Kad dođe novembar, poželim da se zakopamo: Majka Đorđa kojeg je kolima ubio sveštenik doživela dva infarkta

Đorđe Radosavljević (15) iz Donje Ljuboviđe proslavio bi danas 19. rođendan, da nije stradao un jezivoj saobraćajnoj nesreći.

Umesto svećica, njegova porodica tri godine pali sveću na grobu, boreći se sa neizdrživim bolom i osećajem gorke nepravde, nakon što je dečaka januara 2022. godine na putu udario automobil kojim je upravljao sveštenik Jovan Sekulić.

 - Kad dođe novembar poželim da legnemo u zemlju i muž i ja da se zatrpamo. Naš sin bi 16. novembra napunio 19 godina, i svi prethodni njegovi rođendani bili su teški, a ovaj je naročito, jer sada znam da nema pravde za smrt mog Đorđa - počinje svoju potresnu ispovest za Kurir majka Biljana Radosavljević.

Foto: facebook

Njihov nenadoknadivi gubitak dodatno produbljuje pravosnažna presuda Apelacionog suda kojom je sveštenik Jovan Sekulić oslobođen odgovornosti za Đorđevu smrt.

 - Ispade da sveštenik nije kriv, nije odgovoran, a moje dete je mrtvo kao da je samo skočilo na taj automobil. Osramoćeni smo - kaže neutešna majka. "Apelacioni sud je rekao svoje, nemamo kome da se žalimo više... To je to, za smrt našeg deteta niko nije kriv?!"

Zdravlje narušeno, pravde nema

Ovaj težak udarac ostavio je i fizičke posledice na roditelje. Biljana je preživela dva infarkta, dok je njen suprug Miroslav oboleo i bio u bolnici.

 - Težak mi je svaki dan, ali ovo pred rođendan, to ne mogu rečima da opišem! Deca koja su išla s našim sinom u školu, sad su već i punoletna. I on bi bio, da se nije desilo to što se desilo - priča Biljana.

Foto: facebook

Otac, Miroslav Radosavljević, priseća se kobnog dana kada mu se sin javio telefonom sa stanice da čeka autobus.

 - Kada su mi javili da je udaren, trčao sam do doma zdravlja i video mesto nesreće, saobraćaj se nesmetano odvijao, nije bio zaustavljen. Sumnjam da tada nisu lepo izmerili, da nisu lepo uradili uviđaj, i da je sve to doprinelo ovakvoj nepravdi, da vozač automobila bude oslobođen - kaže Miroslav.

U presudi se navodi da se Sekulić kretao brzinom manjom od dozvoljene (utvrđeno 61,3 km/h na mestu gde je ograničenje 80 km/h) i da nije mogao da pretpostavi da će pešak naići na kolovoz jer se autobus zaustavio van stajališta, a u obzir su uzeti i loši vremenski uslovi i tamna odeća koju je dečak nosio.

Radosavljevići dodaju da im se oslobođeni sveštenik, čiji je otac bio njihov paroh i koga dobro poznaju, nikada nije izvinio niti izjavio saučešće.