Od jauka se ledila krv u žilama! Ispovest ljudi koji su se zatekli u "Ribnikaru" nakon masakra: Nikada neću zaboraviti taj miris krvi!

Potresan prizor u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" tog 3. maja 2023. godine izgledao je kao u najgorim morama. Svako ko se tog jutra zatekao u školi zauvek će pamtiti scene koje je tamo zatekao. Ovo su njihove ispovesti.

- Čaura na otiraču na ulazu u školu, čaura nekoliko centimetara dalje... Policajac sa šlemom i pancirom govori: "90 odsto nas ne bi ovako precizno pucalo..." To je prvo što sam zatekao po dolasku u školu - priča sagovornik "Blica" koji se tog jutra našao na mestu masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".

Sve mu je izgledalo kao neki film strave i užasa.

- Čuvar leži na ulazu, kao da ga da je neko položio tu. Krv. Nedaleko od njega bila je klupa za dežurne đake, na oko 7 metara od ulaza u školu. Tu sam ugledao tri ubijene učenice. Jedna je bila preko klupe, druga ispod, a treća iza - priseća se sagovornik.

Rupa od metka probila staklo

Sledeće je ugledao prozor preko puta ulaza u školu. Rupa od metka probila je staklo. Čuje zvonjavu telefona. Bezbroj melodija koje neprestano odzvanjaju. Svi zovu. Svi žele da znaju šta se dogodilo.

Od državnih zvaničnika u tom trenutku u školi je zatekao tadašnju ministarku zdravlja Danicu Grujičić i Veselina Milića, direktora beogradske policije.

 

- Ugledao sam Danicu Grujičić koja je sve u životu videla, kojoj smrt i bolest nisu strani, kako u šoku, izbezumljena čupa kosu sa glave. Jauče neprestano. Veselin Milić priča sa školskom policajkom koja je u trenutku pucnjave obilazila obližnju školu. Žena isto prestravljena. Nešto kasnije je stigao tadašnji ministar policije Bratislav Gašić, jer je bio na službenom putu. Bio je u šoku kad je kročio u školu. Tadašnji ministar prosvete Branko Ružić bio je izbezumljen - priča naš sagovornik.

Foto: Privatna arhiva

Žena pokušavala da uđe u školu

Ugledao je i jednu majku. Ženu koja pokušava da uđe u školu da vidi gde joj je dete.

- Ona je bila majka devojčice koja je ubijena. Ta žena je bila policajka, ali nije se tako predstavila. Zbog toga je na sreću nisu pustili. Jer da je rekla da je policajka bila bi puštena u školu i zatekla bi telo svoje devojčice - kaže sagovornik.

Policija je tada morala da uradi jednu važnu stvar. Da spreči da snimak sa nadzornih kamera osvane u medijima i na društvenim mrežama.

- Policajci su veoma brzo reagovali da niko ne snimi ekran, što se često desi kada je neki događaj snimljen nadzornom kamerom. Oni su odmah otišli u zbornicu i pečatirali je i sklonili snimak da nikada ne ugleda svetlost dana - kaže naš sagovornik.

Razredna išla na prepoznavanje dece

Ubrzo potom ugledao je ženu obučenu u forenzički skafander kako jedva stoji na nogama. Bila je to razredna odeljenja 7/2 koji je pohađao dečak ubica i u čijoj se učionici dogodilo najviše ubistava.

 

- Držala ju je Hitna pomoć. Obukli su joj kabanicu, kapuljaču, primila je injekcije za smirenje. Jedva je stajala, kretala se jedva, nije mogla da gleda. Išla je da identifikuje ubijenu decu. Forenzičari upozoravanju sve da se ne ulazi u učionicu da se vodi računa gde se staje i gazi. Od jauka razredne ledila se krv u žilama. Jaukala je i tetkica koja je tu bila... - opisuje potresni prizor iz učionice.

Foto: Privatna arhiva

Kada je razredna identifikovala decu forenzičari su zamolili sve da izađu ispred da ne bi kontaminirali mesto zločina.

- U periodu između 9 i 11 počinju spekulacije u javnosti. Roditelji panično zovu, svi živi zovu, svako nekog zna. Svi žele da znaju ima li žrtava, jesu li deca dobro. Taj period je izgledao kao večnost. Opsadno stanje, puno policije sa šlemovima. Policija postaje svesna da mora da brzo reaguje. Određuje se policijska stanica za roditelje koji ne znaju gde su im deca - kaže naš izvor.

