Misterija stara 26 godina: Ko je ubio Živorada Žiku Petrovića? Dva hica u glavu, dva u leđa, a više nerazjašnjenih teorija o zločinu

Generalni direktor "Jugoslovenskog aerotransporta" Živorad Žika Petrović ubijen je 25. aprila 2000. godine, oko 21.30 sati, u klasičnoj „sačekuši“ u Ulici Jaše Prodanovića u Beogradu. U prvi mah zločin je okarakterisan kao teroristički akt., ali su se neposredno nakon ubistva pojavljivale u druge informacije. U svakom slučaju ubica ni posle 26 godina nije pronađen.

Živorad Petrović ubijen je sa četiri hica ispred zgrade u kojoj su živeli njegovi roditelji na Paliluli. Ovaj zločin ni posle 26 godina nije rasvetljen, a ubice i nalogodavci ostaju nepoznati.

Dvojica napadača su kobne noći sačekala su Petrovića i u njega ispalila hice iz pištolja sa prigušivačem - dva u glavu, dva u leđa. Egzekutori su munjevito pobegli sivim "audijem", kojem se potom izgubio svaki trag.

Žika Petrović je važio za izuzetno sposobnog direktora koji je uspeo da stabilizuje JAT. Iako je bio visoko pozicioniran i smatran bliskim režimu Slobodana Miloševića, nije bio politički eksponiran niti se kretao uz obezbeđenje.

Ubistvo Petrovića odmah je dobilo epitet "terorističkog akta" od strane najviših državnih zvaničnika, a tadašnji ministar pravde Dragoljub Janković spekulisao je čak i o "specifičnoj vrsti državnog terorizma, uvezenoj iz inostranstva".

Što se tiče spekulacija u medijima motivi za ovu likvidaciju svedeni su na tri mogućnosti. Prvo, na njegova saznanja o novcu koji su državni funkcioneri, novi bogataši i mafijaši, avionima iznosili iz zemlje, prvenstveno na Kipar, jer je u vreme njegovog direktorovanja zbog sankcija prema SR Jugoslaviji JAT imao ograničen broj letova prema zemljama Evropske unije. Druga pretpostavka odnosila se na ničim potkrepljene tvrdnje o mahinacijama pri kupovini i prodaji aviona. Treća mogućnost se ticala navodnih planova i pregovora za privatizaciji JAT-a, ali ni ta opcija nikada nije dala dovoljno osnova za sumnju u motiv.

Foto: Rudar video printscreen

Godinama kasnije su čak objavljene tvrdnje da je Petrovićevo smaknuće učinjeno na nalog Slobodana Miloševića kako bi bio sprečen da otkrije na koji način su iznošene pare iz zemlje, te kupovani avioni i prodavana predstavništava JAT-a u svetu. To je bila samo još jedna teorija po kojoj se Milošević, navodno, rešavao odanih ljudi iz svog okruženja koji bi mogli da mu, iz nejasno formulisanih razloga, kasnije predstavljaju smetnju.

Pojedini mediji su kasnije u obvaj slučaj upetljali i Miladina Suvajdžića, odnosno Đuru Mutavog, svedoka saradnika u procesu za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Prema Đurinoj izjavi, koja nigde nije formalno zabeležena, ubistvo Petrovića počinili su pripadnici takozvanog zemunskog klana. Nijednom rečju nije objašnjeno zašto bi i za čiji interes oni to uradili.

Foto: Rudar video printscreen

Još jedna prilično nategnuta verzija rasvetljavanja zločina odnosila se na činjenicu da su, u velikom vremenskom razmaku, usmrćena sva trojica potpisnika ugovora kojim je kockarnica u beogradskom hotelu "Slavija" prešla 2000. godine pod kontrolu braće Branislava i Slobodana Šaranovića. Prvo je, nepuna dva meseca posle potpisivanja tog ugovora, ubijen direktor JAT-a, zatim je 2009. likvidiran Branislav Šaranović, a 2015. i poslednji potpisnik advokat Vladimir Zrelec.

Prema saznanjima Šaranovićeva likvidacija je bila posledica sukoba između dve kriminalne grupe.

Istraga je napredovala samo u slučaju ubistva advokata Zreleca jer je za to osumnjičen Vladimir Šaranović, dalji rođak u međuvremenu ubijene braće Branislava i Slobodana. Motiv ubistva je ostao nepoznat. Utvrđeno je jedino da su se Zrelec i osumnjičeni za zločin poznavali pošto je Zrelec bio direktor preduzeća braće Šaranović, koja su držala kockarnice.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.