"Dođi, s*so, mamu ti... Pusti Vuka": Ovako je Bojana izvukla brata iz kandži otmičara - njega vezali lancima, njoj bacili bombu na kuću

Početkom 2000-ih godina Srbija je bila potresena serijom brutalnih otmica koje su, prema kasnijim sudskim procesima, povezivane sa pripadnicima Zemunskog klana.

Ovaj kriminalni sastav, u to vreme jedan od najorganizovanijih i najopasnijih u regionu, ciljano je birao biznismene, vlasnike privatnih firmi i imućne građane, uz unapred pripremljene planove praćenja i presretanja. Na udaru su se našli ljudi za koje je procenjeno da mogu brzo da obezbede milionske iznose za otkup.

Metode otmičara bile su izuzetno brutalne. Žrtve su najčešće presretane u blizini kuće ili na putu do posla, nakon čega bi bile odvođene u tzv. "štek stanove", gde su danima i nedeljama držane vezane i mučene. Cilj je bio da se iznudi što veća suma novca, a iznosi koje je klan zahtevao najčešće su se kretali od milion pa sve do pet miliona nemačkih maraka. Porodice žrtava bile su stavljene u stanje potpune neizvesnosti - ucenjivane, nadzirane i zastrašivane kako ne bi prijavile slučaj policiji.

Prvi čovek, koji je otet posle petooktobarskih promena bio je upravo Vuk Bajrušević, koji je juče ranjen u kafiću na Vračaru čiji je vlasnik. Javnosti je postao poznat kao prva žrtva otmice zloglasnog zemunskog klana, posle 5. oktobra i smene vlasti Slobodana Miloševića. Bajrušević je bio otet 6. novembra 2000. a "zemunci" su od njegove starije sestre Bojane Bajrušević, udovice Vladimira Kovaćevića Trefa, za otkup tražili pet miliona maraka.

Foto: Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Otmičari su mu prišli oko 19.15 sati na parkingu u Ulici Žarka Vukovića Pucara, ispred broja 19. Bio je u poseti majci, koja je stanovala u toj zgradi.

O otmici i onome što je preživeo, Bajrušević je svedočio i na suđenju zemusnkom klanu pred Specijalnim sudom u Beogradu.

- Prišli su mi maskirani otmičari ispred moje kuće, ubacili u kola i oblepili mi oči i uši selotejpom. Držali su me na nekoliko lokacija, uvek vezanog lancima. Nisam ih video, niti čuo jer mi za vreme zatočeništva nisu skinuli selotejp. Jednom su mi dozvolili da se umijem, ali sam tada rekao otmičaru da ne bude u mojoj blizini kada skinem selotejp, kako ga ne bih video i zbog toga kasnije imao posledice. Naravno, čim sam se umio ponovo su me oblepili. Tražili su da nekoliko puta zovem telefonom sestru i da joj kažem da je moj život u njenim rukama, da ih posluša i da otkup. Jednom sam dobio i 'dobre' batine jer je došlo do problema oko isplate. Sa nekim otmičarima sam mogao pomalo da komuniciram, odnosno da tražim hranu i vodu, dok me drugi nisu konstatovali. Bili su neprijatni i grubi - ispričao je Bajrušević.

On je pred sudom rekao i da je tokom 20 dana zatočeništva smršao 14 kilograma i da je dve godine posle otmice imao grčeve i nesanice.

Pred sudom je svedočila i njegova sestra Bojana Bajrušević, koju su otmičari kontaktirali pošto su joj oteli brata.

- Tražili su pet miliona maraka za otkup, a pošto nisu bili zadovoljni činjenicom da sam uspela da skupim samo milion i po, bacili su mi bombu u dvorište. Onda me je nazvao jedan otmičar i rekao "da sam ku..a, ološ i probisvet i zapretio da će da me gađa zoljom". Nisam više mogla da izdržim i rekla sam mu: "Jedi g..na, džukelo, ako hoćeš uzmi milion i po, a ako nećeš upotrebiću te pare da vas sve pobijem". Spustila sam slušalicu, a za 24 sata moj revolt je doneo rešenje. Nazvali su me i pristali na primopredaju novca. Otkup je odneo moj ujak, a Vuka su pustili - ispričala je Bojana Bajrušević.

Foto: Instagaram/veljko_bajrusevic

Ona je tada pred sudom rekla i da su je otmičari zvali svakodnevno, po nekoliko puta i menjali glasove.

- Za vreme Vukovog zatočeništva skupljala sam novac, prodala kuću na Senjaku, tri automobila, zajmila novac od prijatelja. Otmičari su sve vreme pretili da će mi oteti i dete, dići kuću u vazduh. Shvatila sam i da otmičarima neko daje podatke o meni jer su znali kada dolazim kući, kada puštam muziku - ispričala je ona.

