Ubijeni, a pravde i dalje nema: Nerešena ubistva koja lede krv

Godinama unazad, pojedina ubistva u Srbiji ostala su bez odgovora, uprkos istragama, svedočenjima i brojnim pretpostavkama.

Iza policijskih traka i zatvorenih dosijea ostale su porodice koje i dalje čekaju istinu, ali i pitanja na koja niko nije dao konačan odgovor.

U nekim slučajevima, zločini su izvršeni pred očima svedoka, uz jasne tragove i indicije, ali su počinioci uspeli da nestanu bez traga. Opisi napadača postoje, motivi su se nagađali, ali ključni dokaz koji bi povezao sve delove slagalice nikada nije pronađen.

Posebnu težinu nose slučajevi u kojima su žrtve bili ljudi bez kriminalne prošlosti, što dodatno produbljuje misteriju. Kada ne postoji jasan motiv, svaka teorija deluje moguće – od ličnih sukoba, preko osvete, pa do pogrešnog identiteta.

Svirepo ubistvo Milice Barašin

Milica Barašin šetala je sa drugaricama Suboticom, ali se nije vratila kući.Nakon druženja, prijateljice su je ispratile do jednog dela puta, a onda je nastavila sama. 

Kako je imala slušalice u ušima nije primetila da je neko prati. U jednom trenutku sa leđa je napao muškarac sa kapuljačom na glavi, prevukao je preko somborske pruge i mesarskim nožem joj prerezao vrat.

Prema obdukcionom nalazu, prerezao joj je glavnu aortu na vratu i povredio jagodice prstiju na ruci, jer je pokušala rukom da se odbrani od smrtonosnog sečiva. Nije je opljačkao, niti napastvovao. Hladnokrvno ju je ubio i pobegao.

Miličina majka Svetlana misli da je u istrazi propust napravljen u samom startu i da je istog trenutka trebalo da budu zatvoreni granični prelazi.

- Policija je ispitala veliki broj svedoka, njene vršnjake, njenog tadašnjeg dečka - ispričala je tada Svetlana.

- Odmah sam rekla da ubica nije među njima, da gube vreme. Rekli su mi da imaju DNK izvršioca, da je pronađen ispod njenih noktiju, ali sada već i u to sumnjam. Među Miličinim stvarima nije pronađeno ništa što bi razrešilo ubistvo. Ali, za mene je velika misterija to što mi je policija vratila ćerkin dnevnik otključan i sa nekoliko iskidanih stranica.

Foto: printscreen/subotica.com

Vremenom, interesovanje javnosti slabi, ali porodice žrtava ostaju zarobljene u istom trenutku, čekajući pravdu koja ne dolazi. Svaki novi trag budi nadu, ali bez konkretnih rezultata, slučajevi ostaju kao podsetnik na propuste, ali i na činjenicu da neka ubistva nikada ne dobiju svoj epilog.

Upravo ta tišina koja prati nerešene zločine možda je i najteža – jer iza nje ne stoji kraj, već samo niz neodgovorenih pitanja.

I u novije vreme, pojedini zločini nastavili su da zbunjuju javnost. Ubistva koja su se dogodila naizgled bez jasnog motiva, napadi na mestima gde se ljudi osećaju sigurno, ili likvidacije izvedene brzo i precizno – sve to dodatno pojačava osećaj nesigurnosti.

U nekim od tih slučajeva, istrage su i dalje aktivne, saslušavaju se svedoci i prikupljaju dokazi, ali ključni proboj izostaje. Pojedini predmeti godinama čekaju na nove tragove, dok se povremeno ponovo otvaraju u nadi da će savremene metode ili nove informacije dovesti do raspleta.

Misterija smrti Jelene Marjanović

Pevačica "Granda" Jelena Marjanović ubijena je pre skoro deset godina, a pravda za ovaj zločin nije ni na vidiku. Jedini optuženi za ovaj zločin, njen muž Zoran Marjanović, uporno tvrdi da nije kriv i da se Jelenin ubica i dalje negde slobodno šeta.