Prema njegovim rečima, dečak ubica je pozvao policiju i prijavio da je pucao u školi. Pucnjavu su prijavili i zamenica direktora i još neki ljudi.

- On je sam rasklopio oružje i čekao policiju nakon što je skočio kroz prozor kada je završio zločin. Tada je zaboravio i ranac u kojem su bili Molotovljevi kokteli i još nešto od oružja - kaže on.

Među ljudima koji su se tog jutra našli na mestu tragedije bio je i Zoran Mišević, profesor geografije. On je na suđenju roditeljima dečaka ubice u parničnom postupku opisao kako je izgledala škola nakon što je začuo pucnje.

 

- Stajao sam ispred škole sa Draganom, a onda sam otišao u kabinet. U nekom trenutku su se začuli pucnji, znao sam da je municija, da nije petarda. Prvo sam mislio da nije neki obračun na ulici. U hodniku sam video decu i Dragana koji leži. Shvatio sam da su ubijeni. Učenici su u stampedu trčali ka malom ulazu u školu. Mislio sam da se radi o dvojici ili trojici pucača, s obzirom na količinu metaka. Ušao sam u kabinet istorije i video decu koja leže. Prepoznao sam Adrianu. Pitao sam jednog ranjenog dečaka koliko ih je, misleći na pucače, on je rekao: "Samo naš K.". Pitao sam ga: "Gde je?!", rekao mi je da je iskočio kroz prozor. Potrčao sam odmah napolje, tamo je bila policija koja mi je rekla da spustim oružje, a ja sam im rekao ja sam ovde nastavnik. Vratio sam se po ranjenog dečaka, da ubrzam da dobije pomoć, izneo sam ga na rukama, preskakao sam decu. Kabinet matematike je bio zaključan, kasnije su mi rekli da su mislili da dečak ubica pokušava da uđe, a zapravo sam bio ja. Došla je policija i tražila je video snimke koje sam im dao. Dragana je upucao u leđa. Išao sam sa policajcem i identifikovao poginule. Sutradan sam bio tu. Video sam sve tragove metaka i mogao sam da rekonstruišem događaj. Nikada neću zaboraviti taj miris krvi - rekao je on.

Foto: printscreen

Direktorka Hitne pomoći bila na mestu masakra u "Ribnikaru"

O stanju u OŠ "Vladislav Ribnikar" nakon pucnjave u školi govorila je i Ivana Stefanović, direktorka Hitne pomoći.

Kako je rekla, nju je sačekao nastavnik geografije kojeg poznaje, s obzirom da njeno dete ide u tu školu, te da joj je rekao: "Ivana, dođi ovde".

 

Prema njenim rečima, po ulasku u školu pomislila je da se neko povredio od petarde i nijednog trenutka nije pomislila da će zateći ono što je zatekla nekoliko minuta kasnije.

- Kada se sanitet parkirao, ja sam samo koleginici rekla: "Molim te, daj mi rukavice". Uzela sam ih sa namerom da pomognem za neke sitne rane. Taj scenario da ćemo mi imati masakr u jednoj školi, to je za mene bilo nešto nepojmljivo - priseća se ona.

Foto: printscreen

"Više nikome u toj učionici nismo mogli da pomognemo"

Doktora Stefanović ispričala je da je krenula sa nastavnikom geografije ne očekujući ono što ju je zateklo.

- A onda, ponašate se kao u nekom filmu. Evo sada, godinu dana kasnije, znam koga sam videla na zemlji, znam kakve su rane bile, znam da tu ne možete ništa da uradite i samo sam razmišljala da ne kvarim ono što će policiji posle biti značajno, da pazim kuda hodam kad već ne mogu da pomognem - rekla je ona.

Kako priča, kada je ušla u odeljenje VII/2, unutra je već bila njena koleginica doktorka Krulj.

- Ušla sam i pitala je kakvo stanje, a onda sam joj rekla: "Kaća, ova devojčica još diše!" Prišla sam joj sa ekipom sa kojom sam došla, zbrinuli smo je onoliko koliko smo mogli. Potom sam se okrenula i videla nastavnicu koja se tada pridigla i videli smo da je živa i nju smo odmah zbrinuli. Nažalost, više nikome u toj učionici nismo mogli da pomognemo - kaže doktorka Stefanović.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.