Ovo su crnogorski policajci koje plaća mafija: Vođa "škaljaraca" šokirao izjavom, "prljave značke" pod istragom (FOTO)

U decembru 2016. godine u javnosti je odjeknula izjava Jovana Vukotića, koji je u bezbednosnim krugovima i medijima često označavan kao jedan od ključnih ljudi "škaljarskog klana", da "ima spisak crnogorskih policajaca koje plaća mafija".

U istom kontekstu pominjao je i da on i njemu bliski ljudi nemaju veze sa nestankom "famozne" količine narkotika, što je tada dodatno rasporilo sumnje o razmerama sprege kriminala i crnogorskih institucija.

Danas, gotovo deceniju kasnije, Jovan Vukotić je mrtav, a paralelno s tim, crnogorska javnost svedoči seriji istraga, hapšenja i postupaka koji se odnose na deo policijskih službenika i struktura bezbednosnog sektora, uključujući i pritvore u UIKS u Spužu.

Foto: Društvene mreže

Iako je svaki slučaj zaseban i pravno mora biti dokazan pred sudom, zajednički imenitelj je isti - sumnja da je kriminal godinama imao kanale uticaja unutar institucija koje su morale da ga suzbijaju.

Podsetimo, iza rešetaka su nekadašnji pomoćnik direktora crnogorske policije za organizovani kriminal Zoran Lazović, njegov sin, inače bivši policajac Petar Lazović, dok je još jedan "prljavi" policajac Ljubo Milović u bekstvu. Upravo se ti "prljavi" policajci povezuju sa "kavačkim klanom", odnosno njegovim vođom Radojem Zvicerom.

Foto: Dan/Interpol/Profimedia

Jovan Vukotić je 2019. u Beogradu osuđen na 15 meseci zatvora zbog korišćenja falsifikovanog makedonskog pasoša sa njegovom slikom, ali na ime Georgi Andonov i tada je na sudu govorio da lažna dokumenta koristi kako crnogorski "prljavi" policajci ne bi "kavčanima" odavali kuda se kreće.

Današnji trenutak ne može se posmatrati samo kao priča o Jovanu Vukotiću iz kriminalnog miljea, već kao podsetnik na pitanje koje država Crna Gora nikada nije do kraja otvorila a to je koliko duboko je sistem bio kompromitovan i ko je sve imao zaštitu iznutra.

Ako je neko iz podzemlja pre devet godina javno tvrdio da poseduje “spisak” policajaca koji rade za mafiju, elementarna je obaveza države da odgovori na dva pitanja:

1. Da li je takav spisak ikada postojao i gde je završio?

2. Ko je u institucijama, ako je znao - ćutao?

Jer, dokle god se ova tema svodi na usputne naslove i kratka policijsko-tužilačke saopštenja, bez jasnog preseka odgovornosti, građanima Crne Gore ostaje utisak da se sistem "čisti" parcijalno, selektivno i u talasima - kada šteta već nastane.

A u toj vrsti države, najopasnija poruka je upravo ona koja se ponavlja, mafija zna imena, a institucije kasne za istinom, prenosi crnogorska Borba.