Misterija sobe 331: Princ beogradskog asfalta brutalno likvidiran u hotelu, na ogledalu krvlju ispisana zagonetka

Na današnji dan pre tačno 33 godine ubijen je Aleksandar Knežević Knele, žestok momak sa Voždovca koga mnogi nazivaju "princem bogradskog asfalta" i začetnik svega onoga što će se kasnije nazivati "dizel generacijom" devedesetih godina prošlog veka.

Iako njegovo ubistvo do danas nije rasvetljeno, kontroverze koje prate Kneletov život i kriminalnu karijeru umnogome su diktirala tok ratovanja srpskog podzemlja.

Nijedna likvidacija devedesetih nije izazavala toliko pažnje i pitanja, i nijedna nije obavijena velom misterije kao ubistvo Aleksandra Kneževića Kneleta.

Tog 28. oktobra 1992. godine Knele je upucan u čuvenoj sobi 331 hotela "Hajat". U trenutku ubistva imao je samo 21. godinu. Pronašla ga je sobarica u lokvi krvi, sa licem okrenutim ka podu. Na ogledalu je, navodno, krvlju bio ispisan broj jedan.

- Bio sam na uviđaju u sobi 331 hotela Hajat kada je Knele ubijen. Ležao je na stomaku, upucan s leđa. Mislimo da su u sobi bile dve osobe, jedna koja je očigledno imala nešto da mu saopšti i stajala je ispred njega, i druga, koja mu je stavila pištolj na potiljak i naterala ga da klekne na kolena. Na ogledalu je bio ispisan broj 1, što je možda bila poruka da je Knele prvi sa spiska za odstrel - ranije je objasnio bivši funkcioner beogradske policije, iz odeljenja za krvne delikte. Šifra za ubistvo je bila - "Knele ide sam"

Ljuba Milanović, tadašnji inspektor, mnogo godina nakon ubistva otkrio je da je preko radio veze javljeno: "Idi u Hajat. Ubijen je Knele". To se, kako je Milanović ispričao, nikad nije radilo, već su se inspektori upućivali na mesta zločina bez informacija o akterima zločina.

Foto: Foto: Printscreen/Facebook/Aleksandar Knežević Knele

Prema nalazima istrage, Knežević je ubijen sa tri metka ispaljena u potiljak. Na vratima sobe 331 nije bilo tragova provale. Oni koji su bili bliski Kneletu, tvrdili su da nikada nije olako otvarao vrata hotelske sobe. Ipak, kobnog dana napadača je pustio u sobu, pa se pretpostavlja da iza zločina stoji neko koga je dobro poznavao i u koga je imao poverenja.

U prilog tome govori i podatak da je Knele navodno držao prst na obaraču čak i kada se sastajao sa najbližima.

U džepu je imao 5.000 maraka gotovine i na sebi zlata u vrednosti od 80.000 maraka. Dodatnu misteriju zadao je i otac ubijenog Kneleta, Dušan Knežević, koji je posle ubistva rekao šta mu je otkrio jedan od inspektora.

- Jedan moj prijatelj iz SUP-a rekao mi je da je kobne večeri preko policijske "motorole" preneta poruka: "Knele ide sam" - rekao je Dušan Knežević posle ubistva.

Zanimljiv detalj iz istrage Kneletovog ubistva jeste da su te noći kada je ubijen nadzorne kamere bile isključene sve do jedne, pa tako nije bilo moguće utvrditi ko je ulazio u hotel.

Na sahrani nekoliko hiljada ljudi!

Čitulje posvećene Kneževiću, kojih je te 1992. godine kada je ubijen u jednom broju Politike bilo 162, zasenile su ratne sukobe u Hrvatskoj i Bosni, domaću političku scenu, ekonomsku bedu...

Na njegovu sahranu došlo je nekoliko hiljada ljudi, a ispraćen je uz zvuke pesme "Tiho noći".

Knele je najpre bio sahranjen na istom delu Topčiderskog groblja kao i njegovi prijatelji Majmun, Romeo i Sale, ali je potom premešten na parcelu broj 24. Priča se da je njegov otac želeo bolju parcelu za svog sina i da je zbog toga izmešten.

I dan danas na njegovom grobu nalazi se mnogo cveća.

Kneletov otac, poznat i kao Buca Al Kapone, verovao je da iza ubistva njegovog sina stoji policija i tajna služba.

- Giški, Belom i mom sinu pretili su zbog SPO i Srpske garde. Deset dana pre ubistva imali su generalnu probu ubistva, kada su im upali u sobu i naterali ih da legnu s rukama na podu. U sobi su bili Knele i Mirko Bosanac. Specijalci su upali u apartman hotela "Hajat" i rekli im da legnu na pod. Potom su im objasnili da proveravaju alarmne uređaje, ali sam siguran da su u stvari proveravali kako će Knele reagovati pred policijom - ispričao je Buca.

