Šijana je ubio čovek sa ožiljkom! "Mislili smo da je Arkan kriv, ali jedna žena je videla ubicu"

Zorana Šijana (35), kik boksera iz Surčina ubio je čovek s ožiljkom, a njegovo lice je videla jedna žena, tvrdi Nikola Bajić (56), osuđeni član "zemunskog klana".

Bajić navodi da je Surčinac Ljubiša Buha Čume privatnom istragom "došao do podatka da je Šijan ubio Dragan Nikolić Gagi", koji je kasnije uhapšen i osuđen zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana.

- Kum (Mile Luković), Mamica (Marko Petrović), Vlada Budala i ja smo bili u stanu kod picerije na Novom Beogradu. Javljaju nam da je ubijen Zoran Šijan. Tada nastaje pakao. Šijan je bio dobar dečko: kad god smo se videli bio je prijatan, poštovao svakog od nas. Nije ni pištolj nosio. Zašto njega ubiše? Bilo je više motiva... Otišli smo po njega na sudsku medicinu. Njegova žena Gordana, s kojom tek što je dobio sina (imao je mesec dana, Vukašin), ga je namazala kremom, stavila mu parfem, stavila i kačket da se ne vide rane po glavi, obukla odelo... Svi smo bili tu: Čume, Limun, Pleća, Vujke, žene: nas oko 30 na istom mestu. Dušan (Spasojević) je otišao napolje. Seli smo u "omegu", iza nas je išao pogrebni "mercedes karavan". Na autoputu, od "Zmaja" su četiri džipa napravila štit oko njega. Pokojni Šijan je bio u sredini, mi ispred i tako je dovezen u Surčin. Od autoputa pa do Surčina, svuda su ljudi ispoštovali. Ceo saobraćaj je stajao u Surčinu: tako nešto nisam video. Svi njegovi drugovi su ga ispratili baš kako treba. Samo za čitulje što sam ja video dato je 50.000 maraka. A ko ga je ubio? - opisuje Bajić u svojoj knjizi "DNK zemunskog klana" dešavanja oko ubistva kontroveznog Surčinca.

Foto: Društvene mreže

Podestimo, Zoran Šijan je ubijen u noći između 26. na 27. novembar 1999. godine. Šijan je kobne večeri zaustavio svoj „mercedes 600", neobičnih i prepoznatljivih registracija BG 600-000 na uglu Nemanjine i Ulice Svetozara Markovića. Pola sata posle ponoći, s njegove leve strane, zaustavilo se nepoznato vozilo iz kojeg je, prema tadašnjem pisanju medija, ubica ili čak više njih, ispalilo 18 hitaca. Jedni su tvrdili da je pucano iz automatskog pištolja "škorpion", a drugi automatske puške domaće proizvodnje M-70A sa preklopnim kundakom.

Ubice su nakon toga pobegle, a Šijan je preminuo na licu mesta. Njegov "mercedes" je nastavio da se kreće nizbrdo preko tramvajskih šina, a zatim udario u parkirano vozilo. Iako je bilo više nagađanja o nalogodavcu i izvršiocima, oni nikad nisu privedeni pred lice pravde.

Foto: Privatna arhiva

Bajić otkriva da je surčinsko-zemunski klan tada najviše prstom upirao u Željka Ražnatovića Arkana, zbog toga što je Dušan Spasojević uzeo ukradeni skupoceni nakit koji je pripadao komandantu "Tigrova".

