Svedočenje ranjene nastavnice istorije: Prvi metak me je pogodio, videla sam bledog, nepomičnog dečaka...

Viši sud u Beogradu doneo je presudu u parničnom postupku koji je pokrenula Tatjana Stevanović, ranjena nastavnica istorije u OŠ "Vladislav Ribnikar", kojom su Miljana i Vladimir Kecmanović osuđeni da plate oko 7 miliona dinara!

Nakon zaključenja rasprave dana 25.04.2025. godine, Viši sud u Beogradu doneo je presudu kojom su, između ostalog:

Obavezani tuženi Miljana Kecmanović i Vladimir Kecmanović da tužilji Tatjani Stevanović solidarno na ime naknade nematerijalne štete isplate ukupan iznos od 6.900.000,00 dinara, i to na ime naknade štete za fizičke bolove, strah, duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti i zbog naruženosti, a sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja.

Kako je Informer ranje izveštavao, nastavnica istorije Tatjana Stevanović držala je čas u trenutku kada je maloletni ubica ušao u odeljenje sedmog razreda, naoružan sa dva očeva pištolja i počeo da puca u decu. 

- Držala sam čas kada je neko naglo otvorio vrata, nisam ni stigla da vidim ko je ušao, već sam bila pogođena, odletela sam ispod katedre, a pucnji su se nastavili. Sećam se samo dečaka kako leži blizu, bled i nepokretan, i devojčice koja je dopuzala do mene - prisetila se kobnog dana, tokom svedočenja u postupku po kom je sud danas doneo odluku  Tatjana Stevanović.

Dan je, kako je navela, počeo kao i svaki drugi. Pred kraj časa, začulo se nešto za šta je mislila da su petarde, ne sluteći da je učenik sedmog razreda započeo krvavi pir na ulazu škole. 

-  Sada znamo da su to bili pucnji, ali ipak, bilo mi je u glavi - Dragan je tu, šta god da je on će rešiti, on je naš čuvar. Međutim pucnji su se ponovili i onda je postalo jezivo, vreme se odjednom promenilo, svi smo bili ukočeni i hipnotisani, čuo se potom vrisak i tada su se naglo otvorila vrata učionice. Nisam ni uspela da vidim ko je, već sam bila pogođena, odletela sam i pala na pod. I dalje sam čula pucnje, ali sam u momentima gubila svest - ispirčala je nastavnica istorije. Kada je došla svesti, videla je krvave ruke.

- Nisam znala uopšte odakle mi te rane na rukama, videla sam samo krv. Sećam se tada jednog učenika kako leži pored mene, bled i nepokreran i devojčice koja je dopuzala do mene. Došla je da se sakrije i ja sam je zagrlila. I onda odjednom muk - rekla je nastavnica u koju je dečak prvu pucao kada je ušao u učionicu.

 

Foto: Nastavnica mesecima bila nepokretna / mreže

 

Dečaku koji je napravi masakr, predavala je ceo šesti razred i deo sedmog, sve do dana kada je ubio devetoro učenika i radnika obezbeđenja.

Nastavnica je u svom potresnom izlaganju dodala takođe da joj se činilo da je sve to tog dana trajalo kao večnost, a u stvari sve se izdešavalo za 2 minuta.

- Ušli su policajci, pipali su mi puls, tada sam shvatila da ništa nije dobro. Iznosili su me na nosilima, kada sam ugledala mrtve devojčice koje su bile dežurne - drhtavim tonom je govorila Tatjana sećajući se u etapama o kobnom danu i onome što je preživela.

Prema njenim rečima, fizički bol i dan danas oseća posle dugog oporavka i niza operacija, a duševna bol prisutna će biti zauvek, jer kako je rekla: "Ništa nije gotovo".

Prvi metak nastavnicu je pogodio bočno u stomak, na 1 milimetar od glavne aorte.

- Imala sam neopisivu sreću, pogotovo što sam dugo bila nepokretna. Takođe, na obe ruke sam imala prostrelne rane, kosti su mi bile kao kaša, i dalje nemam osećaj u levom dlanu - govorila jekrajem prošle godine na sudu Tatjana o ranama koje su ostale vidljive, s obzirom na to, kako kaže, na stomaku, rukama i nozi ima ogromne ožiljke.

Foto: Nastavnica šest meseci bil au bolnici Informer/društvene mreže

 

Ranjena nastavnica bila je 6 meseci nepokretna, a ukupno 8 provela je u bolničkoj postelji. Kako je rekla tokom svedočenja, u prvim danima posle pucnjave bile su dobre prognoze, sve dok nije počela u jednom momentu da tone.

- U stomaku mi je ostala neka tečnost, tada sam počela da tonem, osetila sam veliki strah, jer sam mislila da je gotovo. Međutim, imala sam neopisivu sreću, iako mi i dalje smeta anesteziranost ruke i od kolena nadole leve noge nemam osećaj nikakav, a strah, strah je prisutan svakog dana. Uznemiri me svaki vatromet, svake iznenadne situacije, filmovi u kojima ima oružja, sve me uznemirava ono što ranije nije - ispričala je tokom suđenja nastavnica istorije, koja inče nigde ne radi i kako je sama navela nikada se više neće vratiti u školu, iako je obožavala svoj posao.

Inače, ovo je treća po redu odluka Višeg suda u Beogradu o "slučaju Ribnikar".

Parnično odeljenje ovog suda, u martu je donelo odluku po kojoj dečak ubica, njegovi roditelji i škola u kojoj se masakr dogodio porodicama ubijene dece na ime naknade nematerijalne štete moraju da isplate 344.100.000 dinara. 

Miljana Kecmanović sa advokatima /Zoran Sinko

 

Takođe, presudom koja je doneta pred istim sudom, Vladimir Kecmanović je osuđen na 14 i po godina zatvora zbog puštanja i zlostavljanja sina kao i zbog toga što je maloletno dete vodio u streljanu, učio ga da puca i učinio mu dostupnim svoja dva pištolja, dok je Miljana Kecmanović kažnjena sa tri godine zatvora zbog zapuštanja i zlostavljanja sina. 

Na ovu presudu, roditelji dečaka ubice su se žalili i očekuje se da uskoro bude zakazana sednica Apelacionog suda u Beogradu na kojoj će se razmatrati njihove žalbe.