Za ubistvo je bio osumnjičen Miodrag Cvijetinović zvani Miša Tajger, zet Radeta Ćaldovića Ćente, koji je nakon toga nestao. Mnogi veruju da je ubijen, a da je njegovo telo uništeno.

Za njegovo ubistvo niko nije odgovarao, a 2017. godine slučaj je proglašen zastarelim. Dosije o zločinu koji je označio početak krvave serije likvidacija na beogradskom asfaltu uništen je, ali sećanje na klinca - kog svi pamte po trenerci, patikama i zlatnoj kajli, ali i lakom ulasku u obračune - ne jenjava.

Foto: Foto: Printscreen/Facebook/Legende devedesetih

Rana mladost i prijateljstvo sa Giškom

Uprkos tome što je bio veoma mlad, Knele je za života ostvario mnogo toga ako se gleda kroz prizmu kriminalnih uspeha - odrađivao je ozbiljne poslove, uživao je poštovanje celog grada koji je u tom trenutku bio kao košnica puna kriminalaca uzvrele krvi, osvajao je simpatije mnogih devojka. Takođe, Knele nikada nije bio osuđen ni za jedno od dela za koja se sumnjičio.

Knele je rođen 1971. godine, odrastao je na Voždovcu, bio odličan đak ali istovremeno i vatreni navijač Crvene Zvezde. Osamdesetih godina upoznaje poznatog Voždovčanina Đorđa Božovića zvanog Giška, i taj susret ispostavio se kao velika prekretnica u njegovom životu.

"Matori, ide moje vreme"

Knele je bio poznat i na severnoj tribini Marakane. Učestvovao je u reorganizaciji navijača i osnivanju ogranka "Ultras".

Arkan, koji je u to vreme bio poznato ime na ulicama Beograda i na severu veoma poštovan, bio je protiv toga i radio je na ujedinjavanju navijača u "Delije". Na severu je Knele forsirao skandiranje: "Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane", čuvenu parolu protiv tadašnjeg predsednika Miloševića.

Tu su počele prve varnice između Kneleta i Arkana.
Knele nije bio kukavica, pozvao je navodno Arkana telefonom i izvređao ga, a Arkan je rekao na to: "Mali, ne leti visoko, skratiću ti krila!"

Kneletov odgovor je glasio: "Matori, moje vreme tek dolazi, čućeš ti još za Kneleta iz Braće Jerković".

Bliskost sa Giškom uvukla ga je u rat pa tako, 1991. godine postaje član Srpske garde, paravojne formacije bliske sa SPO, koja je učestvovala u ratu u Hrvatskoj. Otišao je na ratište u Borovo selo kod Vukovara.

Sa Giškom je bio učesnik i čuvene demonstracije 9. marta 1991. godine u Beogradu. Posle demonstracija, postao je zvanični telohranitelj Vuka Draškovića.

Foto: Društvene mreže

Više puta izbegao smrt

Iste godine pošto je Knele želeo da ima udela u poslovima oko auto-otpada dolazi u sukob sa poznatim velegradskim kockarom Zoranom Kovačevićem Kočom.

Sukob ove dvojice kulminirao je kada ga je posle kraće rasprave u prepunom klubu "Tifani" mladi Knežević upucao u noge. Maja meseca 1992. godine ispred kafića "Freska" u ulici Vuka Karadžića broj 12. posle žestoke svađe i vređanja na nacionalnoj osnovi Milan Janković, momak iz Bijelog Polja, ranio je Kneleta u predelu prepona koji je ubrzo prevezen u Klinički centar.

Nakon ovog ranjavanja Knele je napadnut i u jednoj auto-mehaničarskoj radnji i samo je pukom srećom izbegao smrt. Bio je učesnik mnogih pucnjava po Beogradu, učestvovao je u obračunu ispred restorana "Poslednja šansa" i diskoteke "Luv" na Voždovcu.

Nedugo zatim ispred kluba "Nana" na Senjaku, dve maskirane osobe, naoružane Kalašnjikovima, istrčavši ispred Kneletovog Poršea ispalile su više hitaca. I ovog puta Knele je imao sreću pošto se podvukao pod volan automobila, pa je prošao samo sa ogrebotinom, dok je Porše bio oštećen na više mesta.

Sukob koji je prelio čašu?!

Knežević je jedne noći u prepunom hotelu Jugoslavija, naočigled svih gostiju sa ruku jednog gosta uzeo skupocen sat i ključeve od automobila, nisan patrol podcenivši gosta, koga nije ni poznavao. Posle toga, Knele je sav oduševljen napustio hotel.

Međutim, čovek kome je konfiskovao džip, bio je Miodrag Cvetinović, inače zet Radeta Ćaldovića Ćente.

Da li je to bio potez koji je prelio čašu, nikad se neće saznati.

