzvratim kod njihovih prijatelja. Ima posla, to je važno.
A imate i mnogo pravih prijatelja među kolegama...
- Ne znam sa kim sam se ikada posvađala, verujte. Ima situacija kada nešto čujem, ali uglavnom pređem preko toga...
Vaša karijera traje skoro 30 godina...
- Davne 1991. snimila sam prvi album... Da, trideset godina skoro...
IDI DOK SI MLAD... Šta bi se desilo sa CECINOM KARIJEROM da je Vesna Zmijanac otpevala ove PESME?!
Jeste li se umorili?
- Ne. Ima dana kada sebi kažem: "Šta mi je sve ovo trebalo", ali u suštini sam od ovog posla uvek lepo živela. Bolje nego neki ljudi koji rade po kancelarijama i ustaju svako jutro u cik zore. Imala sam sreće da sam ušla u taj krug nekih eminentnih pevača poput Lepe Lukić, Tozovca, Staniše Stošića, Cuneta, Snežane Đurišić... Ja sam imala prilično godina kada sam počela da pevam, u 33. godini sam snimila prvi album. Bilo je to neočekivano, pošto je bilo i mnogo mlađih kolega koje su tada počinjale. Ali "izvukla" sam se sa baladama i izvornim pesmama. Falilo je tada tako nešto, očigledno. Sada se svi bave etno-muzikom, uzelo je to maha. Ali dobro, što više toga, to bolje, tako čuvamo tradiciju i svoj identitet.
Šta biste radili da niste pevačica?
- Bavila bih se nekom umetnošću. Možda bih bila vajar. To mi je uvek bilo zanimljivo. Volim rukama da radim. Napravila sam pre 20 i kusur godina jednu pepeljaru, koju i danas koristim. Volim da napravim neki svećnjak, maštovita sam, volim te stvari.
Uspeli ste da se sačuvate od skandala. Kako?
- Bilo je pokušaja da me uvuku u takve priče, ali nisam ja bila toliko interesantan lik za tabloide. Mislim da se i vaš posao pretvorio u nešto drugo... Sada nas hvataju te ovakve, te onakve, bez šminke... Bože moj, ne moram da se pirlitam stalno. A da ne govorim da se danas mnoge doteruju na isti način, pa na kraju ne znate ko je ko.
(FOTO) NADEŽDA I TOMA STALI NA LUDI KAMEN?! Pevačica objavila fotku U BELOM uz poruku: HVALA TI ZA SVE! Voli te TVOJA...
Da li vam se desilo da neku koleginicu ne prepoznate? Mnoge zaista liče jedna na drugu po stilu oblačenja, po frizurama, usnama...
- Naravno, evo sada na snimanju na RTS-u! Ja znam za sve te devojke, ali ne znam koja je koja. Sve one lepo pevaju, ne bi ni mogle na RTS da ne umeju da pevaju, ali ih ne razlikujem.
Šta volite da radite kada niste na poslu?
- Da uživam kod kuće!
Kuvate?
- Da, i to je kao neka umetnost. Nisam mnogo "ješna". Jedem slatkiše, ne vodim mnogo računa o zdravoj ishrani. Volim da skuvam svašta lepo. A znam i da, kada se vraćam sa tezge, svratim na brzu hranu... Gazirano ne pijem. Samo vodu, i to u velikim količinama.
BRITANSKI MEDIJI ISMEVAJU ANU KORAĆ! Ne zna kada je počeo Prvi svetski rat, a tripuje se da LIČI NA NJU!
Vežbate?
- Da, ali najviše mi prija da šetam. Blizu mi je Lipovačka šuma, koja je lepo sređena, imamo staze, klupice, sve je osvetljeno. Ponekad i ujutro i uveče brzim hodom pređem svoju trasu. Nadišem se vazduha. Ranoranilac sam, pa čim popijem kafu, idem u šetnju. Pored toga, trudim se da eliminišem sve što me guši i davi. Čak i mužu znam ponekad da kažem da se skloni, da me pusti da malo budem sama. Ne moram baš da idem među ljude kada sam kiselog lica. Naš posao je veoma opterećujući, čim sednemo u auto, mi smo u riziku, a stalno smo na putu. Trudim se da mislim pozitivno, ali uvek brinem o deci. Znate ono: "Ne daj Bože šta ti majka misli."
Zašto ste toliko opterećeni i brinete?
