Telima staju pred cev plaćenih ubica: Prve dame balkanskog podzemlja lojalnost dokazuju životom

U svetu organizovanog kriminala postoji jedno nepisano pravilo: iza muškaraca sa poternica, optužnica i nadimaka od kojih strepe čitave nacije, stoje žene koje znaju više nego što bi smele.

Dok se balkanska podzemlja godinama dele, obračunavaju i ne birajući sredstva bore za terotoriju, u senkama tih obračuna pojavljuju se žene koje ne ostaju samo nemi posmatrači. Neke su čuvale novac, neke ćutale, neke negirale sve pred sudovima. A neke su, bukvalno, stale ispred cevi i zapucale.

Najpoznatiji takav slučaj vezan je za suprugu Radoja Zvicera, vođe kavačkog klana, koji je u maju 2020. godine teško ranjen u Kijevu. Atentat je propao u trenutku kada je njegova supruga Tamara Zvicer reagovala instinktivno, istrčala iz zgrade sa pištoljem i otvorila vatru ka napadačima.

Snimak nadzornih kamera obišao je region, a ukrajinski istražitelji kasnije su zaključili da je upravo njena reakcija sprečila egzekuciju. Plaćene ubice su pobegle, a Zvicer je preživeo. Za balkansku javnost Tamara je tada bila samo “žena šefa klana”, dok su je ukrajinski mediji predstavljali kao vlasnicu restorana i osobu koja se bavi legalnim poslovima. Godinama ranije, dok je vozila dete u Kotoru, i sama je bila meta napada u okviru krvavog rata između kavačkog i škaljarskog klana.

Foto: Printscreen/Skaj

Drugačiji, ali jednako upečatljiv primer vide se u sudnicama Specijalnog suda u Beogradu, gde su se, rame uz rame sa optužnicama protiv svojih muževa, našle i supruge Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Njih dvojica terete se za najteža krivična dela, dok su njihove supruge Bojana i Tanja optužene da su pomagale u pranju novca stečenog kriminalom. Njihova odbrana bila je hladna, gotovo mehanička: sve su negirale. Kupovine luksuznih automobila, stanova, gotovine, veze sa krvavim poslovima svojih muževa.

Bojana Belivuk u javnosti je odavno prestala da bude samo supruga Veljka Belivuka. Njeno ime se u optužnicama pojavljuje ravnopravno, uz sumnje da je godinama učestvovala u ubacivanju novca stečenog kriminalom u legalne tokove. Kupovina stanova, luksuznih vozila, gotovine koja se pojavljuje i nestaje, sve to, prema navodima tužilaštva, nije moglo da se odvija bez njenog znanja.
Privedena je 2021. godine nakon što je u porodičnom stanu pronađena veća suma novca, u trenutku kada je bila trudna. Taj detalj dodatno je pojačao pažnju javnosti, ali je njena reakcija ostala ista: potpuna negacija svega. Dok se njen suprug tereti za najbrutalnija krivična dela, ona je ostala dosledna, bez javnog otklona, bez pucanja pod pritiskom.

Foto: Tanja Andric

Tanja Miljković je postala simbol nečega mnogo uznemirujućeg – potpune emocionalne distanciranosti od zločina. Njena pojava u sudnici ostala je upamćena zbog trenutaka u kojima nije uspevala, ili nije želela, da sakrije osmeh dok su čitana imena žrtava. Taj detalj izazvao je burne reakcije i dodatno učvrstio percepciju da porodice vođa klana ne dele ni trunku griže savesti.

Tanja se takođe našla na optuženičkoj klupi zbog sumnji u pranje novca, a njeno ime se pominjalo i u kontekstu odnosa sa Lazarom Vukićevićem, jednim od najbližih saradnika klana, koji je kasnije brutalno ubijen. Na suđenju je njegov otac otvoreno rekao da veruje da je motiv ubistva lične prirode, vezan za ljubomoru i stare odnose.

Foto: Foto D.Ćuruvija

Aleksandra Ivanović, supruga Milorada Ulemeka Legije, simbol je ljubavne lojalnosti u kriminalu. Iako Legija izdržava višedecenijsku zatvorsku kaznu zbog najtežih zločina u novijoj istoriji Srbije, ona je ostala uz njega, javno poručujući da će ga čekati do kraja kazne.

Foto: EPA

Ljiljana Buha, supruga Ljubiše Buhe Čumeta, ostala je upamćena kao prva žena koja se našla usred krvavog rata surčinskog i zemunskog klana, pokušavajući da preživi prelazak iz jednog tabora u drugi. Taj pokušaj bekstva iz podzemlja pokazao se kao gotovo nemoguć.

Foto: ataimages/mup

Slično se odvijala i priča Barbare Bojović, supruge Luke Bojovića, koja je sa decom živela u Španiji dok je za njenim mužem bila raspisana međunarodna poternica. I pored stroge policijske kontrole, njihovi susreti su se dešavali, toliko diskretno da su istražitelji godinama ostajali bez konkretnog traga. Za razliku od mnogih žena koje su se slomile pod pritiskom poternica, zatvora i atentata, Barbara Bojović je ostala u senci, ali čvrsto na istoj strani. Bez pištolja u ruci i bez javnih izjava, njena lojalnost pokazala se kao tiša, ali ne i slabija verzija prisustva žene u svetu u kom se greške plaćaju glavom.

Foto: Zoran Sinko

Vasilisa Nurković, blogerka i supruga ubijenog Zijada Nurkovića, pripadnika škaljarskog klana, našla se u centru pažnje nakon što je preživela brutalnu likvidaciju u Španiji i nastavila život pod budnim okom medija i policije.Posebnu pažnju izazvala je činjenica da je nakon ubistva supruga uplovila u emotivnu vezu sa Edmondom Mustafom, osobom koja se takođe dovodi u vezu sa kriminalnim krugovima, i koji je takođe ubijen. Taj potez dodatno je učvrstio njen imidž žene koja nije samo pasivni posmatrač podzemlja, već neko ko je u tom svetu ostao i posle smrti čoveka sa kojim je u njega ušla.

Foto: printscreen društvene mreže

Jedna od najmračnijih epizoda srpskog podzemlja odigrala se u Zagrebu i ušla u istoriju kriminala kao primer gde su strast i brutalnost išle ruku pod ruku. U središtu priče bio je Sretko Kalinić, begunac i egzekutor sa reputacijom čoveka koji ne poznaje granice. Kalinić je započeo tajnu vezu sa Anom Simić, ženom svog zaštitnika Cvetka Simića. Kada je emocija prerasla u opsesiju, odluka je pala brzo i bez povratka. Simić je likvidiran hicem u glavu, a njegovo telo potom raskomadano i bačeno u Jezero Jarun, u pokušaju da zločin nestane zajedno s dokazima. Nakon hapšenja, Kalinić je pred sudom negirao da je između njega i Ane Simić ikada postojala emotivna veza. Ipak, ta verzija nije opstala – Ana je javno priznala odnos, čime je priča dobila dodatnu dimenziju tragedije u kojoj su se lojalnost, izdaja i nasilje stopili u jedno.

Foto: Zoran Sinko

Sve ove priče, koliko god bile različite, imaju istu zajedničku nit. To nisu bile žene u pozadini. To su bile žene koje su ćutale kada je trebalo, pucale kada je moralo i ostajale onda kada bi većina okrenula leđa.

BONUS VIDEO