Umišljaj, afekat ili nehat: Kako sudije prepoznaju razliku između hladnokrvnog zločina i tragedije?

Kada se pojavi vest da je došlo do ubistva, javnost gotovo uvek reaguje isto - zahtevom za najstrožu moguću kaznu. Međutim, u sudnici stvari izgledaju znatno drugačije jer ubistva nemaju istu težinu, istu pozadinu, niti isti motiv.

Kako zakon pravi razliku između "običnog", "teškog" i "lakšeg" ubistva, i šta to konkretno znači na primerima koji su potresli našu zemlju?

Obično ubistvo - 5 do 15 godina zatvora

Da bi se ubistvo podvelo pod ovu kategoriju, potrebno je da je ubica svesno i sa namerom usmrtio drugu osobu, a da ne postoje dodatne okolnosti poput mučenja ili ubistva u samoodbrani.

Klasični ulični ili kafanski obračuni koji se, nažalost, često dešavaju u Srbiji, idealan su primer za objašnjavanje ove kategorije presude.

Dva poznanika se posvađaju oko novčanog duga ili banalnog verbalnog sukoba. Jedan od njih, besan, pronalazi oružje, i ubija žrtvu.

Sud ovakve slučajeve tretira kao obično ubistvo. Postojala je jasna namera da se žrtva usmrti, ali pošto žrtva nije mučena, niti je napadač imao motiv poput koristoljublja, kazna se kreće u rasponu od 5 do 15 godina.

Teško ubistvo - od 10 godina do doživotne kazne zatvora

Ovo je kategorija koja najviše užasava javnost. Zakon ovde prepoznaje posebnu surovost, bezobzirnost ili specifičan status žrtve.

Teško ubistvo postoji ako je delo izvršeno na svirep ili podmukao način, ako je ubijeno dete, trudna žena, ili član porodice kojeg je ubica prethodno zlostavljao.

Slučaj ubistva Tijane Jurić 2014. godine, trajno je promenio srpsko pravosuđe.

Dragan Đurić je devojčicu presreo, oteo, silovao a potom svirepo ubio. Ovaj stravičan zločin bio je direktan povod za promenu zakona (tzv. "Tijanin zakon"), čime je u Srbiju vraćena kazna doživotnog zatvora za najteže zločine protiv dece.

Foto: Privatna arhiva

Osim toga, pod istu klasifikaciju spada i ubistvo Nikole Bojovića u centru Beograda 2013. godine. Ubica ga je danima pratio, sačekao u zasedi, skriven u mraku rano ujutru, a kada je Bojović prolazio, prišao mu je s leđa i ispalio u njega preko 15 hitaca.

Foto: printscreen instagram

Podmuklost se u sudskoj praksi definiše upravo tako – kada ubica ispolji lukavstvo, a žrtva nema apsolutno nikakvu šansu da primeti opasnost niti da pruži otpor.

Privilegovana ubistva 

Ovde zakon prepoznaje da postoje situacije u kojima je ubica bio pod takvim pritiskom, strahom ili specifičnim stanjem da njegova krivica jednostavno nije ista kao kod hladnokrvnih egzekutora.

Ubistvo na mah - 1 do 8 godina zatvora

Ovo delo se izvršava u stanju jake razdraženosti,  što se objašnjava tako da je samu žrtvu u to stanje bez njene krivice doveo onaj koji je ubijen.

Jedan od najpoznatijih slučajeva na našim prostorima bio je proces protiv glumca Žarka Lauševića iz 1993. godine.

Foto: Nebojša Babić

Nakon što su on i njegov brat verbalno i fizički brutalno napadnuti u kafiću od strane grupe mladića, Laušević je u stanju jake razdraženosti i sužene svesti potegao pištolj i usmrtio napadače.

Sud je godinama veštačio njegov stepen afekta, a slučaj je ostao školski primer kako jak strah i napad žrtve preinačuju obično ubistvo u "ubistvo na mah".

Ubistvo iz nehata - 6 meseci do 5 godina zatvora

Ubistvo u kom ne postoji namera da se bilo ko ubije.

Tragičan slučaj ubistva iz nehata dogodio se 2020. godine u ataru sela Kaletinac kod Gadžinog Hana tokom lova na divlje svinje.

Lovac Miroslav Č. je čuo šuštanje iz žbunja, otkočio lovačku pušku i krenuo napred s prstom na obaraču. Kada se okliznuo, puška je opalila i usmrtila Predraga M. koji se nalazio u gustišu.

Foto: Shutterstock

Viši sud u Nišu osudio je lovca na godinu i deset meseci zatvora za ubistvo iz nehata, uz potvrdu da nije bilo nikakveplanirane i zle namere.

Čedomorstvo - 6 meseci do 5 godina zatvora

Ovo je specifično delo koje može izvršiti isključivo majka nad svojim detetom, i to isključivo tokom porođaja ili neposredno nakon njega, dok kod nje traje težak psihofizički poremećaj izazvan samim porođajem.

Ubistvo iz samoodbrane 

Najveće debate u javnosti pokreću situacije u kojima neko ubije napadača braneći svoj život ili imovinu. Srpski zakon poznaje nužnu odbranu (potpuno oslobađanje od krivice), ali i prekoračenje nužne odbrane (ako se branite nesrazmerno jačim sredstvom od napada).

Godine 2013. u stan Saška Bogeskog u Beogradu upao je provalnik naoružan šrafcigerom. Bogeski je, braneći svoju suprugu i ćerku, ušao u fizički sukob sa provalnikom i zadao mu smrtonosne ubode nožem.

Tužilaštvo je prvobitno teretilo Bogeskog za ubistvo u prekoračenju nužne odbrane. Međutim, nakon višegodišnjeg suđenja, sud je doneo oslobađajuću presudu.

Utvrđeno je da je Bogeski delovao u čistoj nužnoj odbrani i da je intenzitet njegovog straha, prepasti i ugroženosti porodice bio toliki da je njegova reakcija bila potpuno opravdana.

Foto: Foto: Shutterstock

Tanka je i osetljiva linija koja u sudnici razdvaja hladnokrvno planirano ubistvo od tragične neopreznosti u lovu, ili trenutka kada običan čovek postane ubica u stanju potpunog straha za sopstveni život.

Svaka sekunda zločina, svaki pronađeni trag, motiv i stanje svesti optuženog kroje konačnu presudu.

BONUS VIDEO