Branislav ubijen ispred zgrade na Novom Beogradu! Krvavi zločin počinila "banda sa Pravnog fakulteta"

Branislav Karadžić (41), ubijen je pre 33 godinu ispred zgrade u kojoj je stanovao u Novom Beogradu. U rasvetljavanju ovog ubistva, značajno je pomogao neočekivani splet događaja kada su "pali" osumnjičeni za čuvenu pljačku zlatare "Majdanpek" tokom koje je ubijena radnica.

Oba zločina, kao i druge, počinila je grupa koju su mediji nazvali "banda sa Pravnog fakulteta", jer su svi osumnjičeni bili studenti ove visokoškolske ustanove.

Branislav Karadžić je tog 6. aprila 1992. godine, kao i svakog ubičajenog dana, tražio parking-mesto ispred zgrade u kojoj je stanovao u Novom Beogradu.

Kada je parkirao svoj automobil, naoružani napadač mu je prišao i u njega ispalio nekoliko hitaca. Od zadobijenih povreda, Karadžić je preminuo na licu mesta, a ubica je pobegao.

Napadi na poštare širom Beograda

Inspektorima odeljenja za krvne delikte beogradske policije od početka je bilo teško da razjasne motiv nesvakidašnjeg zločina i razloge zbog kojih je direktor "Mladost turista" ubijen. Međutim, serija napada na poštare pre i posle ubistva, kao i krvava pljačka zlatare "Majdanpek", dali su im ključne tragove koji su im pomogli da povežu događaje i razjasne zagonetni tok zločina.

Mesecima pre ubistva Karadžića, u Beogradu su se dešavali napadi na poštare. Prvi napad zabeležen je 17. decembra 1991. godine kada su dvojica napadača pretukla poštara na Voždovcu i otela mu torbu punu para, jer je nosio novac namenjen za isplatu penzija. Naredni napad na poštara dogodio se 1. februara 1992. godine, a plen razbojnika bila je takođe torba sa novcem.

Sledeći napad dogodio se 2. marta 1992. godine, kada su naoružani napadači, koristeći "škorpion", napali poštara koji je nosio torbu sa parama. Poštar se, međutim, hrabro suprotstavio razbojnicima, ali je jedan od napadača ispalio sedam hitaca u njega. Nakon što su ga oborili, oteli su mu torbu sa novcem. Poštar je, zahvaljujući sreći, preživeo ovaj brutalan napad, ali je zadobio ozbiljne povrede koje su ga trajno onesposobile i ostavile doživotnim invalidom.

Posle toga, usledilo je ubistvo Branislava Karadžića. Sve svoje kapacitete policija je usmerila na to da rasvetli ubistvo Karadžića, ali i da reši napade na poštare. Uprkos tome, pomaka u istrazi nije bilo. Dogodio se novi napad na poštara 13. aprila 1992. godine. Tada je pucano na poštara u Zemunu. Napadač naoružan "škorpionom" sa prigušivačem ranio je poštara i pobegao sa njegovom torbom punom novca.

Foto: Printscreen /You Tube/Rudar 7

 

Oružana pljačka zlatare "Majdanpek" odnela život

U međuvremenu, istraga ubistva Karadžića i istraga o napadima na poštare tapkale su u mestu. A onda se 23. jula 1982. godine dogodila oružana pljačka zlatare "Majdanpek", koja je pretvorena u ubistvo i koja je bila prelomna tačka u rešavanju složenog mozaika zločina.

Napadač naoružan "škorpionom" sa prigušivačem upao je u zlataru u centru Beograda, gde je izvršio krvavi napad. Tom prilikom, prodavačica Borjanka Tatić je tragično ubijena, a razbojnik je ukrao oko četiri kilograma zlatnog nakita. Ispred radnje ga je čekao saučesnik na motoru, koji je bio spreman da ga poveze i omogući mu brzi beg s mesta zločina.

Ubistvo u zlatari bila je kap koja je prelila čašu. Policija je tada pokrenula sve veze koje je imala u podzemlju. Angažovane su osobe iz čitave tadašnje Jugoslavije. Kontaktirali su sa svima koji su se bavili crnim tržištem. Očekivalo se da neko pokuša da proda ukradeni zlatni nakit.

Na sve to se čekalo neko vreme. U međuvremenu, dogodio se značajan pomak. Policija je uspela da poveže napade, jer je ustanovljeno da su svi počinjeni iz istog oružja.

Posle gotovo dva meseca od ubistva u zlatari, tačnije 11. septembra 1992. godine, policija je dobila dojavu o pojavi ukradenog nakita. Na osnovu opisa osobe koja je pokušavala da proda nakit, brzo su uhapsili Branka Gajića. Tokom ispitivanja u prostorijama tadašnjeg SUP-a Beograd, Gajić je priznao da mu je nakit dao Vojislav Božilović, što je postao ključni trag u istrazi.

Foto: Printscreen /You Tube/Rudar 7

 

"Banda sa Pravnog fakulteta" 

Klupko je tada počelo da se odmotava. Policajci su ubrzo uhapsili Božilovića, koji je otkrio sve saučesnike u mnogobrojnim zločinima. Otkrio je sve koji su učestvovali u napadima i ubistvima. Ubrzo je utvrđeno da su svi oni bili studenti Pravnog fakulteta, pa su ih mediji u svojim senzacionalističkim napisima nazvali "banda sa Pravnog fakulteta".

Vojislav Božilović osuđen je kasnije na 20 godina zatvora. Tužilaštvo je za njega tražilo smrtnu kaznu, ali pošto je bio mlađi punoletnik, po tadašnjem Zakoniku o krivičnom postupku, smrtnu kaznu nije bilo moguće izvršiti. Božilović je, tokom suđenja, priznao da je ubio Branislava Karađžića, a kao motiv ubistva naveo je krađu Karadžićevog automobila.

Istom presudom, Dalibor Guberinić osuđen je na 14 godina zatvora, Miladin Živković na tri godine, a Mileta Rakočević Pašić na godinu dana robije. Aleksandru Žuniću, Zoranu Vučenoviću, Branku Gajiću i Snežani Rajšić izrečene su uslovne kazne.