- Tada je Čume rekao: „Ko god da ga je ubio, ja ću javno da ga ubijem.“ Uradio bi to Čume, međutim nije to baš tako bilo. Najviše se sumnjalo na Arkana. Zašto? Prvo, momci sa Novog Beograda: Rajkan, Paja i Branko Bećirović su ukrali sa nekim Užičanima 4,5 miliona maraka u Diseldorfu, provalili su pajserom i ukrali satove, zlatni nakit. Sve sa cenama je doneto na sto u Šilerovu. Pravo blago. Međutim, tu nije samo bio plen, nego i njihov deo, a oni su bili dobri sa Arkanom. Svo zlato je završilo u Šilerovoj. Oko 300 satova, "Šopard" zlatni nakit, satovi od "Brajtlinga" do "Šafhausena". Pretili su ti momci Rajkanu. Branko je bio u zatvoru, a Paja je poginuo: Tražio je Paja od Dušana da mu plati za posao: dao mu je zlato, satove i deo nakita iz Nemačke, a Dušan mu je dao "mercedes" u kom je Paja poginuo posle nekoliko dana. Dobar auto je to bio - "Sport Lajn 400 E". Vozio sam ga ranije. Branko Bećirović, sin Duje Bećirovića se odmah posle Pajine smrti obesio u Nemačkoj u zatvoru. Svo zlato je ostalo Spasojeviću, a on je čekao da ga Arkan pozove zbog toga, međutim, nije zvao. Baš zato smo pomislili da se Arkan osvetio na Šijanu, što je bila greška. Arkan je voleo Šijana, a i njemu se već spremala likvidacija - otkriva Bajić dosad nepoznate detalje oko mogućeg motiva ubistva bivšeg reprezentativca u kik-boksu i označenenog pripadnika „surčinskog klana", a potom dodaje:

Foto: EPA

- Arkan je ubijen mesec i po posle Šijana. Ista ekipa, isti izvršilac. Gavrić (Dobrosav Gavrić), Gagi (Dragan Nikolić), Jorga (Branko Jeftović), Miki (Milan Đuričić) na čelu sa Zoranom Uskokovićem Skoletom - to je Čume targetirao, a Pleća (Zvonko Plećić) je krivio Andriju Draškovića za sve. Ali, posle Arkanovog ubistva počinju da se sklapaju kockice.

Skole jurio da nas ubije

- Policija nije znala ništa. Čume je uzeo privatnog detektiva koji je radio sa policijom: on je počeo da radi i privatnu istragu. Našli su ženu koja je videla ubicu: rekla je da likvidator ima veliki ožiljak na glavi. Čume je jednom gledao Vladu Budalu (da se zna - drug mi je, ja mogu tako da ga zovem): Vlada ima veliki ožiljak. Zato smo Kum i ja rekli da je to veče kad je Arkan maknut - on bio sa nama, ali da niko ne zna. Glupost. Jedno veče Spasojević i ja smo se vraćali za Zemun. Baš na mestu gde je Mance poginuo na Novosadskom putu, on je počeo da koči i govori mi da pazim. Otkad su pucali na nas niko više nije uspeo da nas pretekne. A tad, tad je sa moje, suvozačeve strane proleteo nov, crni "mercedes 400", sa tablicom BG 400, a sa Dušanove strane - crni "golf "sa registracijom BG 200. Dušan mi je odmah rekao da je "mercedes" vlasništvo Zorana Nedovića Šoka.

Foto: Privatna arhiva

Krenuli smo za njima: skrenuli u Ugrinovačku i vozili se tačno do Šilerove. Tu su stali. Mi na 20 metara od njih u "omegi". Gledali su nas. U Šilerovoj ne mogu dva auta da se mimoiđu - tako je uska ulica bila. U oba automobila bila su po četiri lika. Gledali su i pokazivali prstima. Nisu mogli da uđu, a da ne budu primećeni. To im je valjda i neko rekao - kamere su tada plaćene 40.000 maraka. Pokrenuli su automobile i produžili ka naselju Sava Kovačević. Skrenuli su na prvom semaforu i opet pokazivali ka Šilerovoj. Onda su se okrenuli i prošli pored nas. Dušan je odmah video: „Skole je u mercedesu“. To je bilo to: Rekao je da Arkan šalje Skoleta. Nije prošlo ni deset dana otkako je otišao Šijan. Dušan me pita koga imam u Bosni. Ja mu kažem da odmah možemo na Pale. Sutra me je čekao sa Mirjanom (njegovom drugom ženom s kojom ima decu) i krenuli smo na Pale, pa na Jahorinu. Tamo nam se pridružio Zoja: opet je nešto sje*ao - priseća se Nikola Bajić dana kada je izbegao smrt i kada su spas potražili u Bosni.

