"Meci su prošli kroz majku i pogodili mene": Tinejdžer koji je preživeo masakr u Leskovcu do detalja opisao stravičan zločin

Masovno ubistvo koje je u Leskovcu 27. jula 2002. godine počinio Dragan Čedić, ubivši sedmoro ljudi i ranivši četvoro zauvek je ostao urezan u sećanja onih koji su ostali iza ubijenih, ali i svih koji su u tom trenutku u Leskovcu živeli.

Jedan od retkih koji je uspeo da preživi Čedićev zločin bio je Đorđe Ristić koji je tada, kao 16-godišnjak, teško ranjen.

Đorđe je u masakru izgubio majku i tri sestre. Dragan Čedić umalo je glave došao i njemu i njegovom ocu. Kobne večeri jasno se seća, a često mu, kako je istakao, dolazi i u snove.

- Trebalo je u grad da izađem kad je on prošao kolima pored mene, to je bilo oko 23.55 sati. Otišao je do bilijar kluba, pa odatkle u kuću u kojoj je bila Biljana, pa došao ovde, i onda otišao u jajinu i tamo se ubio. Isto veče je ostavio oproštajno pismo - priča Đorđe za Telegraf.rs.

Njegova sestra Biljana bila je Čedićeva bivša supruga, koja je od njega pobegla jer je trpela nasilje. Više o svemu što je prethodilo masovnom ubistvu možete da pročitate ovde. Čedić u kući nije ubio samo Biljanu, već i njene dve sestre, zeta i prijateljicu. Kako je ispričao Đorđe, najmlađa sestra Jelena imala je šansu da preživi da su je lekari Hitne pomoći videli na vreme.

- Sve tri su bile... Ne zna se koja je od koje lepša bila. Razlika između njih je bila tri godine. Svi su ih poštovali, cenili, bile su doterane, nasmejane, nikad nikom ništa loše u životu nisu uradile. Jelena, najmlađa, je imala tu neku mušku energiju, svima je pomagala. Samo mi je krivo, rekli su da bi ona ostala živa da su je videli na vreme. Ona je, kad je on ušao u kuću, bila u podrumu. Kako je počeo da puca iz automata, zahvatio ju je, podogio u leđa i ona je pala pored vrata. Hitna kad je videla koliko je ljudi, odmah im je priskočila u pomoć, ali nju nisu odmah videli. Kad su joj prišli, davala je znake života, izdržala je do bolnice, ali kako su je uveli u bolnicu tako je preminula. Doktorka mi je posle rekla da su je videli odmah i domah reagovali ona bi ostala u životu. Žao mi je što nije ostala bar jedna sestra, da ima neko da ih ispoštuje i da ta deca imaju nekog - dodao je Đorđe.

Njegovi roditelji su, prisetio se, neposredno pre dolaska Čedića bili kod Biljane. Ne samo da se nisu nadali da će da upadne u kuću u kojoj je ona, već nisu mogli ni da naslute da će smrt, u vidu čoveka naoružanog automatskom puškom, da zakuca i na njihova vrata.

- Otišao je u bilijar klub, prošao je ovuda, tu je slepa ulica, pa se vraćao. Video je mog oca i majku kako se peške vraćaju od Biljane, pratio je situaciju. Kad je završio tamo, vratio se ovde. Otac je posle svega što se desilo često palio auto u četiri ujutru. Ugasio bi telefon, ne znam gde je išao, išao je da se izduva. Meni i sad naiđe period kada mi se sve vraća, ne mogu da spavam, to je mnogo gadna stvar. Meni je majka na rukama umrla. Ona me je bukvalno spasila - prisetio se Đorđe kobne večeri.

Kako je opisao, da je ostao na trosedu, gde je bio svega nekoliko trenutaka pre Čedićevog ulaska u kuću, sigurno ne bi preživeo. Međutim, on je otišao u kupatilo, te ga je spasila činjenica da nije bio na direktnom nišanu, ali i to što je njegova majka Biserka stala na vrata kupatila kako bi ga zaštitila.

- Bilo je leto, vruće, vrata su bila otvorena. On je ušao u kuću i počeo da puca. Ja sam primio dva metka u kičmu, jedan mi je prošao pored glave i jedan pored nogu. Majka je primila mnogo metaka jer je stala ispred mene, na vrata. Meci su prošli kroz kroz nju, pa kroz mene i tu su se zaustavili. Kako su se otvorila vrata, ja sam pao na kolena, a majka mi direktno pada na ruke, ali ja sam, kad sam je pogledao, video da joj nema nikakve pomoći - opisao je Đorđe kobnu noć.