Prema presudi Specijalnog suda, "zemunac" Aleksandar Simović, automobilom je pratio Bajruševića,a oteli su ga Dušan Krsmanović, Milan Jurišić i Miloš Simović i ubacili ga u automobil koji je vozio Vladimir Milisavljević. Odmah su mu, kako se navodi, vezali ruke lisicama, stavili mu povez preko očiju, i odvezli ga na Frušku Goru gde su ga u vikend kući majke Jurišić Milana više dana vezanog čuvali Milan Jurišić i Dušan Krsmanović. Kasnije su ga prebacili u stan na Novom Beogradu, pa u kuću u Surčinu.

Pokojne vođe zemunksog klana, Dušan Spasojević i Mile Luković kako je utvrđeno, danima su zvali Bojanu Bajrušević i tražili novac. Kada im je predala milion i po maraka, Vuka Bajruševića su odvezli na Novi Beograd i pustili ga.

Foto: Instagaram/veljko_bajrusevic

Posle otmice brata, Bojana Bajrušević navodno je zatražila pomoć od Milorada Ulemeka Legije, tadašnjeg pripadnika MUP-a. On joj je dao obezbeđenje, koje, međutim, sve vreme "zemunce“ obaveštava šta se dešava kod nje. Ulemek je presudom osuđen na maksimalnu kaznu kao vođa klana koji je stajao iza nekoliko otmica, među kojima je i otmica Bajruševića.

Prema kasnijem priznanju "zemunca" Dušana Krsmanovića, otmicu Vuka Bajruševića naredili su upravo Legija i vođa zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar.

A svedok-saradnik Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, otkrio je kasnije i kako je zapravo Bajrušević bio prvi na spisku za otmice. Kako je rekao, Spasojević je stalno govorio o Bojaninom voznom parku koji mu "bode oči", pa kad je za nju upitao Legiju, koji je navodno donosio konačnu odluku ko će biti otet, on mu je odgovorio: "Može, ima para". I tako je potom otet Bojanin brat.

Foto: informer.rs

Otmičari mu dozvolili razgovor sa sestrom

Vuk: Bojana, oslepeću!

Bojana: Ako oslepiš, ja ću njima da j...m kevu. Drži se, junačino.

Otmičari su ponovo, posle dve nedelje od otmice, dali telefon otetom Vuku Bajruševiću da priča sa sestrom Bojanom.

Vuk: Bojana, živ sam! Bole me oči. Vezane su mi otkako sam ovde. Ništa ne vidim. Saslušaj me, oni će me pustiti za dva miliona, a ostalo na reč još milion i po.

Bojana: Ništa se ne sekiraj, Džoni, samo mi kaži jesi li ti dobro.

Vuk: Jesam, al sam malaksao, ništa živo ne jedem.

Bojana: Samo ti jedi junačino moja i drži se kao što se držim i ja... Ništa ne brini. Ja sam sa njim pričala. Dva miliona nemam, al skupljam ja, sve što ima sestra je dala za tebe. Saberi se čoveče, kao što sam se i ja sabrala. Ovo psihički mora da se izdrži. Daću sve što imam - i srce i dušu. Sve sam rasprodala!

Vuk: Oslepeću, Bojana.

Bojana: Ništa ti ne brini. Nećeš da oslepiš, ako oslepiš ja ću njima da j... kevu. Drži se, junačino ko boga te molim.

Transkripte nekih razgovora je u svojoj knjizi "Otmice zemunskog klana" objavio Mile Novaković, nekadašnji šef Uprave kriminalističke policije (UKP) i jedinice Poskok MUP-a Srbije.

Otmičar: Vrati narodu pare što si pokrala.

Bojana: Ja nisam pokrala. To sam ti rekla, ja i ti ne treba sad da raspravljamo o tome. Ako je ovo posao, što da pričamo bezveze.

Otmičar: Nema potrebe da raspravljamo o tome. Kad ćeš da spremiš pare?

Bojana: Ja pet miliona ne mogu, ne znam šta da unovčim. Kukumavčim okolo naokolo. Mogu da nategnem još 100-200 hiljada.

Otmičar: Da ne pričamo mnogo, neću te zvati više. Ubićemo ga, pa ćeš da budeš mirna!

Bojana: Ne mogu da budem mirna dok ne vidim brata. Nemam ja toliko para, šta je vama?!

Otmičar: Videćeš brata kad daš pare, koliko možeš da spremiš?

Bojana: Rekla sam ti, milion i sto hiljada.

Otmičar: Nema priče. Prekinuću ti slušalicu, a onda ćeš videti šta će da bude.

Bojana: Ako milion i sto i ja nismo dovoljni, evo da se nategnem. Kukumavčim i nije me sram. Srozo si me na nivo koji ja nisam u životu mogla da pomislim. Niko se meni sada ne nudi da pomogne.

Otmičar: Zadnji put te pitam, koliko možeš da skupiš, izvadi pare iz šteka, sa računa iz mađarske banke.

