Zastrašijuće! "Spisak smrti" Koste K. nije jedini

Nakon gotovo svakog masovnog zločina istražitelji pokušavaju da pronađu odgovor na isto pitanje - da li je tragedija mogla da bude sprečena? U mnogim slučajevima odgovor su pronašli među papirima, beleškama i zapisima koje su počinioci ostavili iza sebe.

Spiskovi žrtava, dnevnici, manifesti i detaljni planovi često su otkrivali da zločin nije nastao u trenutku, već da je mesecima, pa čak i godinama sazrevao u mislima počinioca.

Kostin "spisak smrti"

Nakon masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", istražitelji su među dokazima pronašli dokument koji je javnost kasnije prozvala "spiskom smrti".

Prema informacijama iz istrage, na njemu su bila ispisana imena učenika koje je Kosta K. označio kao primarne mete tokom napada.

Foto: MUP

Još veći šok izazvala je činjenica da je, pored spiska, pronađen i detaljan plan škole sa ucrtanim učionicama, ulazima i pravcima kretanja. Istražitelji su naveli da je dečak unapred odredio kojim će se hodnicima kretati i koje prostorije će prve biti meta napada.

Čelnici policije izjavili su tada da su pronađeni crteži i beleške izgledali kao deo razrađenog plana, navodeći da su podsećali na scene iz video-igre. Upravo su skica škole i spisak učenika postali jedan od ključnih razloga zbog kojih su istražitelji zaključili da napad nije bio posledica trenutnog afekta, već višenedeljnog planiranja.

Posebnu pažnju javnosti privukla je činjenica da su pojedina imena na spisku bila označena na način koji je ukazivao na prioritetne mete. Zbog toga su stručnjaci kasnije navodili da je spisak predstavljao mnogo više od obične beleške, odnosno svojevrsnu mapu napada nastalu pre nego što je ispaljen prvi hitac.

Dnevnici puni mržnje: Kako su Haris i Klebold planirali masakr

Malo koji slučaj ostavio je toliko pisanih i video tragova kao napad u srednjoj školi Kolumbajn 1999. godine, koji su izvršili Erik Haris i Dilan Klebold.

Foto: video printscreen

Nakon zločina istražitelji su pronašli stotine stranica dnevnika u kojima su dvojica mladića godinama zapisivala svoje misli, frustracije i fantazije o nasilju.

U beleškama su govorili o mržnji prema društvu, želji za osvetom i planovima za napad koji je trebalo da bude znatno smrtonosniji nego što je na kraju bio.

Pored dnevnika, iza sebe su ostavili i čuvene video-snimke poznate kao "Basement Tapes" (Snimci z podruma), na kojima govore o predstojećem napadu i objašnjavaju svoje motive.

Kasnija istraga pokazala je da su mesecima nabavljali oružje, pravili improvizovane eksplozivne naprave i detaljno razrađivali svaki korak napada.

Tek nakon tragedije postalo je jasno da su dnevnici, snimci i beleške predstavljali upozorenja koja niko nije video na vreme. Upravo zbog toga slučaj Kolumbajn i danas se smatra jednim od najvažnijih primera proučavanja tragova koje masovne ubice ostavljaju iza sebe pre nego što počine zločin.

"Manifest" Teda Kačinskog - uvid u um najinteligentnijeg masovnog ubice

Jedan od najpoznatijih primera u svetu predstavlja Ted Kačinski, čovek koji je skoro dve decenije slao bombe univerzitetskim profesorima, naučnicima i drugim metama koje je smatrao simbolima modernog tehnološkog društva.

Tokom školovanja, testovi su pokazali da ima koeficijent inteligencije (IQ) od 167. Ovaj rezultat ga je svrstao u rang genija i omogućio mu da preskoči dva razreda i upiše se na Univerzitet Harvard sa samo 16 godina.

Njegov izuzetan akademski potencijal doveo ga je do pozicije profesora matematike na Univerzitetu Berkli pre nego što se povukao u izolaciju i započeo terorističku kampanju.

Nakon njegovog hapšenja u zabačenoj kolibi u Montani, istražitelji su pronašli pravo bogatstvo materijala. Među dokazima nalazilo se više od 40.000 stranica rukom pisanih dnevnika, beležaka i zapisa.

Foto: AP/Photo

Kačinski je godinama detaljno beležio svoje ideje, motive, planove i reakcije nakon napada. U pojedinim zapisima opisivao je izradu eksplozivnih naprava, izbor meta i razmišljanja koja su prethodila slanju bombi.

Posebno značajan bio je njegov manifest, dokument od oko 35.000 reči u kojem je obrazložio svoju mržnju prema tehnološkom napretku i modernom društvu. Upravo je objavljivanje tog teksta na kraju dovelo do njegovog razotkrivanja, jer je njegov brat prepoznao stil pisanja i o tome obavestio FBI.

Foto: AP/Photo

Istražitelji su kasnije naveli da su dnevnici pronađeni u kolibi predstavljali svojevrsnu hroniku jednog od najdužih terorističkih pohoda u američkoj istoriji.

Iako se radi o potpuno različitim slučajevima, zajedničko im je to što su počinioci iza sebe ostavili pisane tragove koji su otkrili njihove namere.

Spisak pronađen posle masakra u Ribnikaru, dnevnici "Unabombera"- Teda Kačinskog, i zapisi napadača iz Kolumbajna pokazali su da najteži zločini retko nastaju preko noći. Mnogo češće, oni počinju na papiru, u beležnici, dnevniku ili dokumentu koji svoje pravo značenje dobije tek nakon tragedije.

BONUS VIDEO