Interesuju nas stajlinzi Tanje Miljković od više hiljada evra? Psiholog upozorava: Reč je o lažnom luksuzu, iza svega je tuga

Psiholog Snežana Repac je za informer.rs istakla da promovisanje lažnog luksuza ne sme biti popularno i napomenula da je za mentalno zdravlje najvažnije razlikovanje laži od istine.

Tanja Miljković redovno prisustvuje suđenjima za najteža krivična dela supruga Marka Miljkovića, i sama je optužena u procesu za pranje novca, a javnost posebno interesuje njen stajlng i koliko je novca uloženo u isti.

"Tanja Miljković se u Specijalnmon sudu pojavila u stajlingu vrednom 6.000 evra", "Autfit Miljkovićeve žene više hiljada evra", među naslovima su oni koji privlače najviše pažnje kod čitalačke publike. 

Zašto je to tako, ali i kako sprečiti negativni efekat učesnika u kriminalu za javnost Srbije, pitanja su na koje je srpski stručnjak, psiholog Snežana Repac odgovorila za naš portal.

Prema njenim rečima, nije se ovaj "trend" među konzumentima medijskog sadržaja pojavio sa praćenjem slučaja Belvuk-Miljković.

- To je nešto što nije nova pojava. Bilo je i '90-tih kada su kriminalci imali jak negativni efekat na javnost, negativan i publicitet. Neki su samo taj efekat doživljavali pozitivno, većina negativno i to je ono što treba napomenuti. Nismo svi skloni popularizaciji kriminala i prihvatanju tih modela kao svojih u procesu življenja - istakla je Snežana Repac.

Ipak, objasnila je da negativni efekat uvek privlači više pažnje.

- Ekstravagantni pojedinci su uvek tema tračeva u ovakvim događajima. Naročito ženski svet obraća pažnju na detalje. S tim u vezi je ovaj slučaj - jasna je naša sagvornica i dodaje:

- Ako tome priključite pitanje novca i procesima koji proučavaju tokove novca, onda  se neminovno javlja pojačavanje radoznalosti.

Foto: Masha Bandjur

Interesantno je da se Tanja  Miljković strogo pojavljuje u brendiranoj garderobi sa brendiranim aksesoarima, iako je jasno da je sve to moglo biti priušteno u njenom slučaju od novca iz kriminalnih tokova. Psiholog Snežana Repac ističe da ovo otvara pitanje popularizaciju robnih marki kao prikaz luksuza.

- Uvek je večno pitanje da libren opravdano nosi tu cenu, odnosno da li opravdava kvalitet. Ali  ovde to nije ni bitno. U pomenutom slučaju on je statusni simbol, te je sam status primarna motivacija. Njima je važno da pokažu  sa koliko novca raspolažu, odnosno koliko novca mogu da bace na oblaćenje - napominje poznati srpski psiholog.

Cilj je da se impresionira publika

- Ako se govori  o hiljadama evra uloženim u garderobu, onda javnost postavlja pitanje koliko se novca ulaže u krupnije stvari, kao što su automobili, opremanje kuće i niz dugih stvari. To stvaranje socijalnog imidža impresionira publiku - ističe Repac.

Ono što je važno napomenuti i što je važno da javnost zna je da ovakvi pojedinci šire lažnu sliku o svojim zadovoljstvima u životu, o komforu u kojem žive.

- Oni ovakvim ponašanjem šalju poruku suprotnu suštini njihovog života, suprotnu od onoga kako  žive - luksuz umesto suza, neprospavanih noći, tuge, straha, negostatka mira i zadovoljstva - naglašava psiholog Repac.

Prema njenim rečima, jako je važno razlikovati laž od istine.

- Istina je čuvar mentalnog zdravlja. Laže je ta granica ka kojoj se ne sme ići. Laž je virus za mentalno zdravllje i  narušava zdrav sistem vrednosti. Upravo sklonost ka laganju odlikuje ljude u kriminalnim vodama - ukazala je Snežana Repac.

Foto: Nora Šabanović

Kako zlo bez sankcija utiče na pojedince

- Mi posmatramo ljude iz kriminalng miljea kada oni dođu u fokus javnosti, ali ljudi ne razmatraju kako se oni upuštaju posao suprotan zakonu. Kada to razumete, onda ovakve vesti postaju manje popularne. Ali ako porazmislimo da je suština da je za ovakve ljude u detinjstvu i ranoj mladosti dobar sistem vrednosti bio nedostižan, onda namoni  nikako nepostaju uzori - ističe srpski psiholog.

Kako napominje Repac, ovakvi ljudi potiču najčešće iz disfunkcionalnih porodica, često i iz siromašnih, to su  ljudi koji su doživljavali nasilje u porodici ili u školi.

- To su ljudi koji nisu  bili u stanju da na bilo kom životnom polju daju svoj maksimum, ljudi koji zapostaju, koji su  nedovoljno uspešni. Oni traže instant razrešenje za svoju patnju, kraj  isfrustriranosti, traže prečicu, a  najčešće je ta prečica težnja ka novcu do kog dolaze putem kriminala - ističe psiholog.

Ona je jasna u stavu se radi o duboko nesrećnim ljudima kojinisu u stanju da dožive zadovoljstvo.

- Treba reći da su ljudi ugavnom svesni toga, svega 10 odsto ljudi vidi u njihovom načinu života rešenje, naročito za materijalne probleme. Jako malo ljudi ne kontroliše impulsivnost, koja kasnije postaje kriminalna crta i alat - kaže Repac.

Foto: Nora Šabanović

Ipak, treba raširiti svest među ljudima da je lek postavljanje jasne granice između istine i laži, u koje je uključeno i lažno predstavljanje od strane ovakvih pojedinaca. Prvencija među mladima koja obihvata isticanje vrednosti istine negovanja istinitih osećanja  glavni je ključ rešenja u cilju očuvanja mentalnog zdavlja.

Repac uozorava na "hejtovanje" i negativne trendove na društvenim mrežana koje kasnije uslovljavaju agresivno ponašanje i apeluje na negovanje lepih osećanja i negovanje lepog ponašanja u svrhu stvaranja dobrog sistema vrednosti, kako kod mladih tako i kod nas odraslih. 

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.