Bojana: Kog šteka, kog računa iz Mađarske?

Otmičar: Dosta više. Kad da te zovem?

Bojana: Zovi ti mene kad god hoćeš. Ja više volim tebe da čujem nego bilo koga. Zovi me svaki dan, a kaži mi kako je Vuk?

Otmičar: Mnogo teško, može da oslepi. On ne može da vidi, ne zna ni ko smo, ni šta smo. Neće da jede. Moli te da spremiš pare.

Zanimljiv je i razgovor "zemunaca" i Bojane Bajrušević nakon što su joj u dvorište bacili dve šok-bombe. Šok-bombe joj je, inače, kako se kasnije spekulisalo bacilo obezbeđenje koje joj je dao Legija kao navodnu zaštitu.

Foto: KOCA SULEJMANOVIC AFP Profimedia

Otmičar: Šta radiš Bojana, je l’ ti bilo dovoljno?

Bojana: Naravno da je dovoljno.

Otmičar: Neće vam pomoći. Hteli smo da uđemo unutra, to je samo šok-bomba. Sledeći put će biti četiri takve, a onda pare ne trebaju. Pare nisu vredne vaših života.

Bojana: Da su pare vredne života ja ti ih ne bi dala, ali si ti precenio moj život, jer kod tebe vredi više nego kod mene.

Otmičar: Sada će ti doći i policija, vidiš šta ti navlačiš.

Bojana ogorčena, ljutito viče na otmičare: Ti meni njih navlačiš. Ako hoćeš pare, uzmi pare. Ostavi me na miru, ako ne radiš zbog para, onda tome nema kraja. Urazumi se, ako imaš i dva grama mozga. Uzmi pare i teraj se u pi.du materinu, a ako pare nećeš, idemo zajedno u pi.du materinu. Hoćeš to ili ćeš pare? Šta hoćeš govori, sad i odmah se izjasni, hoćeš ili nećeš pare. Serem ti se u "komandanta" i tebe, mamu vam jebem, nisam ja kriminalac, bre!

Otmičar ne može da dođe do reči: Očekivaćeš me noćas…

Bojana: Čekam te, si*o. Dođi po mene, pusti Vuka. Šta si Vuka stiso, što po mene nisi došo. Kod mene dođi, s.so, mamu ti jeb.m. Čekam te ja, a za pare moramo da se dogovorimo. Ako moj život vredi milion i po, da vidimo koliko tvoj vredi. Ja nemam za tebe da dam više nego milion i po, da vidim ko će da ti da više. Ajmo na pijacu, mamu ti je.em, da vidim kilo tvog mesa koliko košta. S.so jedna, mamu ti je.em seljačku.

Otmičar: Poslaćemo ti duplu dozu, samo zbog ovih psovki. To moraš da znaš…

Bojana: Je li zbog psovki, e ja ti kažem da za ovo maltretiranje imaš milion i po i moj život i Vuka vraćaj, inače nema ništa. Ja više ne mogu i to ti je kraj.

Otmičar: Čekaj da ti kažem, poslaću ti prste da ih pojedeš.

Bojana: Nema šta da mi kažeš. Hoćeš milion i po ili nećeš. Ne dobijem li ga u komadu zdravog i pravog, nećeš dobiti ništa, prste ćeš sam njegove da pojedeš budeš li mi ih poslao. Ili ćeš mi poslati brata u komadu za milion i po koliko nisi video u životu, si*o, ili ništa dobiti nećeš.

Otmičar pokušava da nešto kaže, ona mu ne dozvoljava i nastavlja.

Bojana: I ja sam alava za pare, ali je ovo mnogo.

Otmičar: Ti si histerična, ja nemam živaca.

Otmičar prekida razgovor i zove ponovo.

Otmičar: Koga si zvala u pomoć? Svi jure i žure da dođu kod tebe?

Bojana: Tebe sam zvala. Ti jedini možeš da mi pomogneš, dođi i ti kod mene.

Otmičar: Bio sam malopre.

Bojana: Dođi ponovo, ionako kažeš da te boli uvo za sve ove koji su kod mene. Dođi, šta te briga, na vrata, ja ću da ti otvorim.

Otmičar: Upašću ti u kuću, šesto istetoviranih ti neće pomoći. Izbušiću i tebe i Legiju. Zovi ga u pomoć…

Bojana: Šta će mi Legija, samo od tebe meni pomoći ima, samo ti možeš da mi pomogeš. Ti si mi najbolji drug.

Otmičar: Dete sam ti istraumirao.

Bojana: Moje je dete naviklo. Kroz moju kuću su prošla tri ubistva, šta više nas može da istraumira. Ne znam koliko sam jaka, da vidimo da li će i ovo da prođe. Ako ja riknem, pare nećeš dobiti, a mogao si dobro da prođeš. Dakle, šta ćemo...?, prenosi Kurir.