Krvavi kraj Živka Bakića: "Došlo je do curenja informacija"

Policija i dalje traga za ubicom Živka Bakića, koji je 16. januara ubijen rafalom ispred svoje kuće u Sopotu, dok je bio u dozvoljenoj šetnji sa nanogicom.

Živko Bakić je dovođen u vezu sa međunarodnim švercom narkotika i balkanskim kartelima, a njegova likvidacija još jednom pokazuje da sukobi kriminalnih klanova ne prestaju. Uprkos sudskim procesima i kućnom pritvoru, egzekucija je izvedena hladnokrvno i bez zadrške.

Živko Bakić bio je talentovani fudbaler - igrao je u Crvenoj zvezdi, Zemunu i Zeti. Posle fudbalske karijere živeo je u inostranstvu, posebno u Španiji, gde se povezao sa međunarodnim krijumčarima droge. Bakić je bio označen od strane tužilaštva kao vođa kriminalne grupe optužene za šverc 324 kilograma kokaina iz Južne Amerike u Evropu, što je jedna od najvećih zapljena i slučajeva tog tipa u regiji.

Balkanski karteli poslednjih decenija postali su jedan od ključnih igrača u međunarodnoj trgovini kokainom — od luka u Južnoj Americi, preko Španije i Holandije, pa sve do Balkana i zapadne Evrope.

Reč je o mrežama sastavljenim od više klanova i kriminalnih grupa koje sarađuju. Živko Bakić, nedavno likvidiran, bio je deo tog podzemnog. Takve pozicije nose i moć i smrtnu opasnost, kažu stručnjaci za bezbednost.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

- Balkanski kartel je karakterističan po tome što ga najveći broj poznavalaca kriminalnih zbivanja i kriminalnih struktura vezuje, dakle, za lica i za ljude sa ovog našeg podneblja. Dobro organizovana kriminalna grupa, koja prema različitim stavovima tih poznavalaca kriminalnih struktura ima i različite oblike. Ova količina kokaina koja je presretnuta u Solunu od strane grčke policije, naravno u saradnji sa Europolom, mislim da je ideja imala i dostavila značajan fond saznanja s tim u vezi, tako da ta količina uglavnom nije namenjena srpskom tržištu, pa čak ni tržištu na balkanskom prostoru, to je, dakle, sve namenjeno zapadnoj Evropi, pa i dalje - objašnjava Radiša Roksić, advokat.

A upravo činjenica da ovaj kokain nije bio namenjen za naše tržište, otvara brojna pitanja ko bi mogao da učestvuje u atentatu. I znajući koliko je razgranata mafijaška organizacija balkanski kartel, smatraju stručnjaci, ne može se identifikovati u ovom trenutku mogući nalogodavac ubistva.

- Zamerio se ili ljudima iz sopstvene strukture ili ljudima iz suparničkog klana. Velike narko-grupe se ne bore oko teritorije. Teritorija je svačija. One se bore za plasman one količine droge koju su uspeli da doteraju do prostora gde se ta droga može rasparčati i prodati. Ključni motiv je novac. Jedino što nije dozvoljeno, a podsećam da je oko toga i zbog toga nastao veliki sukob između Škaljaraca i Kavčana, jedino nije dozvoljeno da količina droge koja je pripremljena za rasturanje da je otme neka druga grupa - dodao je Roksić.

- Ovo ništa ne iznenađuje, posebno imajući u vidu da smo danas došli do saznanja da su Živku Bakiću ostavili umrlicu i Dejan Lazarević i Veljko Belivuk i Marko Miljković, koji su bili beogradski ogranak kavačkog klana, tako da postoji velika verovatnoća da je ovaj nastavak kriminalnih obračuna koji traje i koji je ponovo u 2025. doživeo novu ekspanziju. Balkanski kartel se zapravo zovu kriminalci sa teritorije Balkana, ali to su kriminalci gde se različiti klanovi poput kavačkog, škaljarskog, nekog petog, desetog, nekog iz Holandije, udruže jer što su našli najbolju opciju kako će drogu iz Južne Amerike preneti u Evropu - objašnjava Bojana Bogosav, urednica hronike u "Blicu".

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Ova likvidacija nije izolovan incident. Prošle godine ubijen je i Saša Momčilović, koji je bio istovremeno član iste kriminalne grupe i saradnik Bakića u švercu kokaina, što može da ukaže na unutrašnje i međunarodne sukobe među kriminalcima. Likvidacija Bakića — profesionalno izvedena, hladnokrvna, na lokaciji gde se zna da je bio pod nadzorom pokazuje koliko ni državni nadzor nije apsolutna zaštita i da se kriminalne grupe mogu infiltrirati čak i kad se čini da su ciljevi kontrolisani.

- Došlo je očigledno do curenja informacije.Neko iz njegovog okruženja je znao, njegovi drugari, od njegovih neprijatelja, nebitno, znao je da on ima nanogicu. I znali su da će on da izađe u šetnju. On ima dnevno dozvoljeno, ja mislim, sat ili sat i po da šeta. Neko je znači morao da zna da će on u tom momentu da izađe, da šeta, da ga sačeka da je likvidira. To je apsolutno jedan debakl sistema - kaže Milan Milović, penzionisani pukovnik MUP-a.

Likvidacija Bakića još jednom potvrđuje da rat balkanskih klanova i dalje traje – sve je burniji, ali i smrtonosniji. Na značaj Živka Bakića u kriminalnim krugovima ukazuju i oproštaji objavljeni na društvenim mrežama I u čituljama, među kojima su imena poput advokata Dejana Lazarevića, kao i Veljka i Marka, lica povezanih sa teškim krivičnim delima.

Podsetimo, telo Živka Bakića policija je pronašla u 16.januara sklupčano okrenuto na bok. Svuda oko njega su bili tragovi krvi. Kako smo pisali, na glavi ubijenog muškarca primećene su dve prostrelne rane.

Živko Bakić je u trenutku ubistva bio u teget dukserici i pantalonama. Nosio je crne patike i zeleni prsluk.

Kako su preneli mediji, Bakić je u trenutku ubistva bio u redovnoj šetnji, pošto je bio u kućnom pritvoru s nanogicom.

 

 

Živko Bakić je ranije označen kao vođa kriminalne grupe, a iza rešetka je završio zbog šverca 324 kilograma kokaina u Solunu.

Kako smo ranije pisali, šestorica muškaraca iz Srbije su uhapšena u velikoj međunarodnoj akciji i to zbog šverca kokaina prekookeanskim brodovima iz Južne Amerike, tačnije iz Ekvadora, u zemlje Evrope, a 324 kilograma kokaina zaplenjeno im je u Solunu u Grčkoj u septembru 2021. godine.

Bakić je, kako se sumnja, bio je pripadnik ogranka balkanskog kartela, a navodno je u posao sa drogom ušao preko prijatelja i saradnika Zorana Jakšića, zvanog "čovek sa hiljadu lica", koji je prošle godine preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima u zatvoru u Peruu.

Javnost je prvi put za Bakića čula 2016. godine kada je uhapšen u Španiji po međunarodnoj poternici Srbije. Svoje dane u pritvoru, dok je čekao izručenje, provodio je pišući pisma španskom pravosuđu. U svakom pismu, on je tražio da se odbije zahtev za njegovo izručenje i da mu Španija pruži azil, navodeći da je "žrtva progona u svojoj zemlji".

BONUS VIDEO

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.