Šešelj jedva izvukao živu glavu! Demokrate tražile od "zemunskog klana" da ga maknu

Čelnici DOS-a hteli su u novembru 1999. godine da ubiju Vojislava Šešelja, a za to su angažovali "zemunski klan", otkriva Nikola Bajić, nekadašnji član ove kriminalne grupe.

Bajić je u svojoj knjizi obelodanio da su DOS - ovci hteli glavu lidera radikala kako bi izazvali nemire u zemlji, a da su iza svega stajale strane obaveštajne službe.

- U jeku te jurnjave sa Željkom Vuletićom Hamzom zove me Spasojević da dođem hitno kod hotela "Nacional". On je već išao sam, Kum je pod poternicom iz 1997. i onog sa mnom. Nađem se sa Spasojevićem i on mi kaže: „Vidi, dobio sam ponudu da se ubije Vojislav Šešelj da bi pala Vlada, a da onda dođu naši“. Ja sam mogao da radim svašta, ali da ubijam predsednike, političare itd... To - ne. Naravno, znao sam ko je dao ponudu da se ubije Šešelj. Cilj je da se time izazovu nemiri, da se narod međusobno „pokolje“. Sve su to odrađivale strane službe preko domaćih izdajnika, a na vlast je trebalo da dođu partije iz DOS-a. To su bili naši. Pretpostavljam da čelnici DOS-a u velikom broju slučajeva nisu ni znali kako sve treba da se odigra, ali su čekali znak. Zašto se Spasojević onako ponašao od 5. oktobra? U zamenu za „obavljen posao“ mogao je da radi šta hoće, bez ikakvih provera novca - navodi Bajić nakon 21 godinu ćutanja.

Foto: Nora Šabanović

Nekadašnji "zemunac" koji robija u požarevačkoj "Zabeli" opisuje i kako su bili za petama Šešelju.

- Hoću da se zna da smo mogli da napravimo katastrofu u Srbiji - ali nismo. Rekao sam mu da stane kod pumpe "Nacional". Tu sam izašao i rekao da se rastajemo i da idem kući. Rat traje uveliko, NATO nas napada, a ja treba da ubijam političare po Zemunu? Ne, to neću. Dušan izlazi za mnom iz auta i ispotiha mi govori „Neću ni ja budalo, već mi je auto ozvučen: idemo do Kuma“. Odlazimo do njega. On se samo nasmejao na celu priču, ali tu nije kraj. Spasojević mi kaže da Šešelj mora da se prati. Ja mu kažem da ih pošalje u majčinu, da ih odje*e. „Onda će oni naći nekog ko će za sitne pare ubiti Šešelja, a ja ću da stradam“, odgovorio mi je. I šta onda? Ništa. Pratimo Šešelja svaki dan. Čuva ga Vojkan, omanji čovek. Vozač iz Surčina. Pratimo svaki dan. Za njim u Kapetaniju, pa u Magistrat. Viđamo i Palmu Vujovića, vlasnika televizije Palma iz Jagodine. Posle nekoliko dana praćenja - Dušan javlja da Šešelja  nema nigde. Ispostavilo se kasnije da je Vojislava zaustavila policija u Surčinu ili na Ledinama i razgovarala s njim, a Dušan „popu*io“ frku. Kako ga nema, a vozi se? Već je postalo jako teško- ističe on.

Foto: Printscreen You Tube

Međutim, prema njegovima rečima, kola su im iznenada krenula nizbrdo.

- Dušana, mene i mog brata Branka hapse zbog Brankove poternice. Vode nas u policiju, tamo stigao „krem“ iz Beograda. Ja kod mene imam falš ličnu kartu s kojom idem skoro do Podujeva. U to vreme nosio sam oružje, radio stanicu i bombe srpskoj policiji u Medveđi. Ja sam u autu u
policijsko-vojnoj uniformi. Zna to i policija dole. Na auto- putu ukupno deset automobila i ja pun oružja. Mercedes „fantom“ u uniformi. Samo čekam da sve eksplodira. Ja „državni neprijatelj“? U redu! U zemunsku policiju dolazi Rodoljub Milović sa svojom ekipom. Prvo ispituje Dušana, pa mog Branka, pa mene. Ja sam tokom ispitivanja pričao da se zovem Miloš - što je pisalo u falš ličnoj. I tako pola sata. Na kraju, kad sam izlazio, nasmejem se i kažem mu „Ja nisam Miloš, nego Bajić, živim na kilometar odavde“. On me pogleda i odgovori: „Znam, nego te puštam da vidim dokle ćeš. Znam te ja od 1996.“ Nasmejemo se obojica. Tada krenu sirene, pa su mene, Dušana i Viteza sa Galenike držali u marici na Keju- prepičava svoj susret sa tadašnjim lovcem na "zemunce".

Rodoljub Milović odveo Šiptara 

Rodoljub Milović, zvani Roćko, je prema rečima Nikole Bajića igrao veliku igru za "zemunskim klanom".

Foto: Danica Ćuruvija

- Milović odveo Spasojevića, a ja četiri dana u Zemunu sam što u "marici", što u pritvoru. A ništa nisam uradio. To je bio maj mesec. Dok sam bio tamo, pogođena je i Ambasada Kine. Posle četiri dana me puste. Ja odem u Šilerovu, a tamo Dušana nema. Dolazi dan kasnije sav prljav i kaže mi da nema pojma gde je bio. E, sad ja pitam Rodoljuba Milovića - da li ga je iko zvao iz DB-a da pusti Dušana? Nije. Jer mi nikoga nismo ni imali. Ali i to on koristi da nas malo puste oni što su tražili da makne Šešelja. Kaže da je naše prisustvo blizu Šešelja dovelo do hapšenja, da su nas verovatno videli kako stalno sedimo na Keju, u Kapetaniji, kod Magistrata. Dušan je to i rekao nalogodavcima - da je uhapšen zbog Šešelja.

BONUS VIDEO