Trebalo je da slavimo maturu, a ja sam je sahranio: Potresna ispovest oca Sare koja je nastradala u požaru u Kočanima

Saško Aleksov, otac Sare koja je stradala u jezovom požaru u Kočanima govorio je o hororu koji je preživeo, ali i koji živi već godinu dana.

- Tog dana, pre tragedije, ceo dan se spremala sa drugaricama, bile su uzbuđene i srećne. Imala je planove i spremala se za matursku proslavu. Umesto da slavimo maturu, ja sahranjujem svoju ćerku - rekao je otac poginule Sare u požaru u Kočanima, piše Kurir.

Među žrtvama bile su i osobe uzrasta od 14 do 24 godine, dok je više od 200 ljudi teško povređeno i hospitalizovano širom Makedonije i okolnih zemalja.

Tokom prethodna dva dana, ali i danas, održani su pomeni i događaji u sećanje na nastradale: humanitarni turniri, trke, maraton, ali i 63 bele stolice postavljene ispred Doma kulture u Kočanima, koje simbolizuju 63 života izgubljena te kobne noći između 15. i 16. marta.

U Kočanima smo zatekli tugu i žal za nastradalima, ali i porodice koje se ne mire sa gubitkom svojih najmilijih. Novinari su razgovarali sa ocem koji je te večeri izgubio svoju ćerku, čija bol i sećanje na tragediju i dalje žive među svima koji su pogođeni ovim događajem.

Za emisiju "Crna hronika", koja se emituje na Kurir televiziji, govorio je Saško Aleksov - otac poginule Sare.

- Te večeri, oko 2:50 ujutru, primio sam telefonski poziv: rekli su mi da je Sara u diskoteci i da "Puls gori." Isprva nisam mogao da shvatim - pomislio sam da je možda mali požar. Živimo vrlo blizu, samo 300-400 metara, pa smo brzo dotrčali do diskoteke. Kada smo videli veličinu plamena, bilo je strašno. Vatra je gutala sve pred sobom - rekao je Aleksov.

Haos i hrabrost u trenutku tragedije

Aleksov je opisao paniku i dim u diskoteci, ali i kako su deca jedni druge držala za ruke dok su roditelji pokušavali da ih spasu.

- Tu su bili i drugi roditelji koji su pokušavali da spasu svoju decu. Bilo je mnogo dece, sva su se međusobno poznavala. Pokušavali smo neke da izvučemo, ali nismo uspeli. Unutra je bio dim, garež i potpuna panika. Kada smo stigli u bolnicu, ni tamo nismo mogli mnogo da učinimo. Osećali smo se beskorisno. Haos i gužva - koga su mogli spasiti, spasili su, ali u tako malom prostoru deca su se nagurala pored vrata. Moja Sara se gušila, ali uspeli smo da je nađemo kod izlaza. Držala je prijateljicu za ruku i nije je pustila - objasnio je.

Ostala sećanja i prekinuti snovi

Prisetio se Sare kao vedre i brižne devojke koja je bila nerazdvojna od brata i imala planove za matursku proslavu, koju, nažalost, nikada nije dočekala.

- Sara je bila vedra i brižna. Tog dana, pre tragedije, ceo dan se spremala sa drugaricama, bile su uzbuđene i srećne. Pozdravila se sa majkom, a to je bio poslednji put da sam je video. Uvek je bila povezana sa bratom: on je njoj govorio "ti si najbolja sestra", a ona njemu "ti si najbolji brat". Bili su nerazdvojni. Imala je planove i spremala se za matursku proslavu. Umesto da smo slavili maturu, ja sam sahranio svoju ćerku - rekao je Aleksov.

BONUS VIDEO