- Moja ćerka Marija zadnjih deset godina ne živi u Srbiji. Kada je otišla, njena mlađa ćerkica Mirka je imala dve, starija ćerka Dunja sedam godina, a sin Uroš osam. Prvo su otišli u Bukurešt. Deca su išla u internacionalne škole i vrtić. Bilo im je teško na početku, zbog jezika, ma zbog svega. A ja sam danima posle njihovog odlaska išla ka njihovom stanu, svakog jutra. Sam put me je vodio, jer sam inače svakog jutra išla do njih. Sećam se da sam jednom toliko plakala u autu da sam prošla kroz crveno na Terazijama! Policajac me je zaustavio, prepoznao me je, pitao šta je bilo... Kada sam mu rekla zašto plačem, samo mi je rekao da se sklonim u stranu, da se smirim i da tek onda nastavim dalje. Naravno, sada su se deca navikla, ja sam se navikla, njima je sada lepo. Bili su u Istanbulu, sada su u Moskvi. Zapravo, ćerka je tamo sa najmlađom unukom, a unuci Uroš i Dunja su ovde, oni su povratnici. I ćerka često dolazi. Sada je lakše. A kada su živeli u Istanbulu, dolazili su kolima u Beograd. Morala sam da pijem lekove za smirenje sve dok ne stignu. Znali su da me slažu, krenu ranije, pa kao "evo sad smo krenuli", pošto ja stalno zovem i pitam "gde ste".
MATEMATIKA ZA PRVAKE! Kada zapravo počinje decenija i kada se završava?
Imate brak na kome zaista može da vam se pozavidi...
- Neša i ja imamo život pun razumevanja. Nikada se ne pitamo da li među nama ima ljubavi ili ne, uvek je ima. Nas dvoje imamo pravu zrelu ljubav, kao da smo srasli jedno s drugim. Znamo šta ko misli. Nema više onoga gde si bio, zašto si bio. Neša zna da sam ja malo "neuračunljiva", pa ume da kaže: "Dobro, neću te danas mnogo zvati." Zato što me stalno zove: te da li sam jela, te da li sam popila vitamine. Stvarno brine, ali nas žene to nekada zna da izludi.
Koji je rekord koji ste postavili u dužini nastupa?
- Jao, u Kanadi na jednoj svadbi, udavala se jedna naša devojka za Italijana. Na lepšoj svadbi nisam bila! Hrana, dekoracija... sve mi se dopalo. Bio je ogroman švedski sto, na kom ne znam čega sve nije bilo. Doveli nekog Italijana, koji je počeo veselje svojim nastupom na gitari. To je počelo u podne, a ja sam pevala od pola četiri po podne, pa sve do pola devet ujutru narednog dana! Pevala sam i pop pesme i izvorne i novokomponovane... Pevala sam na kraju sedeći, bosa... Do četiri ujutru sam se nekako držala, a posle... Kada se sve završilo, imala sam osećaj kao da sam imala frakturu lobanje. Ne znam šta mi se desilo. Ujutru, kada sam se probudila, nisam znala gde sam... Bio je to opasan maraton! Odlično smo se proveli. A od para koje sam zaradila otišla sam na odmor u Akapulko. I nisam sve potrošila! Međutim, bez obzira na novac, bio je to odličan provod.
Popović je živeo u soliteru u stanu od 17 KVADRATA! Ove detalje iz privatnog života direktora "Granda" retko ko zna: UPROPASTILA GA JEDNA BANKA!
Šta vam je želja za 2020. godinu?
- Meni su sve želje ostvarene... Porodica, posao... Sve ide svojim tokom. Šta da poželim, osim zdravlja, sebi i drugima. Sve ostalo može da se nadomesti. Ne treba biti malodušan, treba biti uporan u životu. Jeste sve kod nas teško, ali izlaza uvek ima. Volela bih, eto, da nijedno dete u Srbiji ne bude siromašno, već da ima bar pristojan život. Najveća je tuga kada vidim decu koja nemaju ništa. Ne mogu da pomognem svima, ali koliko mogu, pomažem. Jednoj porodici sa Kosova, iz Zubinog Potoka, nedavno smo kupili drva, krevete za decu, posteljinu, ćebad... Njih je troje dece, žive samo sa mamom, najbolji su đaci. Apelujem da se i drugi uključe i pomažu, koliko mogu. Eto, to bih ja volela - da nijedno dete ne oseti da nešto nema, da mu nešto fali.
Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Sport
HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!
124. 12. 2024. u 13:12
224. 12. 2024. u 13:12
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.