Stravičan zločin kod Plava: Albanci pokušali da siluju Branku (18), pa je brutalno ubili - njen otac ubici presudio u sudu

Branka Đukić iz sela Meteha kod Plava, imala je svega 18 godina kada su je dvojica Albanaca Redž Ahmetaj i Kur Mehtaj presreli, pokušali da je siluju, a onda je ubili.

Naime, Branka Đukić je 2. septembra 1975. godine krenula da se upiše u četvrti razred gimnazije u Peći, a istog dana se autobusom vratila na Čakor i predveče preko Ječmišta krenula svojoj kući.

Put su joj presreli Redž Ahmetaj i Kur Mehtaj.

- Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali verujem da su se Albanci iz Gornjih Streoca, sela na putu Peć - Dečani, Redža Ahmetaja i Kura Mehtaja, mladići koji su na Čakoru davne 1975. ubili Branku Đukić, prethodno pokušavši da je siluju, predali zbog osećaja sramote i stida - ispričao je jednom prilikom penzionisani policajac Veselin Simonović, prenosi Republika.

Branka se branila, tukla ih, a jednog je i pljunula, zbog čega su i pucali u nju i ubili je.

Sutradan, njen otac Rade je krenuo istim putem i našao telo ubijene ćerke. U naručju ju je doneo kući.

Tri dana kasnije, ubice su se predale.

Foto: printscreen

''Drugačije nijesam mogao''

Poslednji dan suđenja bio je 4. decembra 1975. godine. U trenutku kad je advokat jednog od optuženih u završnoj reči zatražio oslobađajuću presudu, Rade Đukić, otac nesrećne devojke, izvukao je pištolj, koji je u sudnicu uneo tako što ga je stavio na stomak i čvrsto uvezao pojas, i sa dva metka ubio Kur Methaja. Pištolj je zaglavio, te Rade nije uspeo da puca i u ubicinog saučesnika.

Onda se mirno predao miliciji i rekao: „Drugačije nijesam mogao“.

Osuđen je na osam, ali mu je kazna smanjena na pet godina, a nakon pomilovanja na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u Spužu gde je uživao veliko poštovanje ostalih osuđenika. Umro je prirodnom smrću krajem 2008. godine.

Foto: Informer

Branka opevana u narodnim guslarskim pesmama

Na mestu njene pogibije, podignut je mramor sa sledećim tekstom: 

“Ovdje pogibe Branka R. Đukić 2. septembra 1975. godine”, a na podignutom Brankinom spomeniku u Spužu uklesani su sledeći stihovi:

“Na Čakoru visokome,

sretoše je krvožderi,

što sa njima nešće poći,

presudiše revolveri.

Ne završi gimnaziju,

no za obraz dade glavu.

Ode vila u legendu

i vječitu steče slavu.

Osveti je otac Rade,

to viteški on učini.

S tim podiže vječni spomen

svojoj ljudskoj veličini.”

Pesmu o ovom tragičnom događaju su opevali narodni guslari Božidar Đukić i Čedomir Nišavić.