Niz Kneletovih postupaka i danas, posle 27 godina od njegove smrti, svedoči o tome koliko je ovaj mladić bio bahat i da nije prezao ni od čega. Oni koji su ga poznavali pričali su kasnije da je spavao sa jednim okom otvorenim, ipak svestan opasnosti koja vreba. O tome da je znao da mu je smrt za vratom govori i podatak da se preselio u hotel, navodno ne želeći da ugrozi bezbednost svojih najmilijih. Predvideo rat u Jugoslaviji

Društvo i država kumovali su tome da jedan mladić, tek punoletan, zagospodari gradom i u njemu postavi nova pravila i svoje (ne)moralne zakone.

I iako je bio deo tada najsnažnijeg voždovačkog klana, priče koje se o njemu ispredaju uvek idu u smeru da je bio odan društvu, uvek tu za ortake, često preuzimajući njihove dugove kakvi god bili. Kažu da su mu ruke bile pune ožiljaka nastalih u krvavom bratimljenju. Kažu, takođe, i da je predvideo rat u velikoj Jugoslaviji.

- Veliko s***e nam se sprema, otišla je Slovenija i Hrvatska, sad će i Bosna. Žele dušmani da nas satru. Ali, tu neće biti kraj. Njihova želja je da nas svedu na Beogradski pašaluk, kao u doba Turaka. Jer, posle svih ovih, na redu je odvajanje Vojvodine i Kosova - ispričao je Knele na bazenu na Košutnjaku gledali belo, ne shvatajući o čemu priča.

Foto: Društvene mreže

Na Ostrog s pištoljem

Pored mnogih trendova koje je Knele postavio, bio je i onaj da svi tadašnji momci moraju da se slikaju ispred Manastira Ostrog, koji su zvali "rols-rojs među manastirima".

Ne zna se koliko je tačno puta on, najmlađa zvezda beogradskog podzemlja, posetio Ostrog, ali se zna da se i u ovoj svetinji pridržavao svojih pravila - ulazio je s oružjem, najčešće sakrivenim ispod trenerke.

Jedini video-snimak na kom je Knele

Iza Kneleta je ostalo malo fotografija i, kako se dugo mislilo, nijedan snimak. Dugo je bilo nepoznato kako je Knele zvučao, a onda se pojavio video sa sahrane njegovog najboljeg druga iz detinjstva, Radovana Lagundžića Žapca.

- Duboko smo potreseni činjenicom da te više nema i da te neće ni biti. Rasli smo zajedno, shvatili smo koliko je ceo život surov i borili smo se protiv njega. Prve utakmice, prve tuče, prve ljubavi, prva razočaranja, prve boli, prošli smo zejedno. Znao sam da ništa ne može da nas rastavi, ali ovo je više od onoga što mi možemo i protiv čega niko nikada nije mogao - izgovorio je Knele iznad rake svog najboljeg prijatelja.

U jednoj TV emisiji prikazan je i grafit, Kneletov potpis, ispisan u naselju u kom je živeo, a koji je tu već 40-ak godina. Na njemu piše: "Klopa, Knele i Steva".

I pokojni pevač Džej je pred 35.000 posetilaca koncerta na Sajmu jednom prilikom rekao: "Evo jedna pesma za mog prijatelja Kneleta, koji nije večeras sa mnom..." Publika je tada u transu skandirala Kneletovo ime! Prvi uvukao trenerku u farmerke 

U Jugoslaviji niko nije upasivao trenerke u pantalone do Kneleta - kao kreator ovog stila pominje se isključivo Aleksandar Knežević Knele, koji je za to imao i modni, ali i praktičan razlog.

Jedan od najpoznatijih kriminalaca sa ovog prostora, u vreme kada je tek počinjao, još nije imao dozvolu za posedovanje i nošenje oružja. Pred svakim pokušajem policije da ga legitimiše, Knele je morao da beži.

Kako pištolj koji mu je stalno bio za pojasnom ne bi izgubio u tom begu, Knele je počeo da upasuje trenerku u pantalone, stezao je kaiš što više, zatvarao jaknu ili trenerku do grla i tako bežao sa svojim oružjem. Kasnije, kada su svi bežali od njega, a on ni od koga više, Knele je i dalje furao ovaj fazon. Kao simbola i idola generacije počeli su da ga kopiraju oni po statusu niži od njega, pa čak i klinci na ulici.

Tako su svi upasivali trenerke u farmerke, šišali se "na ćelavo" i nosili kajle, a mnogi nisu ni znali zbog čega tačno.

Knele je veoma voleo žene i one su se nekako lepile za njega. Imajući u vidu da je bio sportski građen, da je pokrenuo takozvani "dizel" modni trend i da je važio za opasnog momka, devojke su imale toliko interesovanje za njega da i dan danas mnoge tvrde da su bile sa njim ili čak i verene za njega, prenosi Republika.