U tužilaštvu, koje čvrsto stoji na stavu da je Zoran Marjanović kriv, tvrde da se on kobnog dana sa suprugom Jelenom Marjanović i tada petogodišnjom ćerkicom Janom u popodnevnim satima dovezao do nasipa u naselju Crvenka u Borči. Jelena je otišla da džogira po nasipu, dok je Zoran ostao na početku nasipa sa njihovom ćerkom, da se ona igra. Pevačica je ubrzo nestala, a njen leš pronađen je sledećeg dana u kanalu punom vode.

Kako je navedeno u optužnici, Zoran je, iskoristivši Jelenino poverenje, oko 17 časova otrčao nasipom do nje i namamio je da se spuste u podnožje, do kanala, dok je dete ostalo malo dalje na nasipu. Kada su se spustili do kanala, Zoran je Jelenu najpre ubo oštrim predmetom u glavu i u desni lakat, nakon čega je ona počela da beži. Tada je, prema optužnici, izgubila patiku i mobilni telefon, kao i gumicu kojom joj je bila vezana kosa. Zoran ju je sustigao, strgao joj je gornji deo trenerke, a potom joj opet zadao više udaraca u glavu, nanevši joj višestruke prelome lobanje, nakon čega ju je potopio u kanal. Pre smrti Jelena je udahnula vodu iz kanala.

Foto: Privatna arhiva/Zoran Sinko

Šta se dogodilo Đorđu Andrejeviću?

Đorđe Andrejić je imao 13 godina kada je nestao, njegovo telo do danas nije nađeno, a njegova majka priznala je da ga je ubila, pa je porekla. 

Prijavila je dečakov nestanak i tvrdila da su zajedno krenuli na njivu, i da se on onda u šumi, prema njenim tvrdnjama, izgubio bez traga. Policija je posumnjala u istinitost onoga što je Marina ispričala, pa je ona dobila status osumnjičene. Ubrzo je pokrenuta pretraga šume, kojoj su se priključili i meštani Majilovca. Danonoćno su pretraživali svaki kutak, ne bi pronašli bilo kakav trag koji bi mogao da ih odvede do Đorđa.

Tri meseca posle misterioznog nestanka Đorđa Andrejića u ataru sela Majilovac, lovci su pronašli lobanju. Ipak, DNK analizom nije moglo da bude potvrđeno da pripada Đorđu. Naime, lobanja je oprana u izbeljivaču i uništeni su svi DNK tragovi.

Sud je Marinu proglasio krivom i u decembru 2011. godine osudio je na 20 godina zatvora. Pola godine kasnije Apelacioni sud ju je oslobodio krivice zbog nedostatka dokaza.

Foto: Informer

U nekim od tih slučajeva, istrage su i dalje aktivne, saslušavaju se svedoci i prikupljaju dokazi, ali ključni proboj izostaje. Pojedini predmeti godinama čekaju na nove tragove, dok se povremeno ponovo otvaraju u nadi da će savremene metode ili nove informacije dovesti do raspleta.

Pokolj porodice Salma

Jedan od najjezivijih nerešenih zločina dogodio se pre 20 godina u Horgošu, kada je za svega deset minuta ubijena šestočlana porodica Salma.

Stradali su članovi tri generacije – Jožef i Jolan, njihov sin Nandor i njegova supruga Neli, kao i njihovo dvoje dece, David i Beti.

Masakr je izvršen u dve kuće u istom dvorištu, a tela su pronađena u različitim prostorijama – deo žrtava ubijen je vatrenim oružjem, dok su stariji članovi porodice usmrćeni nožem. Zločin je otkriven tek kada je učiteljica primetila da devojčica danima ne dolazi u školu.

Foto: Printscreen You Tube

Za porodice žrtava, vreme ima drugačiju težinu. Svaki dan bez odgovora produbljuje gubitak, ali i održava nadu da će istina, kad-tad, izaći na videlo – jer u ovakvim slučajevima, zaborav nikada nije opcija.

BONUS VIDEO