Foto: Foto: Shutterstock

Njegov otac je, kako je ispričao, sedeo na trosedu, ali se, čim je Dragan Čedić počeo da puca, bacio ispod stola. Sva metka su ga pogodila u ruku. Za to vreme, Đorđe je pokušavao da shvati šta mu se dogodilo.

- Osetio sam da mi gore leđa, počeo sam da se gubim, da tonem, nisam znao šta se dešava. Kad sam pipnuo leđa, video sam krv na rukama. Pomerio sam majku, komšije su došle jer su čule pucnjavu. Nisam bio svestan šta se dešava, rekao sam im da se pomere i da mogu sam. Krenuo sam da koračam, ali sam pao. Ocu su umotali ruku u peškire. Ja nisam video ko je pucao, a on jeste. Spakovali su nas u kola, navalili smo se jedan na drugog. Otac se držao za desnu ruku i govorio je da će da ga ubije, ponavljao je to do bolnice - dodaje Đorđe.

"Nisam znao da li mi je otac živ"

U bolnici su ih razdvojili. Poslednje što je Đorđe luo i svom ocu je da je u teškom stanju i da će možda morati da mu amputiraju ruku. Dok je Đorđe bio na operaciji, njegov otac prevezen je u Niš.

- U bolnici su nas odvojili. On je izgubio mnogo krvi, a meni se jedan metak zadržao u kićmi, doktor je rekao da su u pitanju bili milimetri da ostanem u kolicima. Ja levu nogu skoro godinu dana nisam osećao jer je pogođen nerv. Kad sam se probudio u šok sobi, shvatio sam da ne osećam levu nogu. Sestra mi je rekla da je mnogo oštećen nerv i da će to da se povrati rehabilitacijom, ali nisam verovo u to. Nisam znao da li je otac živ. Kad su ga uvodili u operacionu salu govorili su da neće da izdrži da će morati da mu amputiraju u ruku. Nisam znao da je živ, njega su prevezli u Niš. Prvo sam pitao za njega, majku nisam hteo da spominjem jer sam već znao šta je. Kasnije su mi rekli da je u Nišu, da je operacija trajala šest-sedam sati. Skidali su mu nerve sa noge da mogu da povežu u ruku, do kraja života neke stvari nije mogao dobro da drži tom rukom. Posle su mi doneli telefon da se čujem s njim, pa sam se ohladio. Posle nisu puštali mene iz bolnice dok on ne dođe, išla je žandarmerija sa nama sve vreme dok Čedića nisu pronašli 40 dana kasnije - ispričao je Đorđe.

Kao neko ko je izuzetno mlad preživeo užas, Đorđe napominje da mladi treba da budu srećni što imaju krov nad glavom, porodicu, što imaju nekog da im poželi dobro jutro i laku noć, da te ponudi kafom, pita da li si gladan, da li si srećan. Đorđe to više nema. Od kada mu je otac umro pre oko šest godina, u kući u kojoj je Dragan Čedić odneo poslednju žrtvu živi sam.

Podsetimo, Dragan Čedić je kobnog 27. jula 2002. godine, naoružan automatskom puškom, seo u beli "vartburg" i najpre se odvezao u bilijar klub "Sedam", gde je ubio Biljaninog prijatelja Nenada Lukića i ranio vlansika lokala Slavoljuba Kržalića. Potom se uputio u kuću u kojoj je bila njegova bivša supruga.

U toj kući života je lišio bivšu suprugu Biljanu Čedić, njene dve sestre Ivanu Kalčić i Jelenu Zdravković, Jeleninog supruga Bobana Zdravkovića i Biljaninu komšinicu i prijateljicu Jelenu Zlatković. Ranio je Biljaninu drugu prijateljicu Maju Bojković.

Tu njegovoj nameri da oduzima živote nije bio kraj, te je otišao u kuću porodice Ristić i tamo ubio Biljaninu tetku Biserku Ristić, a ranio njenog teču Blagoja i brata Đorđa.

Dragan Čedić je potom odjurio automobilom na područje sela Donja Jajina, gde je izvršio samoubistvo. Njegovo telo pronađeno je više od mesec dana kasnije, a pored je bilo oružje kojim je počinio masovno ubistvo, kao i oproštajno pismo. 

BONUS VIDEO