Šiptar se raspitivao za Radovana Karadžića

- Bili smo u hotelu Bistrica. Mi, UNPROFOR i Cicović - Karadžićev vozač. Ženio se čovek. Znao ga je Zoja. Pričali smo s njim svaki dan. Dušan ga je stalno pitao gde je Radovan. Čovek bi samo okrenuo glavu. Rekao sam Dušanu da ga to više ne pita, jer će nas na Jahorini pobiti, misleći da smo špijuni. Mi smo imali "omegu 3.0", a on - "BMW 2.0". Pokušao je Dušan da ga po krivinama stigne: sneg do kolena, svuda zavejano, brije koliko je hladno, a on - on nas je oduvao - kao da smo stajali. Znao je Karadžić ko treba da ga vozi.

Foto: Printscreen You Tube

Sa Jahorine smo otišli kod mojih na Pale, a onda za Srbiju. I opet problemi. Mamicu i Rajkana hapse na sahrani kod Branka Bećirovića i ispituju ih za zlato iz Nemačke - prepiričava bajić i anegdote vođe ubijenog "zemunskog klana".

Dušan se plašio Slobe Miloševića

- Odmah posle Božića smo prošli pored Interkontinentala. I tad mi je Dušan rekao - misleći na Arkana: „Ovde ga treba ubiti, ovde jede kolače.“ Tako je i bilo. Sedam dana kasnije, 15. januara ga u hotelu ubijaju Skole i ekipa. Čim smo čuli šta se desilo sklonili smo se iz "Asa", gde smo bili na bilijaru, u štek. Dušan je bio isprva ubeđen da je sve to odradio neko drugi, ali kad je video umrlice - odmah je rekao - Skole. Ujutru smo otišli u Kotobanju, a tamo Pleća skače i ljubi ga. Kum je već bio tamo. Dušan ga pita „Šta ti je“, a Pleća odgovara: „Pa za Arkana“. „Ćuti bre, Plećo, kakav Arkan“, kaže mu Dušan, koji se plašio Slobe Miloševića. Mislio je da će on sve da nas pobije. Tad smo još mislili da je Arkan kriv za Šijana. Međutim, padaju Gavrić, Miki, a Gagi je u bekstvu. Tad izlazi i njegova slika sa ošišanom glavom i Čume dobija informaciju da je upravo Dragan Nikolić Gagi - čovek s ožiiljkom.

Posvetio sam knjigu Mamici i Zoranu 

- Ovu knjigu posvećujem jednom dobrom dečku: Marku Petroviću, kojeg su ubili ljudi kojima je čuvao živote, kojima je verovao. Njegov život su uzeli njegovi „drugovi“ i to na najgori mogući način, uz pomoć pojedinaca iz vlasti koji su ga i targetirali. I opet, ne mislim na policiju, već na političare. Drugi čovek kom posvećujem ovu knjigu je Zoran Šijan. Dobar dečko. Nismo se mnogo družili. Ne znam ni ko ni zašto ga je ubio, ali sam učestvovao u njegovoj sahrani i video sam ga možda poslednji - u sanduku. I danas mi je teško kada se toga setim.

Moj drug, Marko Petrović Mamica zakopan je kao životinja. A mene mene su zabetonirali u zatvoru. I kad kažem da su me zabetonirali, mislim na već pomenute političare, koji ni danas ne

popuštaju. E, to je razlog mojih nemira: go*nari su se izvukli. Svi su u dogovoru, a ovo je epilog svega. Nikad ne bih pisao nikakve knjige. Ne bih se otvarao. Ali, ovo je prekardašilo.